Korisnik:Vladana7/Članak3

Hronika i mistika starog Vranja i orijentalni patrijarhat

pita se junakinja... Okajavanje greha Sofkinih predaka...

Na sceni „Narodnog pozorišta” u Beogradu u februaru je odigrana predstava po knjizi Borisava Stankovića-„Nečista krv”. „Nečista krv” je remek delo proglašeno za najbolje delo u srpskoj književnosti 1910.godine. Ona nastavlja da živi kroz generacije,odnose,predake i ljude,kao i pokolenja koja su između nečega modernog i orijentalnog. Ovo je knjiga i predstava koja se dva puta ne shvata na isti način i ova je priča teška,niko ne zaklanja sveću rukom.U „Borino vreme” sloboda je bila pojam.O sklopu i značenju Stankovićeve proze zna se da on hrabro ulazi u lični život svojih junakinja. Odnosi među ljudima su i dalje tema broj jedan jer nam tehnologija nije omogućila rešavanje problema među ljudima za noć. Od početka predstave u prvom planu su slike raskoši, a kroz celu predstavu menjaju se motivi tuge tragičnog ženskog lika. Ovde će se moja junakinja odenuti Borinom hatrijom na trenutak, a udajom je ostavila tragove mastila na stranicama Borinih korica. Kod Borisava Stankovića su prisutni ženski „fan fatal” likovi.Detaljno pisanje je preuzeo od Tolstoja što su mu kritičari zamerali. Sve junakinje od nekada jesu stub građenja lika Sofke i njenog lika u književnosti.Muzika,Folklor i ples ostavili su poseban utisak zbog sinhronizovanosti likova.Preneli su melodičnost, stil i jezik jedne žive i Bori svojstvene priče.Prvi deo je retrospektivan,a drugi pun događaja.Kraj prvog dela je usporen,a zatim se radnja ubrzava.

„Zakopana ljubav, proćerdan život, i velika tuga za nečim... ”- rekao je Borisav Bora Stanković

Хронотоп времена (времена као

četvrte dimenzije prostora) i prostora, Sofka kroz prostor -kuća, svadba, crkva

Slika je kuća u kojoj je „Sofke” nekada pre udaje živela.Kuća gazda Marka poredi se sa logorom „kao plen u logoru”.Bogate kuće su na vrhu čaršije,a siromašnije na dnu.„Položaj” kuće je bio položaj u društvu.Da li je dvorište bilo prozor ulaza u kuću?Drvo ispred kuće je prisutan simbol u predstavi, a postoji i simbolika teškog pristupa kući.Vreme i prostor u predstavi su neodvojivi pojam u oduzimanju slobode Sofkinog života.Bez naglašavanja prostora ne bi bilo ni svesnosti prolaženja vremena.Miris tamjana proširio se salom kada je Sofka pravila svadbeno veselje dok se stara kuća rušila.Nakon izlaska iz crkve koji prate svatovi i suočavanja sa „svetom” junakinja ide u bezličan i hladan prostor od koga će napraviti svoje ognjište.Sudar dve porodice(doseljenička i staro varoška porodica tj. hadžijske i ne-hadžijske)iz istog mesta,a različitih ponašanja,stavova i stilova življenja,mešanje starosedelačkog i pridošlog postoji i danas u Srbiji. U predstavi preovladava manjak svetlosti na sceni,a ima i primesa vlage,truleži i buđi.Robovanjem žene kao bića čuvala se čvrstina porodične zajednice.Neverstvo je bilo ravno prognanstvu iz sredine.Brutalnost i nepisani moralni zakoni su išli daleko kada je u pitanju bio bračni ili muško-ženski odnos.

Motiv incesta i motiv novca,ali poreklo i težnja ka socijalnom statusu iznad svega toga

U svakoj kulturi prisutan je motiv incesta.Od mita o Edipu i mita o Antigoni u staro-grčkoj književnosti,priče o Bajronu i Monfredu,Fordu u kome su Đovani i Anabela počinili incest.Mit iz nemačke književnosti preslikao je incest dvoje Jevreja, zatim i o Ani Sorenor-Jursenar.Novac eros i moral su sile koje uzburkuju „nečistu krv” junaka.Prisutan je jedan vid despotizma u kome motiv novca nadvaldava motiv lične sreće o kojoj nije bilo ni govora,a preovladavaju ljudske slabosti.Tako je gazda Marko našao način da putem novca uzme sebi novo poreklo i lozu.Čini se da je brak bio više kolektivnog, čaršijskog,nameštenog patrijahalnog odnosa nego slobodnog pristupa.

... Na oko četiri petine romana i više od pola predstave je svadba-Da li tamo živi neka Sofka?

Sliku je smenila scena večernjeg kupanja.Sofkino uranjanje u vodu u kome se nije odvajala od služavki i predsvadbeno grcanje u hamamu opisuju muke i „večni bol”za tako veliku ljudsku žrtvu kao što je to prinudni brak.„Sve se svršava,odvaja se, otkida,sve što je želela, volela,snevala...”

Sofke odlazi iz Efendi-Mitine u gazda Markovu kuću.Svadba je prikazana da liči na „sahranu”-u vidu opraštanja od porodice kao večni ispraćaj bez povrataka,sa povorkom iza.Ni venčanje nema svedoka ili nekoga ko bi potvrdio ovaj odnos, pa kao da nije stvaran.„Nit' snaje, nit' ujne, nit' bilo kakva roda...” „Sto, astal ili sofra” kako Vam je milo- „simbol prijateljstva” na svadbi simbol je razdora jer ono što će uslediti nije na strani ženske sudbine.Prizor na svadbi kada će Sofka ispustiti Tomčinu ruku je najsnažniji u predstavi.Mintan(deo gornje muške ili ženske odeće)je u ovom slučaju simbol propasti i primopredaje glavne junakinje u novi život.Jedan deo života postaje nepovratan i odleteo zauvek od Sofke.Samo opažanje crkve u toku svadbe(hladna, skamenjena, mrtvija, crna)je meni kontradiktorno pošto je „Sofke” prikazana kao hrišćanka.

Snohačenje-stari običaji i etničke razlike u varoši

O ovome običaju je dosta pisao Jovan Cvijić sa svoje tačke gledišta.Sliku je smenio Efendi-Mita u kući.Srpsko pravilo da dever ima pravo na prvu bračnu noć sa snahom B.Stanković je nazivao „pčinjsko pravo ili snohačenje, uslovno rodoskrvnuće”.Postojala je ustaljenost ovakvih normi ponašanja kao normalnog običaja.Sofka neće postati Tomčina mama.Telesno fizički aspekt čini je na to spremnom,a postaje majka njegovog deteta i u braku će se preporoditi i isklesati u strpljivu ženu iako je njen muž iz snova drugačiji.Postoji psihofiziološka odredba,ali nečistoj krvi bitnija je moralna odredba.

Lažna moralnost kao cena ženske sudbine

"Mahala,čaršija,trgovci i golemaši više nisu ljudi do čijeg je mišljenja Sofki stalo jer ona više nije potomak ugledne porodice.Da se iz okova srpskih patrijahalnih običaja teško izlazi dokazuje i sledeće:Gazda Marko uči Tomču kako da bude muškarac i preuzme odgovornost za budućnost što preslikava običaje,ali i nasledstvo roditeljskog despotozma u kome uvek muškarac zauzima glavno mesto?

Od volje Vam bilo...

Staro,staro mi dajte ono što mi miriše na bosiljak..... U pripovedačkom postupќu realista,a u govoru idealista, Bora je neprikosnoveni majstor u slikanju juga i potčinjenosti pojedinca svemoćnom sudu čaršije.Unutrašnji motivi igraju bitnu ulogu u životu čoveka u odnosu na spoljašnje.Zbog toga njegove junakinje ostaju da stoje usamljeno i po strani u najbezličnijoj prozaičnosti ili pretnji rušenja sklada nekadašnjih vrednosti i autoriteta.Može se reći da je njegova proza i nostalgija njegove mladosti lični odnos prema čoveku koji ostali realisti u svom pripovedanju nisu imali.Čini se da je Stanković uvek saosećao sa svojim junakinjama.On nema idilične naslove već ropske i verne njegovoj realnoj poetskoj crti.Kršio je pravo objektivnosti i uvek stajao na stranu svojih junakinja.Možda su baš u tome Momčilo Nastasijević i Miloš Crnjanski našli inspiraciju.Bora Stanković jeste vrstan porodičan hroničar koji retrospektivno daje ravnopravan umetnički modalitet svojoj junakinji.Na kraju njegova je junakinja prava i svoja najviše u trenucima samoće.Jedino ovim prizrensko-timočkim dijalektom mogao je da govori i sasvim jasno pokaže duboko čulnu prirodu svojih junaka, i svih njihovih stanja. On pušta svoje junakinje da govore umesto njega jednakim jezikom... a nerazu6mevanje koje je izazivao tu6mači se vremenskom odrednicom u kojoj piše romane, što je i razumljivo pošto se rodio u vreme nemira i ratova. Jer on na svoje junake gleda iz njihovog,a ne svog ugla. Baš to ga čini piscem!Srpskim piscem!Sav je naš, kako ste mogli reći da nije bio rodoljub! Samo je živeo između ratova.

Predstava "Nečista krv" -Narodno pozorište u Beogradu; Autor fotografije- Vladana Đurišić.jpg

Teško je bilo da ceo jedan „Sofkin lik i život” stane u sat ipo vremena,ali je glumica verno učinila portret Sofkinog lika dostojnim jer on to i jeste,ako ne na samom početku priče,čak i više na kraju.Ukoliko bih otišla korak dalje pitala bih:

−Da li je Sofka poslednji potomak ove ugledne vranjanske porodice i da li je bila inspirisana nekom ženom iz Borinog ličnog života? −Da li je poređenje porodica i kuća znak da su u velikoj raskoši uvek znaci budućeg rasula? −Da li je junakinjin rascep u duši odraz njenog toka sudbine ili je njena sudbina odraz nje same u odnosu na ostatak sveta? −Kakav je to Sofka dobila svadbeni poklon ako je morala skupo da ga plati?- utisak je koji ostaje nakon spuštanja zavese...

S' tim u vezi otvorila bih ovim člankom i sledeća pitanja: • Gde je Borisav Stanković kotiran u današnjoj kulturi i književnosti?

       Ко је узео његово место данас?

• Da li je on bio prozor u ljudima kroz koji će da pogleda svoj život? • Da li je F.M.Dostojevski uticao na Borinu umetnost? Jeste, Bora ga je proučavao godinama. • Da li se vranjanska kultura izgubila ili se samo dobro uklopila u već postojeći sistem i strukturu stanovništva? • Ko bi bila "Sofke" u nekoj drugoj državi? Jesu li žene sa ovih prostora malo opasnije zato što ih je sredina naterala na to?

Postoji pagansko verovanje da lepota onome ko je poseduje donosi nevolje, ali i njegovoj okolini. Feu6dalni period bio je zlatno doba i veliki prelaz u civilizacijskom smislu, ali nije doneo olakšanje ženama.Možda su upravo etnički običaji način da ostanemo povezani, a (de)stabilizacija kulturnih odnosa neminovni proces.Bogatstvo različitosti je neminovno,a u susretu različitih kultura i energija najbolje se uči ko smo, šta smo, i gde pripadamo.Vranje je najbogtiji mu6ltietničkim, multinacionalnim, i kulturnim različitostima vekovima unazad, a njegov značaj i značaj kulturne baštine je nepravedno potisnut.

Izvori: Školska biblioteka-Savremena škola-Beograd-Odabrane pripovetke "Koštana"-Borisav Stanković Termin snohačenje korišćen iz predgovora „Nečiste krvi” Borisav Stanković-Vulkan izdavaštvo

                                                                                                   Припремила:Владана Ђуришић