Leonid Pilipović
Leonid Pilipović | |
---|---|
Puno ime | Leonid Pilipović |
Datum rođenja | 26. jun 1969. |
Mesto rođenja | Subotica, Srbija, SFRJ |
Leonid „Leo“ Pilipović (Subotica, 26. jun 1969) je srpski strip crtač i muzičar.[1] Najpoznatiji je po stripovima za francuske izdavače po scenarijima Žana-Pjera Pekoa i Silvana Kordurija, kao i sviranju gitare i tambura u rok-sastavima „Džukele“ i „Goblini“, te izvornom sastavu „Iskon“.
Pseudonim iz 1990-ih mu je „Leo fon Pankerštajn“ („Léo fon Punkerstein“), a u Francuskoj se potpisuje kao Léo Pilipovic. Živi u Subotici.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rana karijera
[uredi | uredi izvor]Srednju školu za dizajn završio u Novom Sadu 1988. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu (odsek grafike knjige u klasi prof. Bogdana Kršića).
Stripove je u mladosti objavljivao u fanzinima (Ples..., Trt, Meteor, Šuljev zabavnik), zatim u omladinskoj štampi (Mladost, 1989), i u stripskim časopisima SFRJ i SRJ: Patak, Tron i Patagonija. Učestvovao je 1994. na antiratnom projektu „Signed by War“, u Holandiji.
Radio je omote za muzičke albume poput Zašto da ne, sastava „Električni orgazam“, kao i za sastave „Džukele“, „Goblini“, „Partibrejkers“, „Iskon“.. Naporedo sa likovnim radom, kao gitarista je bio aktivni deo rokenrol scene u Srbiji, svirajući u sastavima „Džukele“ i „Goblini“.
Kasnih devedesetih je imao sopstveni studio za tetoviranje u Subotici.
Zrela faza
[uredi | uredi izvor]Sa Darkom Kovačevićem („Kowalsky“) radio je godinama humoristički stripski kaiš „What's New In Da Zoo?“ za subotički magazin Fleš.
Svirao je u izvornom sastavu Iskon, a 2001. učestvovao je i na muzičkom projektu „Pesme iznad Istoka i Zapada“, na pesmi Partibrejkersa.
Za francuske izdavače je počeo da radi sredinom 2000-ih, posredstvom menadžera Čabe Kopeckog. Od tada radi na velikim serijalima, uključujući i Pekoove serijale „Tajna istorija“ i „Velika igra“, koji su prevedeni na više jezika.
Sa obnavljanjem rada sastava „Goblini“ 2010, ponovo je postao aktivan i kao gitarista.[2]
Samostalne izložbe
[uredi | uredi izvor]- „Strip, ilustracija + frustracija“, Galerija Doma omladine Beograda, april 1994.
Izabrana stripografija
[uredi | uredi izvor]- „L'Histoire secrète“, scenario Žan-Pjer Peko (Jean-Pierre Pécau)
- 4. Les Clés de Saint Pierre, „Delcourt“, Francuska, 2006.
- 5. 1666, —||—, 2006.
- „Le Grand jeu“, scenario Žan-Pjer Peko (Jean-Pierre Pécau)
- Ultima Thulé, „Delcourt“, Francuska, 2007.
- Les dieux noirs, —||—, 2008.
- La Terre creuse, —||—, 2009.
- Indochine, —||—, 2010.
- Le Roi drago, —||—, 2011.
- „Elle et lui“, crtež i scenario: Mickay, kolor: Pilipović
- Le silence de lui, „Hugo et Cie“, Francuska, 2008.
- „Ravermoon“, scenario Silvan Korduri (Sylvain Cordurié)
- La Promesse des flammes, Soleil Productions, 2010.
- Les Germes du mal, —||—, 2011.
- „Beskrvni“, scenario: Marko Stojanović, Pilipović je jedan od crtača
- Mrtva straža, „Sistem Komiks“, Beograd, 2011.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Leonid u svetu strip umetnosti”. Politika. Pristupljeno 25. 7. 2019.
- ^ „"GOBLINI" SE OPORAVLjAJU POSLE SAOBRAĆAJKE: Alen i Leo su dobro, svirke u decembru”. Večernje novosti. Pristupljeno 15. 2. 2019.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
- Slobodan Ivkov: 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (1935-1995), Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995. E-izdanje: Projekat Rastko