Синкопа изазвана гутањем
Синкопа изазвана гутањем (СИГ) или синдром пролазног губитка свести изазван гутањем релативно је редак поремећај или вагално посредован губитак свести изазвана гутањем. СИГ се може јавити у свим старосним групама и, када се дијагностикује, може се лечити.[1] Случајеви СИГ су такође пријављени и код животиња.[2]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Од првог пријављеног случаја СИГ од стране Спенса 1773. године,[3] до сада је у литератури описано око 80 случајева синкопе изазвана гутањем.
Етиологија
[уреди | уреди извор]Синкопа изазвана гутањем је обично узрокована ваговагалним рефлексима ( горњим гастроинтестиналним и срчаним ваговагалним рефлексом) иницираних гутањем, што доводи до инхибиције проводног система срца [4] и брзог надимања желуца.
У најчешће поремећајима једњака који утичу на аферентни део ваговагалног рефлекса,спадају поремећаје као што су:[5]
- хијатална кила,
- гастроезофагеални рефлукс,
- дифузни грч једњака,
- карцином једњака,
- стезање једњака,
- хипертензивни перисталтички таласи,
- ахалазија,
- дивертикулоза једњака.
Како се СИГ често сматра једном од бројних неуронски посредованих, „ситуационих“ синкопа он спада у оне синкопе које се јављају након мокрења, дефекације, кашљања или, ретко, смеха ( 28 ).
Патофизиологија
[уреди | уреди извор]Вагални рефлекс игра главну улогу, јер је предтретман атропином ефикасан у превенцији брадикардије и синкопе код значајног броја пацијената. Претпоставља се да уобичајена инервација једњака и срца вагусним нервом игра важну улогу у СИГ. Механорецептори у једњаку, који се активирају истезањем, могу играти важну улогу.[6] Осећају дистензију и шаљу сигнале дуж езофагеалног плексуса преко вагусног нерва до можданог стабла. Еферентни импулси из можданог стабла стижу до синоатријалног (СА) чвора преко десног вагусног нерва и АВ чвора преко левог вагусног нерва. Еферентни сигнали доводе до различитих врста пароксизмалних брадијаритмија и привременог смањења минутног волумена срца, што доводи до церебралне хипоперфузије и можда до синкопе.
Други су приметили да се синкопа изазвана гутањем може јавити чак и у одсуству брадикардије, јер повећана аферентна вагална стимулација може довести до синкопе преко симпатичког повлачења, што резултује периферном вазодилатацијом и хипотензијом.[7] Иако су примећене друге аритмије као што су синусна брадикардија, синоатријални блок и потпуна атријална и вентрикуларна асистола, АВ блок је најчешће пријављиван. Пароксизмална атријална фибрилација такође може бити повезана са синкопом при гутању.
Иако је у већини случајева постојала основна абнормалност у езофагусном или срчаном проводном систему, пријављени су и случајеви без икаквих абнормалности једњака или срца.[8]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Синкопа изазвана гутањем може се појавити у року од 3 до 5 секунди након гутања. Многи напади резултују само пресинкопом, са повезаним визуелним затамњењем, тунелским видом итд.
Синкопу изазвану гутањем често изазивају течности, посебно хладна газирана пића.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза синкопе изазване гутањем захтева пажљиво откривање временског односа између гутања течности или чврсте хране и вртоглавице и синкопе. Треба покушати провокативно тестирање са различитим врстама течне и чврсте хране. Пошто поремећаји једњака могу бити повезани са већином случајева синкопе гутања, предложено је даље истраживање како би се искључила могућа структурна или функционална патологија једњака. Ехокардиограм и ЕКГ у мировању и амбуланти треба урадити да би се искључила било каква кардијална патологија.
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]Синкопа изазвана гутањем може се помешати са епилепсијом, посебно зато што синкопални напади могу бити повезани са секундарним аритмичним конвулзивним трзајима екстремитета (или конвулзивном синкопом).
Терапија
[уреди | уреди извор]Лечење синкопе при гутању укључује повлачење свих лекова који могу изазвати кашњење у срчаној проводљивости и неодговарајућу вазодепресију.[6]
Избегавање газираних течности или других агенаса повезаних са симптомима, као и модификација понашања ради промене навика у исхрани, може бити успешно код пацијената са ретким епизодама синкопе.[2]
Различити антихолинергички лекови као што су атропин, скополамин и пропантелин су коришћени за спречавање брадијаритмија блокирањем вагалне проводљивости.
Симпатомиметици као што су адреналин и изопреналин су коришћени за директно повећање вентрикуларне фреквенције; међутим, резултати су били недоследни и ограничени нежељеним ефектима.[2]
Бета-блокатори могу бити ефикасни код пажљиво одабраних пацијената.
У одговарајућем клиничком окружењу треба покушати исправљање било које основне патологије једњака. Стално постављање пејсмејкера је обично ефикасно код пацијената код којих су брадијаритмије главни узрок синкопе.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Mitra, Subhashis; Ludka, Tiffany; Rezkalla, Shereif H.; Sharma, Param P.; Luo, Jiangming (2011). „Swallow Syncope: A Case Report and Review of the Literature”. Clinical Medicine & Research. 9 (3-4): 125—129. ISSN 1539-4182. PMC 3251463
. PMID 21263060. doi:10.3121/cmr.2010.969.
- ^ а б в Farb A, Valenti SA. Swallow syncope. Md Med J 1999; 48:151–154
- ^ Craig, Chas. F. (1939-05-01). „Classic Descriptions of Disease”. The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. s1-19 (3): 307—307. ISSN 0002-9637. doi:10.4269/ajtmh.1939.s1-19.307.
- ^ Mitra, Subhashis; Ludka, Tiffany; Rezkalla, Shereif H.; Sharma, Param P.; Luo, Jiangming (2011). „Swallow Syncope: A Case Report and Review of the Literature”. Clinical Medicine & Research. 9 (3-4): 125—129. ISSN 1539-4182. PMC 3251463 . PMID 21263060. doi:10.3121/cmr.2010.969.
- ^ „Swallow syncope”. MedLink Neurology (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-24.
- ^ а б Kang, Ki Hoon; Cho, Wook Hyun; Kim, Myung Chan; Chang, Hee Jong; Chung, Jae Il; Won, Dong Jun (2005). „Cases of Swallow Syncope Induced by the Activation of Mechanorecepters in the Lower Esophagus”. The Korean Journal of Internal Medicine. 20 (1): 68. ISSN 1226-3303. doi:10.3904/kjim.2005.20.1.68.
- ^ „More on Deglutition Syncope”. New England Journal of Medicine. 341 (17): 1316—1317. 1999-10-21. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm199910213411716.
- ^ Gordon, J (2002). „Swallow syncope associated with paroxysmal atrial fibrillation”. European Journal of Cardio-Thoracic Surgery. 21 (3): 587—590. ISSN 1010-7940. doi:10.1016/s1010-7940(01)01172-1.
- ^ „Acute and long-term beta-adrenergic blockade for patients with neurocardiogenic syncope”. ACC Current Journal Review. 5 (5): 60. 1996. ISSN 1062-1458. doi:10.1016/1062-1458(96)85246-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
