Lapidarijum

Lapidarijum u Nišu

Lapidarijum (lat. Lapidarium), od latinskog naziva lapis što znači kamen, je mesto (kolekcija) gde su izloženi kameni spomenici i arheološki fragmenti poput kamenih epigrafa, statua, sarkofaga, grobnica, krajputaša, statua, prekretnica, nadgrobnih spomenika itd.

Često takve kolekcije se nalaze na mestu iskopavanja, u dvorištu arheoloških i istorijskih muzeja, pod otvorenim nebom. Uprkos rimskom imenu, često se sastavljaju lapidari iz drugih epoha do modernog doba.

Do kraja 19. veka, lapidariji su stvoreni kao privatne kolekcije buržoaskih i aristokratskih kolekcionara koji vole antiku. Često ih karakteriše činjenica da su ovde predstavljeni komadi koji se ne mogu predstaviti u kontekstu "velikog" muzeja. Nije neuobičajeno da poreklo delova bude nejasno.

Moderniji lapidariji su stvoreni kao izložba za nalaze iz arheoloških iskopavanja. Ovde, lapidarijum obično predstavlja samo ograničeni deo sveobuhvatnijeg koncepta izložbe; međutim, mnogi lapidariji još uvek nisu (ili samo privremeno) otvoreni za javnost, čista skladišta.

Druga grupa lapidarija stvorena je više ili manje vezana za graditeljske kolibe ili visokokvalitetne istorijske građevine kako bi se sačuvali originali delova obnovljenih tokom građevinskih radova, posebno arhitektonske skulpture i skulpture u unutrašnjosti (depo). Naročito u slučaju verskih objekata, kao što su crkvene zgrade, glavni razlog za priložene lapidarije bila je želja da se već posvećene komponente čuvaju na posvećenom tlu, čak i ako više nisu bile u neposrednoj upotrebi. Ovi uskladišteni ostaci originalnih komponenti su sada važni istraživački objekti za izgradnju arheologije, jer se mogu koristiti za proučavanje materijala koji se koriste, originalni premazi ili čak rane tehnike obrade.

Poslednje dve grupe karakteriše blizina između izložbenog mesta i mesta porekla eksponata.

Ovaj istorijski aspekt preovladava i danas, a lapidarijum sada uglavnom sadrži originale, koji su zamenjeni kopijama iz razloga očuvanja (rizik od vremenskih uticaja). Spomenici koji se uklanjaju iz političkih razloga (npr. nakon završetka DDR-a), zbog građevinskih radova ili zato što nema novca za profesionalnu restauraciju takođe se obično postavljaju u lapidarijum. Međutim, ponekad se dešava da se komadi koji se čuvaju u lapidarijumu kasnije ponovo instaliraju u javnom prostoru.

Lapidarijumi u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini

Lapidarijumi se nalaze u dvorištima pojedinih muzeja u Republici Srpskoj kao što su lapidarijum pri Muzeju u Doboju i lapidarijum u dvorištu Muzeja Semberije u Bijeljini.

Galerija

Lapidarijumi u Republici Srpskoj

• 
  Lapidarijum u Doboju, kraj decembra 2024. godine
• 
  Lapidarijum u Bijeljini, kraj novembra 2024. godine

Vidi još

• Lapidarijum u Doboju
• Lapidarijum u Niškoj tvrđavi

Literatura

• Stadtmuseum Stuttgart, Städtisches Lapidarium – Museumsführer. 2., überarbeitete Auflage. Silberburg-Verlag, Tübingen und Karlsruhe 2016, ISBN 978-3-8425-1358-7.