Lažna trudnoća
Lažna trudnoća (ili pseudocyesis, od grčkog pseudes „lažna“ i kyesis „trudnoća“)[1] jeste pojava kliničkih ili subkliničkih znakova i simptoma povezanih sa trudnoćom iako osoba fizički ne nosi fetus.[2] Pogrešan utisak da je osoba trudna daju znakovi i simptomi kao što su osetljive grudi sa sekretom, rast stomaka, odloženi menstrualni ciklusi i subjektivni osećaji fetusa u pokretu.[2] Pregled, ultrazvuk i testovi na trudnoću mogu se koristiti da bi se isključila lažna trudnoća.[1]
Lažna trudnoća ima izraženu psihijatrijsku komponentu kao i fizičke manifestacije trudnoće.[2] Može biti uzrokovano traumom (bilo fizičkom ili mentalnom), hemijskom neravnotežom hormona,[2][3] kao i određenim zdravstvenim stanjima.[1] Psihološki faktori koji doprinose razvoju lažne trudnoće su snažna željau za trudnoćom ili pogrešno tumačenje objektivnih telesnih senzacija.[2][3] U retkim slučajevima[1] muškarci mogu iskusiti lažne simptome trudnoće,[2] koji se mogu javiti kada je njihova druga druga žena trudna i suočava se sa simptomima trudnoće.[3]
Psihoterapija, farmakoterapija antidepresivima ili antipsihoticima, hormonska terapija i kiretaža materice su ponekad potrebni kao tretman.[1]
U delovima sveta u razvoju kao što su Indija i podsaharska Afrika, učestalost lažne trudnoće je veća.[2][3] U ruralnim područjima ima više slučajeva lažne trudnoće jer tamošnje žene ređe pregledaju zdravstveni radnici ili babice.[2]
Klasifikacija
[uredi | uredi izvor]U Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), lažna trudnoća je zavedena kao poremećaj somatskih simptoma; navedena je pod „nije klasifikovana na drugom mestu“, što znači da je u kategoriji za sebe, koja se razlikuje od drugih poremećaja somatskih simptoma kao što je konverzivni poremećaj.[2]
Znaci i simptomi
[uredi | uredi izvor]Simptomi su slični simptomima prave trudnoće.[1] Znaci lažne trudnoće uključuju amenoreju (izostanak menstruacije), galaktoreju (oticanje mleka iz dojke), povećanje grudi, povećanje telesne težine, rast stomaka, osećaj pokreta i kontrakcija fetusa,[1] mučninu i povraćanje,[1] promene u materici i grliću materice,[1] kao i učestalo mokrenje.[3]
Nadutost abdomena je najčešći simptom.[2]
Trajanje simptoma obično se kreće od nekoliko nedelja do devet meseci.[1]
Uzroci
[uredi | uredi izvor]Precizni razlozi koji stoje iza lažne trudnoće nisu u potpunosti shvaćeni, ali psihološke i endokrine komponente mogu igrati značajnu ulogu. Žene koje doživljavaju lažnu trudnoću često doživljavaju povezana osećanja stresa, straha, iščekivanja i opšte emocionalne smetnje.[3] Ove jake emocije, zajedno sa disfunkcionalnim promenama u hormonskoj regulaciji, mogu značajno povećati nivo prolaktina. Prolaktinemija (visok nivo prolaktina) može dovesti do mnogih simptoma prave trudnoće, kao što su amenoreja, galaktoreja i osetljivost dojki.[2][3] Pojačana aktivnost centralnog nervnog sistema može doprineti nadimanju stomaka, osećaju pokreta fetusa i pretpostavljenim kontrakcijskim bolovima koje doživljavaju mnoge žene sa lažnom trudnoćom.[2]
Endokrine promene primećene kod pseudocieze uključuju smanjenje nivoa dopamina, povećanje aktivnosti nervnog sistema ili disfunkciju centralnog nervnog sistema.[1] Ove promene mogu biti uzročnici amenoreje, galaktoreje i hiperprolaktinemiju, uočene kod lažno trudnih žena.[2] Povećana aktivnost simpatikusa je povezana sa povećanjem abdomena, kao i sa očiglednim osećajem pokreta i kontrakcija fetusa.[2]
Otprilike jedna od šest lažnih trudnoća je potencijalno pod uticajem pratećih medicinskih ili hirurških stanja uključujući kamen u žuči, tumore abdomena, hiperprolaktinemiju, konstipaciju, jajovodne ciste i ahalaziju jednjaka.[4]
Psihijatrijski poremećaji, kao što su anksioznost ili afektivni poremećaji, poremećaji ličnosti i šizofrenija su uobičajeni među ženama sa lažnom trudnoćom i mogu biti povezani sa njenim razvojem.[1] Neke žene sa depresijom mogu dobiti na težini zbog smanjene fizičke aktivnosti i loših navika u ishrani.[1] Antipsihotici mogu izazvati simptome slične trudnoći kao što su amenoreja, galaktoreja, osetljivost dojki i povećanje telesne težine kroz podizanje nivoa prolaktina.[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Biopsychosocial view to pseudocyesis: A narrative review”. International Journal of Reproductive Biomedicine (Review). 15 (9): 535—542. septembar 2017. PMC 5894469
. PMID 29662961.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „Endocrinology and physiology of pseudocyesis”. Reproductive Biology and Endocrinology (Review). 11: 39. maj 2013. PMC 3674939 . PMID 23672289. doi:10.1186/1477-7827-11-39 .
- ^ a b v g d đ e ž „Pseudocyesis, delusional pregnancy, and psychosis: The birth of a delusion”. World Journal of Clinical Cases (Review). 2 (8): 338—44. avgust 2014. PMC 4133423 . PMID 25133144. doi:10.12998/wjcc.v2.i8.338 .
- ^ „Medical considerations in delusion of pregnancy: a systematic review”. J Psychosom Obstet Gynecol. 43 (1): 51—57. jun 2020. PMID 32597281. doi:10.1080/0167482X.2020.1779696.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
