Корисник:Vladana7/Чланак3

Хроника и мистика старог Врања и оријентални патријархат

пита се јунакиња... Окајавање греха Софкиних предака...

На сцени „Народног позоришта” у Београду у фебруару је одиграна представа по књизи Борисава Станковића-„Нечиста крв”. „Нечиста крв” је ремек дело проглашено за најбоље дело у српској књижевности 1910.године. Она наставља да живи кроз генерације,односе,предаке и људе,као и поколења која су између нечега модерног и оријенталног. Ово је књига и представа која се два пута не схвата на исти начин и ова је прича тешка,нико не заклања свећу руком.У „Борино време” слобода је била појам.О склопу и значењу Станковићеве прозе зна се да он храбро улази у лични живот својих јунакиња. Односи међу људима су и даље тема број један јер нам технологија није омогућила решавање проблема међу људима за ноћ. Од почетка представе у првом плану су слике раскоши, а кроз целу представу мењају се мотиви туге трагичног женског лика. Овде ће се моја јунакиња оденути Борином хатријом на тренутак, а удајом је оставила трагове мастила на страницама Бориних корица. Код Борисава Станковића су присутни женски „фан фатал” ликови.Детаљно писање је преузео од Толстоја што су му критичари замерали. Све јунакиње од некада јесу стуб грађења лика Софке и њеног лика у књижевности.Музика,Фолклор и плес оставили су посебан утисак због синхронизованости ликова.Пренели су мелодичност, стил и језик једне живе и Бори својствене приче.Први део је ретроспективан,а други пун догађаја.Крај првог дела је успорен,а затим се радња убрзава.

„Закопана љубав, проћердан живот, и велика туга за нечим... ”- рекао је Борисав Бора Станковић

Хронотоп времена (времена као

четврте димензије простора) и простора, Софка кроз простор -кућа, свадба, црква

Слика је кућа у којој је „Софке” некада пре удаје живела.Кућа газда Марка пореди се са логором „као плен у логору”.Богате куће су на врху чаршије,а сиромашније на дну.„Положај” куће је био положај у друштву.Да ли је двориште било прозор улаза у кућу?Дрво испред куће је присутан симбол у представи, а постоји и симболика тешког приступа кући.Време и простор у представи су неодвојиви појам у одузимању слободе Софкиног живота.Без наглашавања простора не би било ни свесности пролажења времена.Мирис тамјана проширио се салом када је Софка правила свадбено весеље док се стара кућа рушила.Након изласка из цркве који прате сватови и суочавања са „светом” јунакиња иде у безличан и хладан простор од кога ће направити своје огњиште.Судар две породице(досељеничка и старо варошка породица тј. хаџијске и не-хаџијске)из истог места,а различитих понашања,ставова и стилова живљења,мешање староседелачког и придошлог постоји и данас у Србији. У представи преовладава мањак светлости на сцени,а има и примеса влаге,трулежи и буђи.Робовањем жене као бића чувала се чврстина породичне заједнице.Неверство је било равно прогнанству из средине.Бруталност и неписани морални закони су ишли далеко када је у питању био брачни или мушко-женски однос.

Мотив инцеста и мотив новца,али порекло и тежња ка социјалном статусу изнад свега тога

У свакој култури присутан је мотив инцеста.Од мита о Едипу и мита о Антигони у старо-грчкој књижевности,приче о Бајрону и Монфреду,Форду у коме су Ђовани и Анабела починили инцест.Мит из немачке књижевности пресликао је инцест двоје Јевреја, затим и о Ани Соренор-Јурсенар.Новац ерос и морал су силе које узбуркују „нечисту крв” јунака.Присутан је један вид деспотизма у коме мотив новца надвалдава мотив личне среће о којој није било ни говора,а преовладавају људске слабости.Тако је газда Марко нашао начин да путем новца узме себи ново порекло и лозу.Чини се да је брак био више колективног, чаршијског,намештеног патријахалног односа него слободног приступа.

... На око четири петине романа и више од пола представе је свадба-Да ли тамо живи нека Софка?

Слику је сменила сцена вечерњег купања.Софкино урањање у воду у коме се није одвајала од служавки и предсвадбено грцање у хамаму описују муке и „вечни бол”за тако велику људску жртву као што је то принудни брак.„Све се свршава,одваја се, откида,све што је желела, волела,сневала...”

Софке одлази из Ефенди-Митине у газда Маркову кућу.Свадба је приказана да личи на „сахрану”-у виду опраштања од породице као вечни испраћај без повратака,са поворком иза.Ни венчање нема сведока или некога ко би потврдио овај однос, па као да није стваран.„Нит' снаје, нит' ујне, нит' било каква рода...” „Сто, астал или софра” како Вам је мило- „симбол пријатељства” на свадби симбол је раздора јер оно што ће уследити није на страни женске судбине.Призор на свадби када ће Софка испустити Томчину руку је најснажнији у представи.Минтан(део горње мушке или женске одеће)је у овом случају симбол пропасти и примопредаје главне јунакиње у нови живот.Један део живота постаје неповратан и одлетео заувек од Софке.Само опажање цркве у току свадбе(хладна, скамењена, мртвија, црна)је мени контрадикторно пошто је „Софке” приказана као хришћанка.

Снохачење-стари обичаји и етничке разлике у вароши

О овоме обичају је доста писао Јован Цвијић са своје тачке гледишта.Слику је сменио Ефенди-Мита у кући.Српско правило да девер има право на прву брачну ноћ са снахом Б.Станковић је називао „пчињско право или снохачење, условно родоскрвнуће”.Постојала је устаљеност оваквих норми понашања као нормалног обичаја.Софка неће постати Томчина мама.Телесно физички аспект чини је на то спремном,а постаје мајка његовог детета и у браку ће се препородити и исклесати у стрпљиву жену иако је њен муж из снова другачији.Постоји психофизиолошка одредба,али нечистој крви битнија је морална одредба.

Лажна моралност као цена женске судбине

"Махала,чаршија,трговци и големаши више нису људи до чијег је мишљења Софки стало јер она више није потомак угледне породице.Да се из окова српских патријахалних обичаја тешко излази доказује и следеће:Газда Марко учи Томчу како да буде мушкарац и преузме одговорност за будућност што пресликава обичаје,али и наследство родитељског деспотозма у коме увек мушкарац заузима главно место?

Од воље Вам било...

Старо,старо ми дајте оно што ми мирише на босиљак..... У приповедачком поступќу реалиста,а у говору идеалиста, Бора је неприкосновени мајстор у сликању југа и потчињености појединца свемоћном суду чаршије.Унутрашњи мотиви играју битну улогу у животу човека у односу на спољашње.Због тога његове јунакиње остају да стоје усамљено и по страни у најбезличнијој прозаичности или претњи рушења склада некадашњих вредности и ауторитета.Може се рећи да је његова проза и носталгија његове младости лични однос према човеку који остали реалисти у свом приповедању нису имали.Чини се да је Станковић увек саосећао са својим јунакињама.Он нема идиличне наслове већ ропске и верне његовој реалној поетској црти.Кршио је право објективности и увек стајао на страну својих јунакиња.Можда су баш у томе Момчило Настасијевић и Милош Црњански нашли инспирацију.Бора Станковић јесте врстан породичан хроничар који ретроспективно даје равноправан уметнички модалитет својој јунакињи.На крају његова је јунакиња права и своја највише у тренуцима самоће.Једино овим призренско-тимочким дијалектом могао је да говори и сасвим јасно покаже дубоко чулну природу својих јунака, и свих њихових стања. Он пушта своје јунакиње да говоре уместо њега једнаким језиком... а неразу6мевање које је изазивао ту6мачи се временском одредницом у којој пише романе, што је и разумљиво пошто се родио у време немира и ратова. Јер он на своје јунаке гледа из њиховог,а не свог угла. Баш то га чини писцем!Српским писцем!Сав је наш, како сте могли рећи да није био родољуб! Само је живео између ратова.

Представа "Нечиста крв" -Народно позориште у Београду; Аутор фотографије- Владана Ђуришић.jpg

Тешко је било да цео један „Софкин лик и живот” стане у сат ипо времена,али је глумица верно учинила портрет Софкиног лика достојним јер он то и јесте,ако не на самом почетку приче,чак и више на крају.Уколико бих отишла корак даље питала бих:

−Да ли је Софка последњи потомак ове угледне врањанске породице и да ли је била инспирисана неком женом из Бориног личног живота? −Да ли је поређење породица и кућа знак да су у великој раскоши увек знаци будућег расула? −Да ли је јунакињин расцеп у души одраз њеног тока судбине или је њена судбина одраз ње саме у односу на остатак света? −Какав је то Софка добила свадбени поклон ако је морала скупо да га плати?- утисак је који остаје након спуштања завесе...

С' тим у вези отворила бих овим чланком и следећа питања: • Где је Борисав Станковић котиран у данашњој култури и књижевности?

       Ко је узео његово место данас?

• Да ли је он био прозор у људима кроз који ће да погледа свој живот? • Да ли је Ф.М.Достојевски утицао на Борину уметност? Јесте, Бора га је проучавао годинама. • Да ли се врањанска култура изгубила или се само добро уклопила у већ постојећи систем и структуру становништва? • Ко би била "Софке" у некој другој држави? Јесу ли жене са ових простора мало опасније зато што их је средина натерала на то?

Постоји паганско веровање да лепота ономе ко је поседује доноси невоље, али и његовој околини. Феу6дални период био је златно доба и велики прелаз у цивилизацијском смислу, али није донео олакшање женама.Можда су управо етнички обичаји начин да останемо повезани, a (де)стабилизација културних односа неминовни процес.Богатство различитости је неминовно,а у сусрету различитих култура и енергија најбоље се учи ко смо, шта смо, и где припадамо.Врање је најбогтији му6лтиетничким, мултинационалним, и културним различитостима вековима уназад, а његов значај и значај културне баштине је неправедно потиснут.

Извори: Школска библиотека-Савремена школа-Београд-Одабране приповетке "Коштана"-Борисав Станковић Термин снохачење коришћен из предговора „Нечисте крви” Борисав Станковић-Вулкан издаваштво

                                                                                                   Припремила:Владана Ђуришић