Pređi na sadržaj

Круг (film iz 1998)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Krug
Filmski poster
Izvorni naslovリング, Ringu
Žanrhoror
RežijaHideo Nakata
ScenarioHiroši Takahaši
ProducentŠinja Kavai
Taka Ičise
Такенори Сенто
Temelji se naroman Krug Kodžija Suzukija
Glavne ulogeNanako Macušima
Hirojuki Sanada
Rikija Otaka
Miki Nakatani
Juko Takeuči
Hitomi Sato
Kojuki
Jutaka Matsušige
MuzikaKenđi Kavai
Direktor
fotografije		Juničiro Hajaši
MontažaNobujuki Takahaši
Producentska
kuća		Ringu/Rasen Production Committee
DistributerToho
Godina1998.
Trajanje95 minuta
ZemljaJapan
Jezikjapanski
Budžet1,5 miliona dolara[1]
Zarada19,5 miliona dolara (procena)
IMDb veza

Krug (jap. リンク, translit. Ringu) je japanski natprirodni psihološki horor film iz 1998. u režiji Hidea Nakate, zasnovan na istoimenom romanu Kodžija Suzukija iz 1991. godine. U filmu glume Nanako Macušima, Miki Nakatani i Hirojuki Sanada i prati reportera koji se utrkuje da istraži misteriju iza uklete video-trake; ko god pogleda traku, umire sedam dana nakon što ju je pogledao. Film je objavljen pod nazivom Prsten (The Ring) na engleskom u Japanu i objavljen kao Ringu u Severnoj Americi.

Produkcija je trajala oko devet meseci.[2] Ringu i njegov nastavak Spirala objavljeni su u Japanu u isto vreme. Nakon objavljivanja, Ringu je postigao ogroman uspeh na blagajnama u Japanu i kritičari su ga pohvalili. Inspirisao je brojne nastavke u Krug franšizi, popularisao japanski horor (ili „J-horor”) na međunarodnom nivou i pokrenuo trend zapadnih rimejkova J-horor filmova, uključujući američki film Krug iz 2002.

Radnja filma

[uredi | uredi izvor]
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Tokom spavanja, srednjoškolci Tomoko i Masami razgovaraju o urbanoj legendi o video-traci koja proklinje svoje gledaoce da umru za 7 dana nakon slutnog telefonskog poziva. Tomoko tada priznaje da su prošle nedelje ona i njeni prijatelji gledali čudnu video kasetu i da su nakon toga primili neobjašnjiv telefonski poziv. Dobijaju lažni telefonski poziv, a onda Masami odlazi u toalet. Tomoko svedoči kako se TV sam uključuje i ubija ga nevidljivo prisustvo. Reiko Asakava, Tomokina tetka i novinarka koja istražuje ovu urbanu legendu, prisustvuje njenoj sahrani i saznaje da su tri Tomokine prijateljice, koje su gledale snimak sa njom, umrle u isto vreme kada je ona umrla. Reiko pronalazi neobeleženu video kasetu u odmaralištu gde su četvoro boravili. Sadrži kratke, naizgled nepovezane scene praćene škripom, a završava se snimkom bunara. Nakon gledanja, Reiko vidi priviđenje i prima telefonski poziv koji emituje škripe sa trake. Ubeđena da je prokleta, Reiko uzima traku i izlazi iz kabine. Reiko traži pomoć svog bivšeg muža Rjudžija Takajame. Pregledajući kopiju trake koju je Reiko napravila, par pronalazi zagonetnu poruku izgovorenu na Oshima dijalektu i pripremaju se za odlazak u Oshima. Pre polaska, Reiko hvata Joičija, njenog sina sa Rjudžijem, kako gleda traku nakon što ju je „Tomoko” nagovarao. U Ošimi, Reiko i Rjuji saznaju za Šizuko Jamamuru, ženu sa snimka. Pre samoubistva, Šizuko je postala poznata nakon javne demonstracije njenih psihičkih sposobnosti koju je organizovao ESP istraživač dr Heihačiro Ikuma, sa kojim je imala aferu. Kada se suoče sa Šizukinim bratom Takašijem, par saznaje kroz viziju da je tokom demonstracija, Šizukina mlada ćerka Sadako, čije je ime nagovešteno na snimku, psihički ubila novinara koji je osudio Šizukine sposobnosti. Nakon što nije uspela da pronađe Sadako, Reiko shvata da Rjudži nikada nije primio telefonski poziv nakon što je odgledao traku, kao što je to uradila u kolibi u Izuu. Vrativši se u kabinu, Reiko i Rjudži pronalaze zapečaćeni bunar u prostoru za puzanje. Kroz drugu viziju, saznaju da je dr Ikuma zarobio Sadako unutar bunara. Oni zaključuju da je Sadako ostala živa i da se kletva rodila kada je video-kaseta „snimila” bes koji je projektovala. Prilikom ispuštanja vode pronalaze Sadakine ostatke. Reikin rok od 7 dana prolazi, a ona ostaje živa, što ih navodi da veruju da je kletva slomljena. Sledećeg dana, Rjudžijev TV se uključuje sam, pokazujući bunar na kraju trake. Sadakin osvetnički duh tetura iz bunara i izlazi iz televizora, napredujući ka Rjudžiju i ubijajući ga. Reiko, koja je tada pokušavala da pozove Rjudžija, čuje njegove poslednje trenutke preko telefona. Vođena priviđenjem, Reiko shvata da je nesvesno pronašla pravi način da preživi kletvu: kopirala je traku i pokazala je nekom drugom u roku od 7 dana. Očajna da spase Joičija, Reiko se vozi do kuće svog oca da mu pokaže traku.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Nanako Macušima (levo) koja je igrala ulogu glavnog protagonista, novinarka Reiko Asakava i Hirojuki Sanada (desno) koji je igrao ulogu Reikinog bivšeg supruga i univerzitetskog profesora, Rjudžija Takajamu. Krug je takođe bio druga saradnja Nanako Macušime i Hirojukija Sanade, nakon njihove prve saradnje u TV drami Kona Koi no Hanaši iz 1997.
  • Nanako Macušima kao Reiko Asakava, novinarka koja istražuje smrt svoje nećakinje i pronalazi ukletu video traku.
  • Hirojuki Sanada kao Rjuđi Takajama, Reikin bivši muž, bivši student medicine koji je postao univerzitetski profesor. Ima stepen šestog čula koje otkriva natprirodne aure.
  • Rikija Otaka kao Joiči Asakava, Reikin mladi sin koji takođe ima šesto čulo kao i njegov otac.
  • Miki Nakatani kao Mai Takano, Rjudžijev učenik.
  • Juko Takeuči kao Tomoko Oiši, Reikina nećaka koja gleda ukletu video kasetu i među prvim je žrtvama.
  • Hitomi Sato kao Masami Kurahaši, Tomokin najbolji prijatelj.
  • Daisuke Ban kao dr Heihačiro Ikuma, Sadakin otac koji ju je bacio u bunar.
  • Rie Ino kao Sadako Jamamura, mlada žena sa psihičkim moćima koja je bačena u bunar gde je umrla; njen duh je živeo u okviru video trake.
  • Masako kao Šizuko Jamamura, Sadakina majka. I ona je imala psihičke moći, ali katastrofalne medijske demonstracije dovele su do njenog samoubistva.
  • Joiči Numata kao Takaši Jamamura, Sadakin ujak koji drži gostionicu na ostrvu Ošima.
  • Jutaka Macušige kao Jošino, novinarski saradnik Reika.
  • Katsumi Muramatsu kao Koiči Asakava, Reikin otac.

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Nakon umerenog uspeha romana Krug iz 1991. Kodžija Suzukija, Kadokava Šoten je odlučio da ga adaptira u film. Scenarista Hiroši Takahaši i reditelj Hideo Nakata sarađivali su u radu na scenariju nakon što su pročitali Suzukijev roman i pogledali film Fudži televizije snimljen za TV iz 1995. godine, u režiji Čisuija Takigave.[3] Emitovana verzija filma iz 1995. je ponovo montirana i objavljena na kućnom videu pod novim naslovom, Ring: Kanzenban (doslovno „Prsten: Kompletno izdanje“;[3] Nakata nije naveo koju verziju su on i Takahaši gledali.[3] U svom filmskom scenariju, Takaši i Nakata promenili su pol protagoniste (iz muškog u ženski), ime (iz Kazujuki Asakave u Reiko Asakavu), bračni status (iz udatog u razveden) i pol i ime deteta (sa ćerke Joko na sina Joičija. ). Sa budžetom od 1,5 miliona dolara, celokupna produkcija je trajala devet meseci i jednu nedelju, prema rečima reditelja Nakate, scenario i predprodukcijski proces trajali su tri ili četiri meseca, snimanje pet nedelja i četiri meseca postprodukcije.[2] Specijalni efekti na ukletoj video-traci i neki delovi u filmu su snimljeni na 35 mm filmu koji je prosleđen laboratoriji u kojoj je kompjuter dodao „zrnasti“ efekat,[2] koristi se u sceni u kojoj duh Sadako Jamamura izlazi iz televizije. Prvo su snimili kabuki glumicu Rie Inoo kako hoda unazad u trzavom, preteranom pokretu. Zatim su pustili film u obrnutom smeru da bi prikazali šetnju Sadako neprirodnog izgleda.[4]

Teme i interpretacije

[uredi | uredi izvor]

Kritičari su raspravljali o Ringovoj preokupaciji sukobom japanske tradicije sa modernošću. Kolete Balmejn identifikuje: „U figuri Sadako, Ringu koristi osvetnički jurei arhetip konvencionalnog japanskog horora“. Ona tvrdi kako je ova tradicionalna japanska figura izražena putem video trake koja „otelotvoruje savremene anksioznosti, jer je tehnologija kroz koju se potisnuta prošlost ponovo potvrđuje“.[5] Rut Goldberg tvrdi da Ring izražava „ambivalentnost prema majčinstvu“. Ona vidi Reiko kao majku koja – zbog novog potencijala za nezavisnost žene – zanemaruje svoju „prirodnu“ ulogu stradale domaćice u potrazi za nezavisnim identitetom, a potom zanemaruje svoje dete. Goldberg identifikuje efekat udvostručavanja pri čemu se nesvesni sukobi Reikoine porodice izražavaju preko natprirodnog u drugoj porodici pod Reikoinom istragom.[6] Džej Mekroj vidi kraj sa nadom: ako likovi terapeutski razumeju svoje sukobe, mogu da žive dalje.[7] Balmejn, međutim, nije optimista; ona doživljava replikaciju videa kao tehnologiju koja se širi, poput virusa, širom Japana.[5]

Naziv filma

[uredi | uredi izvor]

Naziv filma, Ringu/Krug (prsten), može se tumačiti na nekoliko načina, kao što je aludiranje na beskrajnu cikličnu prirodu prstenaste kletve/virusa. Drugo tumačenje je da se „zvono“ odnosi na telefonski poziv koji upozorava one koji pogledaju video da će umreti za sedam dana,[8] kao i na pogled na prsten svetlosti koji se vidi sa dna bunara gde je Sadakino telo ostavljeno da se raspadne.[9]

Izlazak filma

[uredi | uredi izvor]

Ringu je objavljen u Japanu 31. januara 1998. godine, gde ga je distribuirao Toho.[10] Po objavljivanju filma u Japanu, Ringu je postao horor film sa najvećom zaradom u zemlji.[11] Film je prikazan na Fantazija filmskom festivalu 1999. gde je osvojio prvo mesto za najbolji igrani film u sekciji azijskih filmova. Na Filipinima je film dobio ograničena izdanja kao Prsten: Krug zla 4. decembra 2002.[12] i 11. januara 2003.[13] kako bi se to poklopilo sa izlaskom severnoameričkog rimejka 17. januara.

Zarada

[uredi | uredi izvor]

Na blagajnama U Japanu, film je 1998. zaradio prihod od distribucije (iznajmljivanja) od milijardu jena, što ga čini jednim od deset najboljih japanskih filmova godine sa najvećom zaradom.[14] Film je zaradio ukupan prihod na japanskim blagajnama od 1,7 milijardi ¥[15] (13 miliona američkih dolara).[16] Varajeti je naveo da je Ringov „najzapaženiji uspeh“ bio u Hong Kongu, gde je postao najveći prihod u prvoj polovini godine, pobedivši popularne američke filmove kao što je Matriks.[17] Na svom prikazivanju u Hong Kongu 1999. godine, Ringu je zaradio 31,2 miliona HK$ (4,03 miliona US$) tokom dvomesečnog prikazivanja u bioskopima, što ga je učinilo hongkonškim filmom na japanskom jeziku sa najvećom zaradom.[18] Ovaj rekord je kasnije oborio Stand by me Doraemon 2015. godine.[18] Na Tajvanu, gde je objavljen 1999. godine, film je zaradio 50,83 miliona NT$[19] (1,619 miliona US$).[20] U Francuskoj je film prodao 94.257 karata,[21] što je ekvivalentno procenjenom bruto prihodu od približno 506.160 evra[22] (452.737 dolara).[23] U Južnoj Koreji, 56.983 karte su prodate u glavnom gradu Seulu,[24] što je ekvivalentno procenjenom bruto prihodu od približno 341.970.000 ₩[25] (287.656 dolara).[23] Film je takođe zaradio 150.893 dolara u Čileu, Ujedinjenom Kraljevstvu, Rusiji i Novom Zelandu, što je procenjeno na svetski bruto prihod od približno 19.540.286 dolara.[26]

Kućni video

[uredi | uredi izvor]

Ringu je pušten direktno kao kućni video u Sjedinjenim Državama i Kanadi od strane DreamWorks-a sa engleskim, španskim i francuskim titlovima 4. marta 2003.[10] pod transliteriranim nazivom Ringu.[27] U Ujedinjenom Kraljevstvu, gledalo ga je 390.000 gledalaca na televiziji tokom prve polovine 2005. godine, što ga čini šestim najgledanijim filmom na stranom jeziku na britanskoj televiziji tokom tog perioda. Ringu 2 je takođe privukao 360.000 gledalaca na britanskoj televiziji tokom istog perioda, što je ukupno 750.000 britanskih televizijskih gledalaca za oba Ringu filma tokom prve polovine 2005. godine.[28] Da bi se poklopio sa svojom 20-godišnjicom, Arrow Films pod svojim Arrow Video pokroviteljstvom izdao je Blu-ray disk filma Ringu 18. marta 2019. u Velikoj Britaniji i Irskoj. Pored toga, objavljen je i Blu-ray boks-set koji sadrži Ringu, nastavke Spirala i Ringu 2 i prethodnik Ringu 0. Transfer sadrži restauraciju rezolucije 4K koja je skenirana sa originalnog negativa kamere filma. Ocenjivanje i restauracija slike, koja je obavljena u Imagica Labs u Tokiju, nadgledao je i odobrio Ring snimatelj Jun'ičiro Hajaši.[29] Oba Arrow-a singla Blu-ray Disc i Blu-ray boks-set su kasnije objavljeni u Sjedinjenim Državama i Kanadi 29. oktobra, ponovo pod transliteriranim nazivom Ringu.[30]

Kritike

[uredi | uredi izvor]

Veb-sajt za prikupljanje recenzija „Rotten Tomatoes” daje filmu ocenu odobravanja od 98% na osnovu 43 recenzije, sa ponderisanim prosekom od 7,5 od 10. Kritički konsenzus sajta glasi: „Ringu kombinuje natprirodne elemente sa zabrinutošću oko moderne tehnologije u zaista zastrašujućem i uznemirujući način“.[31] Kritičar „Sight & Sound-a”, Mark Kermod, pohvalio je „bezvremeni teror” filma sa njegovom „kombinacijom starih narodnih đavola i savremene moralne panike” koja podjednako privlači i tinejdžersku i odraslu publiku.[11] Dok Adam Smit iz „Empire Online-a” smatra da je film „ugušen njegovom prekomernom složenošću, glupim zapletima i jasnim nedostatkom stvarne akcije“,[32] Kermod naglašava da je „neko sklon zaključku da je to priča, a ne sadržaj priča, to je najvažnije".[11] „Variety” se slaže da je spor tempo, sa „njegovim postepenim evociranjem zla koje čeka ispod površine normalnosti“, jedna od najvećih prednosti filma.[33] Ringu je naveden kao dvanaesti najbolji horor film svih vremena od strane „The Guardian-a”,[34] a Stjuart Heritidž ga je takođe odabrao u istom časopisu kao film koji ga je najviše uplašio.[35] Ringu je bio rangiran na 69. mestu u „100 najboljih filmova svetske kinematografije“ časopisa „Empire” 2010. godine.[36] Početkom 2010-ih, „Time Out” je sproveo anketu sa nekoliko autora, reditelja, glumaca i kritičara koji su radili u horor žanru kako bi glasali za svoje najbolje horor filmove.[37] Ringu se nalazi na broju 61 na njihovoj listi 100 najboljih.[38]

Uticaj

[uredi | uredi izvor]

Međunarodni uspeh japanskih filmova pokrenuo je oživljavanje horor filmova u Japanu što je rezultiralo filmovima kao što je film Kijošija Kurosave Puls (2001) (poznat kao Kairo (回路, dos. ’{{{1}}}’ „Strujno kolo”) u Japanu), Takaši Šimizu Kletva (呪怨, Juon) (2000), Hideo Nakata Tamna voda (仄暗い水の底から, Honogurai Mizu no Soko kara, dos. ’{{{1}}}’ „Iz dubine tamne vode”), takođe zasnovan na kratkoj priči Suzukija), i Higučinskog „Uzumaki” (2000, zvani „Vorteks“, zasnovan na istoimenom manga hororu Junđija Ita).

Uticaj na zapadnu kinematografiju

[uredi | uredi izvor]

Ringu je imao izvestan uticaj na zapadnu kinematografiju i stekao kultni status na Zapadu.[39] Tokom 1980-ih i 1990-ih, holivudskim hororom je uglavnom dominirao podžanr slešera, koji se oslanjao na nasilje na ekranu, taktiku šoka i krv.[39] Ringu, čije se izdanje u Japanu otprilike poklopilo sa izdanjem filma Veštica iz Blera u Sjedinjenim Državama, pomogao je da se žanr revitalizuje uzimajući uzdržaniji pristup hororu, ostavljajući veliki deo terora mašti publike. Film je pokrenuo globalno interesovanje za japansku kinematografiju uopšte, a posebno za japanski horor film, renesansu koja je dovela do skovanja termina J-Horor na Zapadu. Ovaj „Novi azijski horor“[5] rezultirao je daljim uspešnim izdanjima, kao što su Kletva i Tamna voda.[7] Pored japanskih produkcija, ovaj bum je uspeo da skrene pažnju i na slične filmove snimljene u Istočnoj Aziji u isto vreme, kao što su Priča o dve sestre iz Južne Koreje i Oko iz Hong Konga. Svi ovi filmovi su kasnije prerađeni na engleskom. Izdat 2002. godine, Krug je dostigao prvo mesto na blagajnama i nešto više zaradio u Japanu od originala.[5] Originalni Ringu je zaradio 1,7 milijardi ¥ 1998,[15] dok je njegov rimejk zaradio 1,75 milijardi ¥ 2002.[40]

Nastavci i rimejk

[uredi | uredi izvor]

Originalni nastavak je bio Spirala, objavljen 1998. godine, ali je zbog lošeg prijema 1999. izašao novi nastavak, Krug 2, koji je nastavio priču ovog filma. Usledio je prethodnik iz 2000. godine, Krug 0: Rođendan, a zatim Sadako 2019. Spiralu su zauzvrat pratile Sadako 3D 2012. i Sadako 3D 2 2013. Još jedan deo, Sadako DX, objavljen je 2022. Televizijska serija, Krug: Poslednje poglavlje, napravljena je sa sličnom pričom, ali sa mnogo promena u likovima i njihovim pozadinskim pričama. Južnokorejski rimejk Krug Virus napravljen je 1999. godine, kao i američki rimejk, Krug, 2002. godine i Krug 2 iz 2005. godine.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „The "Ring" Master: Interview with Hideo Nakata”. offscreen.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-16. 
  2. ^ a b v „The "Ring" Master: Interview with Hideo Nakata”. 
  3. ^ a b v Meikle, Dennis (2005), The Ring Companion (London: Titan Books).
  4. ^ „Ringu (1998)” — preko www.imdb.com. 
  5. ^ a b v g Balmain, Colette (2008). Introduction to Japanese Horror Film. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0748624751. 
  6. ^ Goldberg, Ruth (2004). „Demons in the Family”. Ur.: Grant, Barry Keith; Sharrett, Christopher. Planks of Reason. Scarecrow Press. str. 370—385. 
  7. ^ a b McRoy, Jay (2007). Nightmare Japan: Contemporary Japanese Horror Cinema. Rodopi. ISBN 978-9042023314. 
  8. ^ Sherman, Dale (2013). Armageddon Films FAQ: All That's Left to Know About Zombies, Contagions, Aliens and the End of the World as We Know It!. Applause Books. ISBN 978-1617131196. „The story goes that seven days after viewing the tape, those who watch will receive a phone call (hence the first interpretation of 'the ring') [...]” 
  9. ^ Silverblatt, Art; Zlobin, Nikolai (2004). International Communications: A Media Literacy Approach. Routledge. ISBN 978-0765609748. 
  10. ^ a b Galbraith IV 2008, str. 402.
  11. ^ a b v Kermode, Mark (2011), 'Review of Ring', BFI | Sight and Sound.
  12. ^ „The "Video Curse" Starts Its Killing Spree on Dec. 04! Exclusively at SM Megamall and Glorietta 4!”. Philippine Daily Inquirer. The Philippine Daily Inquirer, Inc. 1. 12. 2002. str. A29. Pristupljeno 15. 4. 2022. 
  13. ^ „Watch It Where It All Started”. Philippine Daily Inquirer. The Philippine Daily Inquirer, Inc. 11. 1. 2003. str. A22. Pristupljeno 15. 4. 2022. 
  14. ^ „1998年（1月～12月）” (na jeziku: japanski). Motion Picture Producers Association of Japan, Inc. Pristupljeno 13. 10. 2015. 
  15. ^ a b „邦画興行収入ランキング”. SF MOVIE DataBank. General Works. Pristupljeno 19. 2. 2019. 
  16. ^ Balmain, Colette (14. 10. 2008). Introduction to Japanese Horror Film (na jeziku: engleski). Edinburgh University Press. str. 2. ISBN 978-0-7486-3059-2. 
  17. ^ „The Ring 2”. Variety. sv. 375 br. 11. 2. 8. 1999. 
  18. ^ a b Ma, Kevin. „Doraemon sets box office record in Hong Kong”. Film Business Asia. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 3. 2015. 
  19. ^ „破鬼后貞子17年紀錄 《你的名字》稱霸台北日片票房 – 自由娛樂”. Liberty Times. 4. 11. 2016. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  20. ^ „Historical currency converter with official exchange rates (TWD)”. fxtop.com. 31. 12. 1999. Pristupljeno 27. 5. 2020. 
  21. ^ „Ring (1998)”. JP's Box Office. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  22. ^ „Dissemination of European cinema in the European Union and the international market” (PDF). Jacques Delors Institute. UniFrance. novembar 2014. str. 28. Pristupljeno 11. 2. 2019. 
  23. ^ a b „Official exchange rate (LCU per US$, period average)”. World Bank. Pristupljeno 11. 2. 2019. 
  24. ^ „영화정보”. KOFIC. Korean Film Council. Pristupljeno 1. 2. 2019. „The Ring” 
  25. ^ Park, Seung Hyun (2000). „Average Ticket Prices in Korea, 1974–1997”. A Cultural Interpretation of Korean Cinema, 1988–1997. Indiana University. str. 119. „1997 […] Foreign […] 6,000” 
  26. ^ „Ringu”. Box Office Mojo. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  27. ^ „Ringu”. Amazon. 
  28. ^ „4. Film on UK Television in the First Half of 2005”. Research and Statistics Bulletin. British Film Institute, UK Film Council. 3 (1): 20—34 (26—7). septembar 2005. Pristupljeno 21. 4. 2022 — preko Yumpu. 
  29. ^ Miska, Brad (25. 2. 2019). „'Ringu's Original DP Helped Restore the Japanese Classic to its Original Horrific Glory!”. Bloody Disgusting. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
  30. ^ „The Ringu Collection”. Amazon. 29. 10. 2019. 
  31. ^ „Ringu (Ring) (1998)”. Rotten Tomatoes. CBS Interactive. 31. 1. 1998. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  32. ^ Smith, Adam (n.d.), 'Review of Ring' Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015), Empire Online.
  33. ^ (1999), 'Review: The Ring', Variety Magazine.
  34. ^ Heritage, Stuart (22. 10. 2010). „Ring: No 12 best horror film of all time”. TheGuardian.com. Pristupljeno 12. 9. 2016. 
  35. ^ Ring: the film that frightened me most, The Guardian, Tuesday 21 October 2014
  36. ^ 'The 100 Best Films of World Cinema - 69. Ringu' Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015), Empire Magazine.
  37. ^ „The 100 best horror films”. Time Out. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  38. ^ NF. „The 100 best horror films: the list”. Time Out. Arhivirano iz originala 08. 04. 2014. g. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  39. ^ a b Martin, Daniel (2009), Japan's Blair Witch: Restraint, Maturity, and Generic Canons in the British Critical Reception of Ring, Cinema Journal 48, Number 3, Spring: 35-51.
  40. ^ „過去興行収入上位作品”. Eiren. Motion Picture Producers Association of Japan. 2002. Pristupljeno 13. 5. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Круг_(филм_из_1998)&oldid=28480264”