Korisnik:Vojaxste/pesak

Rani život(Mladost) i obrazovanje

Geti je rođen u Škotsko-Američkoj porodici u Mineapolisu u Minesoti, od strane Sare Ketrin MekPerson(Rišer) i Džordža Getija, koji je bio advokat, i bavio se osiguranjem. Getija su njegovi roditelji odgajali kao metodistu. Njegov otac je bio predani hrišćanski naučnik, a oba roditelja su inače bili strogi teotalisti. 1903 godine, kada je Geti imao 10 godina, Džordž Geti je putovao za Bartlesvil u Oklahomi i kupio je prava na minerale na 1100 hektara zemlje. Kroz nekoliko godina Geti je stvorio bunare na toj zemlji iz kojih se dobijalo 100 000 buradi sirove nafte mesečno.

Kao novonastali milioneri, porodica se preselila u Los Anđeles da bi pobegla od oštrih minesotskih zima. Sa 14 godina, Geti je pohađao Harvardovu vojnu školu godinu dana, nakon čega je išao u Politehničku srednju školu, gde je stekao nadimak “Rečnik Geti” zbog svoje ljubavi prema čitanju. Naučio je tečno da govori španski, grčki, arapski i ruski. Njegova ljubav klasičnim učenjima je rezultovala da Geti stekne sposobnost čitanja i starogrčkog i latinskog jezika.

Upisao se na Univerzitet Južne Kalifornije, zatim na Univerzitet Kalifornije, Berkli, ali je oba napustio pre nego što je stekao diplomu. Ostao je zaljubljen u Evropu nakon puta sa svojim roditeljima 1910 godine, stoga je upisao Univerzitet u Oksfordu 28. novembra 1912. Pismo predstavljanja koje mu je napisao tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Vilijam Hauard Taft mu je omogućilo da dobije nezavisne instrukcije svojih tutora sa Magdalen fakulteta. Iako nije bio registrovan na Magdalenu, tvrdio je da su ga aristokratski studenti prihvatili kao da je jedan od njih i drago se hvalio prijateljima koje je stekao tamo, uključujući i Edvardom VIII, budućim kraljem Ujedinjenog Kraljevstva i carem Indije. Stekao je diplome iz ekonomije i političkih nauka na Oksfordu juna 1913, nakon čega je proveo nekoliko meseci putujući kroz Evropu i Egipat pre nego što se ponovo sreo sa svojim roditeljima u Parizu i vratio se sa njima u Ameriku juna 1914.

Štedljiva reputacija

Postoje mnoge anegdote o Getijevoj škrtosti i štedljivosti, koje su posmatrači smatrali komičnim, čak i perverznim, zbog njegovog ogromnog bogatstva. Dva najpoznatija primera su njegovo odbijanje da plati 17 miliona dolara za otkupninu svog unuka zbog kidnapovanja i ozloglašena javna telefonska govornica koju je instalirao na Suton Plejsu. Mračniji incident je bila izjava njegove pete žene da ju je Geti kritikovao zbog toga što je previše trošila na tretman njihovog terminalno obolelog sina, iako je u to vreme Geti vredeo više destina miliona dolara. Bio je dobro poznat po tome što je pregovarao i cenjkao se za skoro sve, ne bi li dobio najnižu moguću cenu, a to uključuje i apartmane u luksuznim hotelima i maltene svaku kupovinu umetnina i nekretnina. 1959, Suton Plejs, 72-osobna vila je kupljena od Džordža Suterlenda-Leversona, petog vojvode od Suterlenda, ѕa 60 000 ₤ što je otprilike polovina onoga što je vojvoda platio 40 godina ranije.

• Getijeva sekretarica je tvrdila da Geti pere svoj veš na ruke, jer ne želi da plaća da mu se odeća pere. Kada bi mu košulje postale izlizane na manžetnama, on bi isekao izlizan deo, radije nego da kupi novu košulju.

• Ponovno korišćenje pribora za pisanje je bila još jedna od Getijevih opsesija. Razvio je naviku da piše odgovore na pisma na marginama ili na pozadini, i da tako šalje povratno pismo, rađe nego da uzme novo parče papira. Takođe je pažljivo čuvao i ponovo koristio manila koverte, gumice i druge kancelarijske pokrepštine.

• Kad je Geti odveo grupu prijatelja na izložbu pasa u Londonu, naterao ih je da hodaju oko bloka 10 minuta dok karte nisu pale na pola cene u 17 časova, jer nije hteo da plaća punih 5 šilinga po osobi.

• Geti se preselio u Suton Plejs delom, jer je cena života bila jeftinija nego u Londonu, gde je odsedao u Ricu. Jednom prilikom se hvalio američom kolumnisti Artu Bučvaldu da rum i kola koštaju 10 centi u Suton Plejsu, a u Ricu čak preko dolar.

Autor Džon Pirson je pripisivao jednim delom Getijevo ekstremno stipsarenje metodističkoj osetljivosti tokom Getijevog odrastanja, koja naglašava skroman život i ličnu ekonomiju. Njegova poslovna sposobnost je velikim faktorom nastala od njegove štedljivosti. “On sebi ne bi dozvolio da kupi mesto za život , umetničko delo. čak ni deo nameštaja, osim ako sebe ne bi ubedio da se će se vremenom vrednost povećati”. Geti je tvrdio da je njegova štedljivost prema drugima nastala kao odgovor na to što ga ljudi iskoršćavaju i ne plaćaju sami svoj deo. “Nije novac to zbog čega se protivim, već princip stvari je to što me nervira... “

Telefon za kovanice

Poznato je da je Geri naredio da mu se instalira telefonska govornica u Suton Plejsu, što je zapečatilo njegovu reputaciju kao tvrdica. Geti je stavio katance na svu dugmad na običnim telefonima, čime je ograničio njihovu upotrebu autorizovanom osoblju, i telefon za kovanice je instaliran zbog ostalih. U svojoj autobiografiji je objasnio svoje razloge za ovo:

Sada, mesecima nakon što je Suton Plejs kupljen, veliki broj ljudi dolazi i odlazi iz kuće. Neki su bili prolazeći biznismeni. Drugi su bili umetnici ili radnici koji su bili zaduženi za obnovu i renovaciju. Pak ostali su bili trgovci koji su donosili isporuke robe. Iznenada, računi za telefon za Suton Plejs su počeli da idu u nebesa. Razlog je bio očigledan. Svaki od regularnih telefona u kući je imao direktan pristup spoljašnjim linijama, a onda i dalekim, čak i prekookeanskim operaterima. Razni ljudi su iskorišćavali ovu retku priliku. Oni su uzimali telefone u Suton Plejsu i zvali svoje devojke u Ženevi ili Džordžiji i ujne, ujake i treće rođake u Karakasu i Kejptaun. Troškovi tih njihovih prijateljskih razgovora su naravno išli na račun Suton Plejsa.”

Kada je govorio za tv intervju sa Alanom Vikerom februara 1963, Geti je rekao da je mislio da će gosti hteti da koriste telefonsku govornicu. Posle 18 meseci, Geti je pojasnio, “veliki promet u Sutonu se smanjio. Menadžment i operacije u kući su se vratile u razumnu rutinu. Sa time, telefon na plaćanje je uklonjen i katanci na svu dugmad na običnim telefonima su skinuti.”