Pređi na sadržaj

Ksantelazma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ksantelazma
Sinonimixanthelasma palpebrarum; xanthoma palpebrarum

Ksantelazma je oštro ograničena žućkasta naslaga holesterola ispod kože.[1] Često se svrstava kao podtip ksantoma, koji se odnosi na taloženje holesterola u različitim delovima tela.

Obično se javlja na ili oko očnih kapaka kao ksantelazma kapaka oka, ali se može javiti i na drugim delovima tela.[1][2]

Iako nisu štetne za kožu niti bolne, ove manje izrasline mogu biti estetski neugodne i mogu se ukloniti.[1]

Sve je više dokaza o povezanosti između naslaga ksantelazme, nivoa lipoproteina niske gustine u krvi i povećanog rizika od ateroskleroze.[3][4]

Ksantelazma se može nazvati i ksantom kada postane veća i nodularna, i poprimi veličinu tumora.[5]

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Reč ksantelazma je izvedena od grčkog jetika od reči = xanthós, ξανθος žuto i reči= έλασμα - folija. Množina je kantelazme xanthelasmata..

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]
Ksantelazma na rukama

Morbiditet/mortalitet

Ksantelazma je redak poremećaj u opštoj populaciji, sa promenljivom incidencom od 0,56 do 1,5% u zapadnim razvijenim zemljama.

Neke male studije sugerišu da ksantelazma može biti faktor rizika za smrt od koronarne bolesti srca, čak i ako je nivo holesterola normalan. Međutim, potrebno je više studija da bi se ovo potvrdilo.

Starost

Starost početka se kreće od 15 do 75 godina, sa vrhuncem u 4. do 5. deceniji života.

Pol

Smatra se da postoji veća prevalencija ksantelazme kod žena, ali to može biti i zbog veće svesti o kozmetičkim defektima, koja je prisutna kod osoba ženskog pola.[6]

Rasa

Ksantelazma se češće povezuje sa pacijentima azijskog ili mediteranskog porekla.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]
Ksantelazma na palpebri

Ksantelazma u obliku ksantelazme očnog kapka (KOK) može da se dijagnostikuje na osnovu kliničkog pregleda, Tipičan klinički utisak KOK su meke, žućkaste papule, plakovi ili noduli, simetrično raspoređeni na medijalnoj strani gornjih kapaka; ponekad su zahvaćeni i donji kapci.

Otprilike polovina pacijenata sa ksantelazmom ima povišene nivoe lipida koji su obično povezani sa naslednim oblicima visokog holesterola ili određenim oboljenjima jetre. Druga polovina pacijenata ima normalan nivo holesterola.

Kod nejasnih slučajeva dijagnoza i diferencijalna dijagnoza se može postići hirurškom ekscizijom praćenom mikroskopskim pregledom patologa (biopsija radi utvrđivanja histopatologije promena).[2]

Diferencijalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Ksantelazmu treba diferencijalno dijagnostički razlikovati od sledećih stanja:[2]

  • nekrobiotičkog ksantogranuloma,
  • siringoma,
  • palpebralne sarkoidoze,
  • hiperplazije lojnice,
  • lipoidne proteinoze,
  • sindroma astme sa početkom kod odraslih
  • periokularnog ksantogranuloma.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Ksantelazma se može ukloniti:[2]

  • pilingom uz pomoć trihlorosirćetne kiseline,
  • operacijom,
  • laserom,
  • krioterapijom.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Uklanjanje može izazvati, iako retko, ožiljke i promene pigmenta.

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Ponavljanje ksantelazme očnik kapaka nakon terapije je uobičajeno:

  • 40% pacijenata imalo je recidiv nakon primarne hirurške ekscizije,
  • 60% nakon sekundarne ekscizije,
  • 80% kada su zahvaćena sva četiri očna kapka.

Mogući uzrok može biti nedovoljno duboka ekscizija ili nasledni oblici visokog holesterola.[2]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Frew, John W.; Murrell, Dédée F.; Haber, Richard M. (2015-07-30). „Fifty shades of yellow: a review of the xanthodermatoses”. International Journal of Dermatology. 54 (10): 1109—1123. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/ijd.12945. 
  2. ^ a b v g d Nair, Pragya; Singhal, Rochit (2017). „Xanthelasma palpebrarum – a brief review”. Clinical, Cosmetic and Investigational Dermatology. Volume 11: 1—5. ISSN 1178-7015. doi:10.2147/ccid.s130116. 
  3. ^ Chang, Hua-Ching; Sung, Chih-Wei; Lin, Ming-Hsiu (2020). „Serum lipids and risk of atherosclerosis in xanthelasma palpebrarum: A systematic review and meta-analysis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 82 (3): 596—605. ISSN 0190-9622. doi:10.1016/j.jaad.2019.08.082. 
  4. ^ Özdöl, Sevil; Şahin, Sedef; Tokgözoğlu, Lale (2008-07-17). „Xanthelasma palpebrarum and its relation to atherosclerotic risk factors and lipoprotein (a)”. International Journal of Dermatology. 47 (8): 785—789. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/j.1365-4632.2008.03690.x. 
  5. ^ Roth, Mark (2018-07-01). „Eyelid, Conjunctival, and Orbital Tumors. An Atlas and Textbook, third edition Jerry A Shields, Carol L Shields Wolters Kluwer 2015, 824 pages, $456.00”. Clinical and Experimental Optometry. 101 (4): 618—619. ISSN 0816-4622. doi:10.1111/cxo.12618. 
  6. ^ Jain, A.; Goyal, P.; Nigam, P. K.; Gurbaksh, H.; Sharma, R. C. (2007). „Xanthelasma Palpebrarum-clinical and biochemical profile in a tertiary care hospital of Delhi”. Indian Journal of Clinical Biochemistry. 22 (2): 151—153. ISSN 0970-1915. doi:10.1007/bf02913335. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).