Леонардо Бруни
 Леонардо Бруни, портрет, Вокер Галерија | |
| Датум рођења | 1370 |
| Место рођења | Арецо, Италија |
| Датум смрти | 8 марта 1444 |
| Место смрти | Флоренца, Флорентинска република |
| Занимање | Историчар, рилозоф, преводилац, књижевник |
Леонардо Бруни (1370. или 1374, Арецо - 8. март 1444, Фиренца) - италијански хуманиста, писац и историчар ренесансе[1].
Биографија[уреди | уреди извор]
Прво је студирао јуриспруденцију у Фиренци и Равени, а затим је, по савету Грка Емануела Крисолора, почео да проучава класичну антику у Фиренци[2]. Пошто је био на позицији папског секретара од 1405. године, пратио је папу Јована XXIII на сабору у Констанци 1415. године. После свргавања овог папе (антипапе), Бруни се вратио у Фиренцу, где је учествовао у пословима републике. Својим делом „Хисториарум Флорентинарум либри 12” (Стразбур, 1610), које је, по налогу републичке владе, Донато Ачајоли превео на италијански (Венеција, 1473), стекао је право грађанства у Фиренци и потом постао државни секретар Републике. Био је близак Колучију Салутатију.
Након његове смрти, Фиренца и Арецо су се борили за право да почасте свог достојног грађанина величанственом сахраном и изградњом споменика. Брунијеве заслуге у ширењу и подстицању проучавања грчке књижевности састоје се углавном од његових превода Аристотела, Демостена, Плутарха и других. Чувена прича „Де аморе Гуисцарди ет Сигисмундае филиае Танцреди“ објављена је неколико пута и преведена на италијански и француски језик. Његов есеј „О исправном преводу” један је од првих покушаја стварања теорије превођења.
Основа погледа на свет научника је вера у неограничене стваралачке могућности човека и његову вечну жељу за добром. Бруни је такође проповедао идеју свеобухватног личног развоја и осуђивао аскетизам.
Сахрањен је у базилици Санта Кроче у Фиренци. Његова смрт је, како је наведено, означила крај једне ере – и почетак друге[3].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ianziti, Gary (2012). Writing History in Renaissance Italy: Leonardo Bruni and the Uses of the Past. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06152-1. doi:10.4159/harvard.9780674063266.
- ^ Chisholm, Hugh, (22 Feb. 1866–29 Sept. 1924), Editor of the Encyclopædia Britannica (10th, 11th and 12th editions), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-07-02
- ^ Porritt, A. G. (1908). „Robert Owen, A Biography. By Frank Podmore. Two volumes. (New York: D. Appleton and Company, 1907. Pp. xv, xii, 688.)”. American Political Science Review. 2 (2): 335—336. ISSN 0003-0554. doi:10.2307/1944804.