Леонид Пилиповић
Леонид Пилиповић | |
---|---|
Пуно име | Леонид Пилиповић |
Датум рођења | 26. јун 1969. |
Место рођења | Суботица, Србија, СФРЈ |
Леонид „Лео“ Пилиповић (Суботица, 26. јун 1969) је српски стрип цртач и музичар.[1] Најпознатији је по стриповима за француске издаваче по сценаријима Жана-Пјера Пекоа и Силвана Кордурија, као и свирању гитаре и тамбура у рок-саставима „Џукеле“ и „Гоблини“, те изворном саставу „Искон“.
Псеудоним из 1990-их му је „Лео фон Панкерштајн“ („Léo fon Punkerstein“), а у Француској се потписује као Léo Pilipovic. Живи у Суботици.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рана каријера
[уреди | уреди извор]Средњу школу за дизајн завршио у Новом Саду 1988. Дипломирао је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду (одсек графике књиге у класи проф. Богдана Кршића).
Стрипове је у младости објављивао у фанзинима (Плес..., Трт, Метеор, Шуљев забавник), затим у омладинској штампи (Младост, 1989), и у стрипским часописима СФРЈ и СРЈ: Патак, Трон и Патагонија. Учествовао је 1994. на антиратном пројекту „Signed by War“, у Холандији.
Радио је омоте за музичке албуме попут Зашто да не, састава „Електрични оргазам“, као и за саставе „Џукеле“, „Гоблини“, „Партибрејкерс“, „Искон“.. Напоредо са ликовним радом, као гитариста је био активни део рокенрол сцене у Србији, свирајући у саставима „Џукеле“ и „Гоблини“.
Касних деведесетих је имао сопствени студио за тетовирање у Суботици.
Зрела фаза
[уреди | уреди извор]Са Дарком Ковачевићем („Kowalsky“) радио је годинама хумористички стрипски каиш „What's New In Da Zoo?“ за суботички магазин Флеш.
Свирао је у изворном саставу Искон, а 2001. учествовао је и на музичком пројекту „Песме изнад Истока и Запада“, на песми Партибрејкерса.
За француске издаваче је почео да ради средином 2000-их, посредством менаџера Чабе Копецког. Од тада ради на великим серијалима, укључујући и Пекоове серијале „Тајна историја“ и „Велика игра“, који су преведени на више језика.
Са обнављањем рада састава „Гоблини“ 2010, поново је постао активан и као гитариста.[2]
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]- „Стрип, илустрација + фрустрација“, Галерија Дома омладине Београда, април 1994.
Изабрана стрипографија
[уреди | уреди извор]- „L'Histoire secrète“, сценарио Жан-Пјер Пеко (Jean-Pierre Pécau)
- 4. Les Clés de Saint Pierre, „Delcourt“, Француска, 2006.
- 5. 1666, —||—, 2006.
- „Le Grand jeu“, сценарио Жан-Пјер Пеко (Jean-Pierre Pécau)
- Ultima Thulé, „Delcourt“, Француска, 2007.
- Les dieux noirs, —||—, 2008.
- La Terre creuse, —||—, 2009.
- Indochine, —||—, 2010.
- Le Roi drago, —||—, 2011.
- „Elle et lui“, цртеж и сценарио: Mickay, колор: Пилиповић
- Le silence de lui, „Hugo et Cie“, Француска, 2008.
- „Ravermoon“, сценарио Силван Кордури (Sylvain Cordurié)
- La Promesse des flammes, Soleil Productions, 2010.
- Les Germes du mal, —||—, 2011.
- „Бескрвни“, сценарио: Марко Стојановић, Пилиповић је један од цртача
- Мртва стража, „Систем Комикс“, Београд, 2011.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Леонид у свету стрип уметности”. Политика. Приступљено 25. 7. 2019.
- ^ „"ГОБЛИНИ" СЕ ОПОРАВЉАЈУ ПОСЛЕ САОБРАЋАЈКЕ: Ален и Лео су добро, свирке у децембру”. Вечерње новости. Приступљено 15. 2. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
- Слободан Ивков: 60 година домаћег стрипа у Србији (1935-1995), Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995. Е-издање: Пројекат Растко