Пређи на садржај

Пресинкопа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пресинкопа
СинонимиPre-syncope
Специјалности
СимптомиОсећај несвестице; осећај као да је глава бестежинска; осећак као да се соба врти (вртоглавица) Трајање Тренутачно, иако се код неких пацијената понавља
ТрајањеТренутачно, иако се код неких пацијената понавља
Узроцихипотензије, хипогликемије, аритмије, анемије, хипокалемије, тромбозе, интоксикације водом, дехидрације
Фактори ризикаЛоша дијета или управљање дијабетесом, генетска предиспозиција за срчану аритмију
Дијагностички методНа основу симптома. Ниво тропонина у серуму може указивати на неке тромботске пресинкопе.
ЛечењеУ зависности од узрока. Може укључивати ИВ течности, Рингеров лактат, терапију замене глукозе, тромболитике или једноставно седење/одмор.

Пресинкопа или блиска синкопа означава блиску несвестицу или продром пролазног губитак свести (синкопе) Најједнообразнија дефиниција била би „осећај као да ће се особа онесвестити, али без стварног губитка свести“. Блиска синкопа може трајати од неколико секунди до минута. Симптоми могу бити праћени осећајем вртоглавице, опште слабости, топлоте, дијафорезе, мучнине, палпитације или замућеног вида. Иако се често перципира као доброћуднија од синкопе, подаци сугеришу да и патофизиологија (церебрална хипоперфузија) и исходи блиске синкопе опонашају оне код синкопе.[1]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Учесталост/смртност

Око 19% популације Сједињених Америчких Држава доживеће синкопални догађај током свог живота, при чему ће се већина десити или у раним одраслим годинама или након 70 година живота.[2][3] Око 3% посета одељењима за хитне случајеве и до 6% пријема у болнице у Сједињеним Америчким Државама су због синкопе.

Прецизно утврђивање епидемиологије пресинкопе је теже јер се често изоставља или комбинује са скуповима података о синкопи, али је вероватно да је инциденција пресинкопе већа од оне код синкопе.[4][5] Око 49% пацијената је примљено у болницу, у поређењу са 69% пацијената са синкопом, упркос сличном ризику од нежељеног исхода. Око 20% пресинкопалних пацијената имало је нежељени исход или је захтевало интервенцију, а најчешћи нежељени исходи су били сепса, брадијаритмија, ГИ крварење и акутна бубрежна инсуфицијенциј.[4]

Старост и пол

У једној студији која се посебно фокусирала на пресинкопу, просечна старост пацијената била је 56 година, док су 51% до 61% пацијената биле жене.[2][3]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Етиологије пресинкопе су различите, од доброћудних до животно опасних. Узроци пресинкопе су исти као и код синкопе и укључују срчану и несрчану етиологију. Срчана пресинкопа може бити повезана са палпитацијама и може се јавити у седећем или лежећем положају или током напора или вежбања.[6]

Најчешће су некардијалне етиологије које укључују вазовагалну или неурокардиогене узроке, и узроци који се односе на промене запремине су ортостатска хипотензија, лековима индукована васкуларна и сепса.

Вазовагална пресинкопа је уобичајена и често се карактерише продромом, укључујући мучнину, црвенило, дијафорезу, замагљен вид и вртоглавицу.

Високоризични лекови укључују антихипертензиве, кардиоваскуларне агенсе и антипсихотике.[6][7] Ортостатска хипотензија може бити узрокована лековима, примарним и секундарним аутономним поремећајима као што су неуродегенеративне болести и мировањем у кревету код старијих. Смернице дефинишу ортостатску хипотензију као смањење систолног крвног притиска (СБП) за 20 ммХг или више или смањење дијастолног крвног притиска (ДКП) за 10 ммХг или више у року од три минута након стајања.[8]

Васкуларни узроци су мање уобичајени, али их треба размотрити на основу историје болести, укључујући плућну емболију, мезентеричну крађу, каротидну инсуфицијенцију и патологију аорте.[9][10][11]

Срчани узроци, који су злослутнији, укључују механички (нпр. тампонада срца или болест залистака) и аритмичне (нпр. пароксизмална вентрикуларна тахикардија или болест проводног система). Аритмије, које изазивају хемодинамско оштећење које може изазвати критично смањење минутног волумена и церебралног протока крви, најчешћи су срчани узрок пресинкопе.[8][12] Брадикардије су најчешће аритмије, али тахи-диритмије које угрожавају ударни волумен такође могу изазвати пресинкопу и синкопу. Структурна кардиоваскуларна болест узрокује пресинкопу када су потребе за циркулацијом веће од способности срца да повећа излаз крви. Најчешћи структурални узроци су аортна стеноза и хипертрофична кардиомиопатија. Атипичне кардиоваскуларне узроке пресинкопе треба пажљивије размотрити код старијих особа него код млађих популација.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]
  • Срчани миксом
  • Синкопа кизазвана дефекацијом
  • Аритмије
  • Синкопа изазвана мокрењем
  • Постпрандијална синкопа
  • Синдром болесног синуса
  • Синоатријални блок
  • Синусна пауза

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Petkar S, Cooper P, Fitzpatrick AP (октобар 2006). „How to avoid a misdiagnosis in patients presenting with transient loss of consciousness”. Postgrad Med J. 82 (972): 630—41. PMC 2653900 Слободан приступ. PMID 17068273. doi:10.1136/pgmj.2006.046565. 
  2. ^ а б Chen, Lin Y.; Shen, Win-Kuang; Mahoney, Douglas W.; Jacobsen, Steven J.; Rodeheffer, Richard J. (2006). „Prevalence of Syncope in a Population Aged More Than 45 Years”. The American Journal of Medicine. 119 (12): 1088.e1—1088.e7. ISSN 0002-9343. doi:10.1016/j.amjmed.2006.01.029. 
  3. ^ а б Soteriades, Elpidoforos S.; Evans, Jane C.; Larson, Martin G.; Chen, Ming Hui; Chen, Leway; Benjamin, Emelia J.; Levy, Daniel (2002-09-19). „Incidence and Prognosis of Syncope”. New England Journal of Medicine. 347 (12): 878—885. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmoa012407. 
  4. ^ а б Grossman, Shamai A.; Babineau, Mathew; Burke, Laura; Kancharla, Adarsh; Mottley, Lawrence; Nencioni, Andrea; Shapiro, Nathan I. (2012). „Do outcomes of near syncope parallel syncope?”. The American Journal of Emergency Medicine. 30 (1): 203—206. ISSN 0735-6757. doi:10.1016/j.ajem.2010.11.001. 
  5. ^ Grossman, Shamai A.; Babineau, Matthew; Burke, Laura; Kancharla, Adarsh; Mottley, Lawrence; Nencioni, Andrea; Shapiro, Nathan I. (2012). „Applying the Boston Syncope Criteria to Near Syncope”. The Journal of Emergency Medicine. 43 (6): 958—963. ISSN 0736-4679. doi:10.1016/j.jemermed.2012.01.043. 
  6. ^ а б Kapoor, Wishwa N. (1992-11-11). „Evaluation and Management of the Patient With Syncope”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 268 (18): 2553. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.1992.03490180085031. 
  7. ^ Hanlon, Joseph T. (1990-11-01). „Syncope and Presyncope Associated With Probable Adverse Drug Reactions”. Archives of Internal Medicine. 150 (11): 2309. ISSN 0003-9926. doi:10.1001/archinte.1990.00390220061012. 
  8. ^ а б Moya, Angel; Sutton, Richard; Ammirati, Fabrizio; Blanc, Jean-Jacques; Brignole, Michele; Dahm, Johannes B.; Deharo, Jean-Claude; Gajek, Jacek; Gjesdal, Knut (2010-01-01). „GUIDELINES FOR THE DIAGNOSIS AND MANAGEMENT OF SYNCOPE (2009)”. Rational Pharmacotherapy in Cardiology. 6 (2): 229—259. ISSN 2225-3653. doi:10.20996/1819-6446-2010-6-2-229-259. 
  9. ^ Akkersdijk, George J. M.; van Bockel, J. Hajo (2003-12-02). „Ruptured abdominal aortic aneurysm: initial misdiagnosis and the effect on treatment”. European Journal of Surgery. 164 (1): 29—34. ISSN 1102-4151. doi:10.1080/110241598750004922. 
  10. ^ Kokturk, Nurdan; Oguzulgen, I. Kivilcim; Demir, Nalan; Demirel, Koray; Ekim, Numan (2005). „Differences in Clinical Presentation of Pulmonary Embolism in Older vs Younger Patients”. Circulation Journal. 69 (8): 981—986. ISSN 1346-9843. doi:10.1253/circj.69.981. 
  11. ^ Akkersdijk, George J. M.; van Bockel, J. Hajo (2003-12-02). „Ruptured abdominal aortic aneurysm: initial misdiagnosis and the effect on treatment”. European Journal of Surgery. 164 (1): 29—34. ISSN 1102-4151. doi:10.1080/110241598750004922. 
  12. ^ Kariman, Hamid; Harati, Sepideh; Safari, Saeed; Baratloo, Alireza; Pishgahi, Mehdi (2015). „Validation of EGSYS Score in Prediction of Cardiogenic Syncope”. Emergency Medicine International. 2015: 1—5. ISSN 2090-2840. doi:10.1155/2015/515370. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пресинкопа&oldid=28390162”