Pređi na sadržaj

Leonid Kučma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Leonid Kučma
Kučma 2019. godine
Lični podaci
Puno imeLeonid Danilovič Kučma
Datum rođenja(1938-08-09)9. avgust 1938. (86 god.)
Mesto rođenjaČajkino, Ukrajinska SSR, SSSR
DržavljanstvoUkrajina
ReligijaPravoslavlje
UniverzitetDnjepropetrovski univerzitet
Profesijamašinski inženjer, kandidat tehničkih nauka
Porodica
SupružnikLjudmila Kučma
DecaElena
Politička karijera
Politička
stranka		KPSS (1960−1991)
19. jul 1994 — 23. januar 2005.
PrethodnikLeonid Kravčuk
NaslednikViktor Juščenko
13. oktobar 1992 — 21. septembar 1993.
Potpis

Leonid Danilovič Kučma (ukr. Леоні́д Дани́лович Ку́чма, rus. Леони́д Дани́лович Ку́чма; Čajkino, 9. avgust 1938) je bivši predsednik Ukrajine i bivši premijer Ukrajine.[1]

Godine 1960. završio je Fakultet za fiziku i tehniku Dnjepropetrovskog državnog univerziteta. Nakon diplomiranja radio je u vazduhoplovnoj industriji - u projektnom birou „Юžnoe" u Dnjepropetrovsku. U 28-oj godini je postao tehnički direktor za ispitivanja na kosmodromu Bajkonur. Bio je član Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR. Od 1982. godine bio je zamenik glavnog konstruktora, a 1986-1992. direktor „Юžnый mašinostroitelьnый zavod". Jedan je od osnivača Akademije tehnoloških nauka Ukrajine.

Od 1990. do 1992. godine bio je poslanik u parlamentu (Vrhovnoj Radi). 1992. je postao ukrajinski premijer, ali je već iduće godine dao ostavku. U martu 1994. godine je ponovo izabran za poslanika, nakon čega se kandidovao za predsednika države. Funkciju predsednika Ukrajine obavljao je u dva mandata.

Kučma je preuzeo dužnost nakon pobede na predsedničkim izborima 1994. protiv svog rivala, tadašnjeg predsednika Leonida Kravčuka. Kučma je ponovo izabran za dodatni petogodišnji mandat 1999. Korupcija se ubrzala nakon Kučminog izbora 1994. godine, ali je u periodu 2000–2001, njegova moć počela da slabi zbog izloženosti u medijima.[2] Kučmina administracija započela je kampanju cenzure medija 1999. godine, što je dovelo do hapšenja novinara, smrti Georgija Gongadžea i kasnijih kasetnih skandala i masovnih protesta.[3] Ukrajinska ekonomija je nastavila da slabi do 1999. godine, dok je rast zabeležen od 2000. godine, donevši relativni prosperitet nekim segmentima urbanog stanovništva. Tokom njegovog predsedničkog mandata ukrajinsko-ruske veze su počele da se poboljšavaju.[4]

Mladost

[uredi | uredi izvor]

Leonid Danilovič Kučma rođen je 9. avgusta 1938. u selu Čajkine u Černigovskoj oblasti.[5] Njegov otac Danilo Prokopovič Kučma (1901–1942) je ranjen u Drugom svetskom ratu i na kraju je umro od zadobijenih rana u poljskoj bolnici #756 (kod sela Novoselice) kada je Leonid imao četiri godine.[6][7] Njegova majka Paraska Trohimovna Kučma je radila u kolhozu.[8]

Kučma je pohađao opšteobrazovnu školu Kostobobriv u susednom Semenivskom okrugu. Kasnije se upisao na Dnjepropetrovski nacionalni univerzitet i diplomirao 1960. godine sa diplomom mašinskog inženjera (smer vazduhoplovstvo).[8] Godine 1960, pridružio se Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza.[9] Kučma je bio kandidat tehničkih nauka.

Godine 1967. Kučma se oženio Ljudmilom Talalajevom.[10]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Nakon diplomiranja, Kučma je radio u oblasti vazduhoplovnog inženjeringa u Južnom dizajnerskom birou u Dnjepropetrovsku. Sa 28 godina postao je direktor testiranja u Birou, i bio je raspoređen na kosmodromu Bajkonur.

Neki politički posmatrači su sugerisali da je Kučminu ranu karijeru značajno podstakao njegov brak sa Ljudmilom Talalajevom, usvojenom ćerkom Genadija Tumanova, glavnog inženjera Južmaša, a kasnije i sovjetskog ministra središnje mašinogradnje.[11][12]

Sa 38 godina Kučma je postao šef komunističke partije u Južnoj mašinogradnji i član Centralnog komiteta Komunističke partije Ukrajine. Bio je delegat 27. i 28. kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Krajem 1980-ih Kučma je otvoreno kritikovao Komunističku partiju.[13]

Godine 1982. Kučma je postavljen za prvog zamenika generalnog inženjera projektovanja u Južmašu, a od 1986. do 1992. godine bio je na poziciji generalnog direktora kompanije. Od 1990. do 1992. Kučma je bio član Vrhovne rade (Ukrajinskog parlamenta). Godine 1992. imenovan je za premijera Ukrajine.[13] Podneo je ostavku godinu dana kasnije, žaleći se na „spor tempo reformi“.[13] Ponovo je izabran u parlament 1994.[14]

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Ćerka Elena Leonidovna Pinčuk (1970), osnivač Fondacije ANTISPID i šef nadzornog odbora medijske grupe StarLightMedia, koja uključuje TV kanale STB, ICTV, Novый, QTV, M1, M2 i niz drugih medijskih kuća. Udata za poznatog biznismena i javnu ličnost milijardera Viktora Pinčuka, prethodno udata za političara Igora Frančuka.

Ostavština

[uredi | uredi izvor]

Kučmino nasleđe kao predsednika Ukrajine se pokazalo da izaziva podele i kontroverze. Obično se naziva autoritarnim,,[15][16] a njegovi napadi na nezavisne medije, kao i njegove ekonomske reforme, nastavili su da utiču na Ukrajinu u godinama nakon što je napustio funkciju. Kučma, istorijski popularan nakon što je napustio funkciju čak i uprkos narandžastoj revoluciji, počeo je da gubi u popularnosti od 2021. godine.[17]

Kučmini klevetnici su ga optuživali da je svojim ekonomskim reformama uspostavio ukrajinske oligarhe, i mnogi oligarsi su ušli u politiku tokom njegovog predsednikovanja, među njima i Kučmin zet Viktor Pinčuk, Viktor Medvedčuk, Igor Bakaj, Kostjantin Ževago i Georgij Kirpa.[18]

Kučmino političko nasleđe je takođe bilo uticajno. Svaki od njegovih naslednika, osim Vladimira Zelenskog, započeo je svoju političku karijeru pod i uz Kučmu.[19][20][21][22] Nekoliko drugih političara, poput Medevdčuka, Volodimira Litvina, Leonida Derkača, Volodimira Horbulina i Aleksandra Omelčenka takođe je promovisao Kučma tokom svog mandata.[18]

Uprkos brojnim kršenjima ljudskih prava tokom svog mandata, poput nameštanja glasova na predsedničkim izborima 2004. i misteriozne smrti brojnih političkih protivnika, među kojima su Gongadže i Vjačeslav Čornovil, Kučma nikada nije optužen za zločin, i brojni pokušaji da se to učini pokazali su se neuspešnim.[23][24][25]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
Grb Leonida Kučme kao viteza Ordena za građanske zasluge (Španija)

Predsednik Azerbejdžana Hejdar Alijev je 6. avgusta 1999. odlikovao Kučmu ordenom Azerbejdžana Istiglal za doprinos azerbejdžansko-ukrajinskim odnosima i strateškoj saradnji između država.[26]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Leonid Kuchma”. Official web-site of President of Ukraine. Arhivirano iz originala 29. 05. 2014. g. Pristupljeno 29. 3. 2015. 
  2. ^ Karatnycky, Adrian (2005). „Ukraine's Orange Revolution”. Foreign Affairs. 84 (2): 35—52. JSTOR 20034274. doi:10.2307/20034274. 
  3. ^ Dyczok, Marta (2006). „Was Kuchma's Censorship Effective? Mass Media in Ukraine before 2004”. Europe-Asia Studies. 58 (2): 215—238. ISSN 0966-8136. JSTOR 20451184. S2CID 154926759. doi:10.1080/09668130500481386. 
  4. ^ Robert S. Kravchuk, "Kuchma as Economic Reformer," Problems of Post-Communism Vol. 52#5 September–October 2005, pp. 48–58
  5. ^ „Leonid Kuchma | president of Ukraine”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2016-01-13. 
  6. ^ „single | The Jamestown Foundation”. www.jamestown.org. Pristupljeno 2016-01-13. 
  7. ^ „Engology,Engineer, Leonid Kuchma – President of the Ukraine”. www.engology.com. Arhivirano iz originala 2003-09-23. g. Pristupljeno 2016-01-13. 
  8. ^ a b „Profile: Leonid Kuchma”. BBC. 2002-09-26. Pristupljeno 2016-01-13. 
  9. ^ Erlanger, Steven (1994-07-12). „Ukrainians elect a new president”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2016-01-13. 
  10. ^ First ladies of Ukraine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2014), ITAR-TASS (6 June 2014)
  11. ^ Bondarenko K. Leonіd Kučma: portret na fonі epohi. «Folіo». Harkіv, 2007; str. 21
  12. ^ Denьgi k denьgam: braki v ukrainskoй politike (UNIAN, 12 July 2007). Unian.net. Retrieved on 6 August 2011.
  13. ^ a b v „Profile: Leonid Kuchma”. BBC. 29. 10. 1999. 
  14. ^ „Profile: Leonid Kuchma”. BBC. 26. 9. 2002. 
  15. ^ Kuzio, Taras (jun 2005). „Regime type and politics in Ukraine under Kuchma”. Communist and Post-Communist Studies. 38 (2): 167—190. doi:10.1016/j.postcomstud.2005.03.007 — preko Elsevier Science Direct. 
  16. ^ Way, Lucan A. (april 2005). „Ukraine's Orange Revolution: Kuchma's Failed Authoritarianism”. Journal of Democracy. 16 (2): 131—45. S2CID 154821116. doi:10.1353/jod.2005.0037 — preko ResearchGate. 
  17. ^ „Яk zmіnюvavsя rіvenь dovіri ta pіdtrimki Zelensьkogo ta йogo poperednikіv (onovleno)”. Slovo і Dіlo (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-05-11. 
  18. ^ a b Gorchinskaya, Katya (20. 5. 2020). „A brief history of corruption in Ukraine: the Kuchma era”. Eurasianet. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  19. ^ Gorchinskaya, Katya (28. 5. 2020). „A brief history of corruption in Ukraine: the Yushchenko era”. Eurasianet. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  20. ^ Jeffries 2004, str. 549
  21. ^ „Turchynov campaign draws scrutiny”. Kyiv Post. 24. 4. 2008. Arhivirano iz originala 30. 1. 2011. g. Pristupljeno 6. 4. 2012. 
  22. ^ Petro Porošenko vihoditь na robotu [Poroshenko goes to work]. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 6. 6. 2014. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. 
  23. ^ Lushnycky, Andrej N.; Riabchuk, Mykola (2009). Ukraine on Its Meandering Path Between East and West. Peter Lang. str. 52. ISBN 978-3039116072. 
  24. ^ „Criminal Case Instigated Against Ukrainian Ex-President Kuchma”. Mosnews.com. Arhivirano iz originala 2005-12-13. g. 
  25. ^ "Court clears Kuchma of Gongadze murder charges", Kyiv Post (14 December 2011)
  26. ^ „Ukraynanın Prezidenti Leonid Daniloviç Kuçmanın "İstiqlal" ordeni ilə təltif edilməsi haqqında AZƏRBAYCAN RESPUBLİKASI PREZİDENTİNİN FƏRMANI” [Order of the President of Azerbaijan Republic on awarding President of Ukraine Leonid Kuchma with Istiglal Order]. Arhivirano iz originala 15. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 1. 2011. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Leonid Kučma na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леонид_Кучма&oldid=28678535”