Letnja univerzijada 2009.

XXV Letnja univerzijada 2009.
Beograd 2009.
Grad domaćin	Beograd, Srbija
Broj država	145
Broj sportista	oko 6300
Broj sportova	15
Broj takmičenja	461
Otvaranje igara	1. jul 2009.
Zatvaranje igara	12. jul 2009.

XXV Letnja univerzijada 2009. je održana u Beogradu od 1. jula do 12. jula 2009. godine. Otvaranje Univerzijade i glavni takmičenja su se održali u Beogradskoj areni, a u nekim ostalim sportovima i u Zemunu, Zrenjaninu, Pančevu, Obrenovcu, Novom Sadu, Smederevu i Vršcu.

Učestvovalo je oko 6.300 takmičara iz 145 zemljalja, koji su se takmičili u 15 sportova.

Odluka da se Letnja univerzijada 2009. održi u Beogradu doneta je 19. januara 2005. u Inzbruku. Beograd je izabran u konkurenciji Montereja iz Meksika i Poznanja iz Poljske.

Nadmetanje za domaćinstvo

Beograd je trebalo da bude domaćin Letnje univerzijade 1975., ali je organizator, Univerzitetski savez za fizičku kulturu Jugoslavije, otkazao je domaćinstvo u poslednji čas i tadašnji predsednik Fisu Primo Nebiolo je imao je samo toliko vremena da u Rimu organizuje Univerzijadu u atletici. Za organizaciju takmičenja u ostalim sportovima, kao i smeštaja i transporta učesnika, nije bilo vremena.

Kandidature za domaćina Letnje univerzijade 2009. podnete su početkom 2004. Pored Beograda, kandidature su podneli meksički grad Monterej i poljski Poznanj. U korist Beograda su išle brojni sportski događaji koji su se održali 2005, 2006. i 2007. kao što su Evropsko prvenstvo u košarci 2005., Evropsko prvenstvo u odbojci 2005., Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2006. i Evropski olimpijski festival mladih 2007. Beograd je ranije dva puta neuspešno konkurisao za domaćina letnjih olimpijskih igara 1992. i 1996.

Na ceremoniji održanoj 19. januara 2005. u Inzbruku tokom Zimske univerzijade 2005., Beograd je izabran za domaćina Letnje univerzijade 2009.

Pripreme

Planirano je da se na Univerzijadi takmiči 13.000 sportista u 21 sportu, ali se od toga odustalo zbog velikih troškova i potrebe za smeštaj većeg broja učesnika. Iz istih razloga ceremonije otvaranja izatvaranja će se održati u Beogradskoj areni, dok su u spisak objekata u kom će se održati takmičenja uvršteni i sportski objekti i iz Vojvodine.^{[traži se izvor]}

Zbog spornih odluka razrešen je direktor Univerzijade, a njegove dužnosti obavljao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.^[1]

Izgled medalja koje su dodeljene sportistima dizajnirali su studenti Fakulteta primenjenih umetnosti Nina Vujasin, Jovana Petković i Marko Stanković, a izradila ih je kovnica Narodne banke Srbije.

Održavanje Univerzijade je uticalo na planove nastave beogradskih fakulteta, jer se predavanja moraju okončati do 1. juna, a ispitni rok najkasnije 20 dana kasnije, kada će korisnici studentskih domova morati da se isele. Zbog održavanja Univerzijade prijemni ispiti na fakultetima će morati promeniti mesto održavanja.

Univerzitetsko selo

Svi učesnici Univerzijade su boravili u Univerzitetskom selu (popularno zvano Belvil). Selo se nalazi na Novom Beogradu, na 15 km od aerodroma Nikola Tesla i 6 km od centra grada i bilo je specijalno izgrađeno za ovo takmičenje. Čini ga 14 stambenih zgrada sa 1858 modernih stanova, poslovne zi upravne zgrada na površini od 15 ha. Svaka zgrada u stambenom delu je dobila ime po nekom cvetu.

U sklopu priprema za Univerzijadu raseljen je deo romskog stanovništva iz nehigijenskog naselja prekoputa Univerzitetskog sela.

Univerzitetsko selo je svečano otvoreno 24. juna 2009.

Izgradnja Univerzitetskog sela
Univerzitetsko selo

Volonteri

Beograd je pre Univerzijade bio organizator dva velika događaja, Evropskog olimpijskog festivala mladih 2007. i Pesme Evrovizije 2008. i tom prilikom je počela da se organizuje volonterska mreža, na kojoj su se prijavili oko 16.000 volontera.

Na Univerzijadi su takođe kao specijalni gosti volontirali i 160 volontera iz ruske republike Tatarstan, u sklopu priprema Kazanja za Letnju univerzijadu 2013.^[2]

Maskota

Maskota Letnje univerzijade 2009. je vrabac, pošto je ova ptica simbol Beograda. Na konkursu koji je raspisan za ime, najviše glasova je dobio predlog da se maskota zove Srba, ispred imena Cvrle i Dživdžan.

Dvorane

Letnja univerzijada 2009. održala se na 59 borilišta u Beogradu, Zemunu, Pančevu, Obrenovcu, Novom Sadu, Smederevu i Vršcu. Ceremonija otvaranja i zatvaranja su održani u Beogradskoj areni. Planirano je bilo da se otvaranje i zatvaranje Univerzijade održi na Stadionu Crvena zvezda, ali se od toga odustalo zbog visokih troškova.

Takmičenja u vaterpolu i odbojci su se održali u Obrenovcu, dok u Pančevu i Vršcu košarkaška takmičenja i u Novom Sadu i Inđiju odbojkaška.^{[traži se izvor]} Prvobitno je planirano je da se za Univerzijadu izgrade sportski objekti u Inđiji i Zrenjaninu, ali hala u Inđiji još nije bila dovršena do Univerzijade.

Objekt	Sport	Namena
Stadion Crvena zvezda	atletika	takmičenja
Vojna akademija	atletika	treninzi
Beogradski sajam, hala 1	ritmička gimnastika
Beogradski sajam, hala 4	ritmička gimnastika
Gradski centar za fizičku kulturu (Stari DIF)	ritmička gimnastika
Ledena dvorana Pionir	ritmička gimnastika
Beogradski sajam, Hala 3	džudo
Vojna akademija	džudo
Republički zavod za sport	skokovi u vodu
Stadion FK Inđija	fudbal
Stadion FK Partizan	fudbal
Stadion FK Smederevo	fudbal
Stadion FK Voždovac	fudbal
Stadion FK Zemun	fudbal
Stadion FK Železnik	fudbal
Stadion FK OFK Beograd	fudbal
SC Teleoptik	fudbal
Stadion FK Kolubara	fudbal
Stadion FK Obilić	fudbal
Stadion FK Radnički Jugopetrol	fudbal
Stadion FK Srem Jakovo	fudbal
SC MUP Srbije	fudbal
SC Voždovac (Banjica)	odbojka
SH Kolubara	odbojka
SH Pionir	odbojka
SH Radnički	odbojka
SH Smederevo	odbojka
SH Stara Pazova	odbojka
SH Vizura	odbojka
SPC Spens	odbojka
Beogradski sajam, hala 4	stoni tenis
Beogradski sajam, hala 5	stoni tenis
Beogradski sajam, hala 6	stoni tenis
Beogradski sajam, Hala 1	gimnastika
Beogradski sajam, Hala 4	gimnastika
Vojna akademija	streličarstvo	takmičenja, treninzi
Stadion FK Rad	streličarstvo	treninzi
Beogradski sajam, hala 2	mačevanje
SC Milan Gale Muškatirović	tenis
JPSC Olimp	tenis
FSFV	tenis
Beogradska arena	košarka	takmičenja
SH FMP Basket siti	košarka	treninzi
SH FMP Basketland	košarka	treninzi
CKS Šumice	košarka	takmičenja
SH FPM Železnik	košarka	takmičenja
SH Milenijum Vršac	košarka	takmičenja
SH Zrenjanin	košarka	takmičenja
Hala Sportova	košarka	takmičenja
SH OŠ J. J. Zmaj Pančevo	košarka	treninzi
SH Sport Eko	košarka	treninzi
Beogradski sajam, hala 3	tekvondo
Beogradski sajam, hale 3a i 6	tekvondo
SC Banjica	vaterpolo	takmičenja
JP SKC Obrenovac	vaterpolo	treninzi
SRC Tašmajdan	plivanje

Sportovi

Planirano je bilo da se među sportovima nađu i rvanje, streljaštvo, veslanje, kajak i kanu na mirnim vodama, rukomet i karate, ali se od toga odustalo zbog troškova.^[3]

Najznačajniji događaji

Raspored takmičenja

Dan	Jun	Jul												Ukupno finala
Dan	30	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	Ukupno finala
Ceremonije		●											●
Atletika								●	●● ●●●	●●●● ●●●●	●●●●● ●●●●●	●●●●●● ●●●●●●	●●●●● ●●●●●	46
Košarka												●	●	2
Mačevanje			●●	●●	●●	●●	●●	●●						12
Fudbal											●●			2
Gimnastika			●	●	●●	●●●●● ●●●●●								14
Ritmička gimnastika											●●	●●● ●●●		8
Džudo								●● ●●	●● ●●	●● ●●	●● ●●	●●		18
Plivanje						●● ●●	●● ●●●	●● ●●●	●●● ●●●●	●● ●●	●●● ●●●●	●●●● ●●●●		40
Vaterpolo												●	●	2
Skokovi u vodu					●●	●	●	●●	●	●	●● ●●			12
Tekvondo			●● ●●●	●● ●●	●● ●●	●● ●●	●● ●●							21
Tenis											●●	●● ●●●		7
Stoni tenis							●●	●	●●	●●				7
Streličarstvo											●●	●●●● ●●●●		10
Odbojka											●	●		2
Finala	—	—	8	7	10	21	14	15	19	19	34	44	12	203
Dan	30	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12
Dan	Jun	Jul

Bilans medalja ukupno

Plas.	Država	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno^[4]
1	Rusija	27	22	27	76
2	Narodna Republika Kina	22	21	15	58
3	Južna Koreja	21	11	15	47
4	Japan	20	21	32	73
5	Sjedinjene Države	13	13	13	39
6	Ukrajina	7	11	13	31
7	Kineski Tajpej	7	5	5	17
8	Italija	6	14	11	31
9	Poljska	6	10	8	24
10	Srbija	5	5	9	19
11	Australija	5	2	1	8
11	Iran	5	2	1	8
13	Francuska	4	8	9	21
14	Belorusija	4	2	5	11
15	Španija	4	0	6	10
16	Meksiko	3	5	5	13
17	Nemačka	3	3	11	17
18	Ujedinjeno Kraljevstvo	3	1	3	7
19	Švajcarska	3	1	1	5
20	Holandija	3	0	2	5
20	Portugalija	3	0	2	5
22	Kanada	2	7	6	15
23	Južnoafrička Republika	2	2	5	9
23	Turska	2	2	5	9
25	Brazil	2	2	2	6
26	Kuba	2	1	2	5
27	Slovenija	2	0	2	4
28	Azerbejdžan	2	0	0	2
28	Hongkong	2	0	0	2
30	Severna Koreja	1	3	4	8
31	Mađarska	1	2	5	8
32	Kazahstan	1	2	4	7
33	Novi Zeland	1	2	1	4
33	Rumunija	1	2	1	4
35	Češka Republika	1	1	4	6
36	Kenija	1	1	1	3
36	Litvanija	1	1	1	3
36	Moldavija	1	1	1	3
36	Senegal	1	1	1	3
40	Bugarska	1	0	1	2
41	Honduras	1	0	0	1
41	Letonija	1	0	0	1
41	Švedska	1	0	0	1
44	Egipat	0	2	4	6
45	Hrvatska	0	2	1	3
45	Mongolija	0	2	1	3
45	Vijetnam	0	2	1	3
48	Tajland	0	1	6	7
49	Slovačka	0	1	3	4
50	Jermenija	0	1	2	3
50	Belgija	0	1	2	3
52	Izrael	0	1	1	2
53	Alžir	0	1	0	1
53	Austrija	0	1	0	1
53	Ekvador	0	1	0	1
56	Danska	0	0	1	1
Ukupno		204	203	262	669

Vidi još

Reference

^ „Smenjen Siniša Jasnić”. B92.
^ „Na Univerzijadi 160 volontera iz Tatarstana”. Arhivirano iz originala 30. 06. 2009. g.
^ „Univerzijada pala u oktobarskom roku”. Blic. Arhivirano iz originala 30. 06. 2009. g.
^ Srbija deseta po broju osvojenih medalja. Radio-televizija Srbije, 12. jul 2009.], Pristupljeno 12. 07. 2009.

Spoljašnje veze

[1] „Smenjen Siniša Jasnić”. B92.

[2] „Na Univerzijadi 160 volontera iz Tatarstana”. Arhivirano iz originala 30. 06. 2009. g.

[3] „Univerzijada pala u oktobarskom roku”. Blic. Arhivirano iz originala 30. 06. 2009. g.

[4] Srbija deseta po broju osvojenih medalja. Radio-televizija Srbije, 12. jul 2009.], Pristupljeno 12. 07. 2009.

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Univerzijada
Letnje univerzijade	Torino 1959. ▪ Sofija 1961. ▪ Porto Alegre 1963. ▪ Budimpešta 1965. ▪ Tokio 1967. ▪ Torino 1970. ▪ Moskva 1973. ▪ Rim 1975. ▪ Sofija 1977. ▪ Meksiko 1979. ▪ Bukurešt 1981. ▪ Edmonton 1983. ▪ Kobe 1985. ▪ Zagreb 1987. ▪ Duizburg 1989. ▪ Šefild 1991. ▪ Bafalo 1993. ▪ Fukuoka 1995. ▪ Palermo 1997. ▪ Palma de Majorka 1999. ▪ Peking 2001. ▪ Daegu 2003. ▪ Izmir 2005. ▪ Bangkok 2007. ▪ Beograd 2009. ▪ Šendžen 2011. ▪ Kazanj 2013. ▪ Kvangdžu 2015. ▪ Tajpej 2017. ▪ Napulj 2019. ▪ Čengdu 2021. ▪
Zimske univerzijade	Šamoni 1960. ▪ Vilar 1962. ▪ Špindleruv Mlin 1964. ▪ Sestrijere 1966. ▪ Inzbruk 1968. ▪ Rovanijemi 1970. ▪ Lejk Plesid 1972. ▪ Livinjo 1975. ▪ Špindleruv Mlin 1978. ▪ Haka 1981. ▪ Sofija 1983. ▪ Beluno 1985. ▪ Štrpske Pleso 1987. ▪ Sofija 1989. ▪ Saporo 1991. ▪ Zakopane 1993. ▪ Haka 1995. ▪ Mudžu 1997. ▪ Poprad 1999. ▪ Zakopane 2001. ▪ Tarvizio 2003. ▪ Insbruk/Sefeld 2005. ▪ Torino 2007. ▪ Harbin 2009. ▪ Erzurum 2011. ▪ Trentino 2013. ▪ Granada-Štrbské pleso 2015. ▪ Trentino 2017. ▪ Krasnojarsk 2019. ▪ Lucern 2021. ▪ Lejk Plesid 2023. ▪