Leonardo Bruni
 Leonardo Bruni, portret, Voker Galerija | |
| Datum rođenja | 1370 |
| Mesto rođenja | Areco, Italija |
| Datum smrti | 8 marta 1444 |
| Mesto smrti | Florenca, Florentinska republika |
| Zanimanje | Istoričar, rilozof, prevodilac, književnik |
Leonardo Bruni (1370. ili 1374, Areco - 8. mart 1444, Firenca) - italijanski humanista, pisac i istoričar renesanse[1].
Biografija[uredi | uredi izvor]
Prvo je studirao jurisprudenciju u Firenci i Raveni, a zatim je, po savetu Grka Emanuela Krisolora, počeo da proučava klasičnu antiku u Firenci[2]. Pošto je bio na poziciji papskog sekretara od 1405. godine, pratio je papu Jovana XXIII na saboru u Konstanci 1415. godine. Posle svrgavanja ovog pape (antipape), Bruni se vratio u Firencu, gde je učestvovao u poslovima republike. Svojim delom „Historiarum Florentinarum libri 12” (Strazbur, 1610), koje je, po nalogu republičke vlade, Donato Ačajoli preveo na italijanski (Venecija, 1473), stekao je pravo građanstva u Firenci i potom postao državni sekretar Republike. Bio je blizak Kolučiju Salutatiju.
Nakon njegove smrti, Firenca i Areco su se borili za pravo da počaste svog dostojnog građanina veličanstvenom sahranom i izgradnjom spomenika. Brunijeve zasluge u širenju i podsticanju proučavanja grčke književnosti sastoje se uglavnom od njegovih prevoda Aristotela, Demostena, Plutarha i drugih. Čuvena priča „De amore Guiscardi et Sigismundae filiae Tancredi“ objavljena je nekoliko puta i prevedena na italijanski i francuski jezik. Njegov esej „O ispravnom prevodu” jedan je od prvih pokušaja stvaranja teorije prevođenja.
Osnova pogleda na svet naučnika je vera u neograničene stvaralačke mogućnosti čoveka i njegovu večnu želju za dobrom. Bruni je takođe propovedao ideju sveobuhvatnog ličnog razvoja i osuđivao asketizam.
Sahranjen je u bazilici Santa Kroče u Firenci. Njegova smrt je, kako je navedeno, označila kraj jedne ere – i početak druge[3].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ianziti, Gary (2012). Writing History in Renaissance Italy: Leonardo Bruni and the Uses of the Past. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06152-1. doi:10.4159/harvard.9780674063266.
- ^ Chisholm, Hugh, (22 Feb. 1866–29 Sept. 1924), Editor of the Encyclopædia Britannica (10th, 11th and 12th editions), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-07-02
- ^ Porritt, A. G. (1908). „Robert Owen, A Biography. By Frank Podmore. Two volumes. (New York: D. Appleton and Company, 1907. Pp. xv, xii, 688.)”. American Political Science Review. 2 (2): 335—336. ISSN 0003-0554. doi:10.2307/1944804.