Татарстан
Република Татарстан Татарстан Република Республика Татарстан Татарстан Республикасы Tatarstan Respublikası | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Поволшки |
Главни град | Казањ |
Површина | 68.020 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 3.838.374 |
— густина ст. | 56,43 ст./km2 |
Званични веб-сајт |
Татарстан (рус. Татарста́н; тат. Татарстан, Tatarstan), званично Република Татарстан (рус. Респу́блика Татарста́н; тат. Татарстан Республикасы, Tatarstan Respublikası — „Татарстан Република”), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом републике на простору поволшке Русије.
Главни град републике је град Казањ.
Површина републике је 68.000 km² са бројем становника који износи 3.800.000 становника. Већину становништва чине Татари (52,9%) и Руси (39,5%), а званични језици су татарски и руски. Незванични мото Татарстана је Buldırabız! (срп. Можемо!).[2]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Република је добила име по титуларном народу Татарима који су најбројнији народ у овој републици (са око 53%), док су Руса други (са око 40%). Татари су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани или православни хришћани.
Република је позната и под именима Татарстан Җөмһүрияте, Tatarstan Cömhüriäte (тат.; җөмһүрият, cömhüriät је тат. назив за републику; срп. Татарстан Република, рус. Татарская Республика), као и Татария, T... (?), (тат.; срп. Татарија, рус. Тата́рия), али ти називи нису званични називи републике и више се користе колоквијално.
Први етноним Татари појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду 6–9 века. У 13. веку са монголско-татарским освајањима назив Татара постао је познат и у Европи.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се у средишту Источноевропске низије, отприлике 600 km источно од Москве. Лежи дуж река Волге и Каме (Волге), и пружа се источно према Уралу.
- Површина: 67.836,2 km²
- Границе:
- унутрашње: Кировска област (север), Удмуртија (север-североисток), Башкортостан (исток-југоисток), Оренбуршка област (југоисток), Самарска област (југ), Уљановска област (југ-југозапад), Чувашија (запад), Мариј Ел (запад-северозапад).
- Највиши врх: 343 m
- Највећа удаљеност у правцу север-југ: 290 km.
- Највећа удаљеност у правцу исток-запад: 460 km.
Временска зона
[уреди | уреди извор]Татарстан се целом површином налази у Московској временској зони (MSK/MSD). UTC јој је +0300 (MSK)/+0400 (MSD).
Реке
[уреди | уреди извор]Највеће реке су (татарски називи су у заградама):
- Белаја (Ağidel) (пловна)
- Ик (Iq)
- Кама (Çulman) (пловна)
- Волга (İdel) (пловна)
- Вјатка (Noqrat) (пловна)
Клима
[уреди | уреди извор]- Просечна температура у јануару: -16 °C
- Просечна температура у јулу: +19 °C
- Просечне годишње падавине: до 500 mm
Језера
[уреди | уреди извор]Највећа вештачка језера су (татарски називи су у заградама):
- Кујбишевско језеро (Kuybışev)
- Нижњекамско језеро (Tübän Kama)
Највеће природно језеро је Кабан, а највећа мочвара је Куљагаш.
Природна богатства
[уреди | уреди извор]Највећа богатства Татарстана су нафта, природни гас и гипс. Претпоставља се да Татарстан има преко једне милијарде тона нафтних резерви.
Демографија
[уреди | уреди извор]У Татарстану живи 3.779.265 становника (подаци из 2002). Од тог броја етничких Татара има 2.000.116 (52,92%), 1.492.602 су етнички Руси (39,49%), а 126.532 (3,34%) Чуваши. Званични језици су татарски и руски.
Главни град Казањ је један од центара ислама у Русији. Већина Татара (60%) припада сунитском исламу, док су 5% православни хришћани. Руси и Чуваши који живе у Татарстану су углавном православни.
Политика
[уреди | уреди извор]На челу државне управе Татарстана налази се председник. Од 2008. године председник Татарстана је Минтимер Шајмијев. Татарстански Државни Савет има 100 места: педесет су за партијске представнике а осталих педесет места су за делегацију представника локалне власти. Представник Савета је Фарид Мухаметшин.
Према татарстанском уставу, председник може да буде изабран само од татарстанског народа, али због Руског савезног закона овај закон је суспендован на неодређено време. Руски закон о избору гувернера каже да гувернер треба да буде изабран од стране локалних парламента и да кандидат може да буде представљен само као председник.
Дана 25. марта 2005, Шајмијев је за време његовог четвртог мандата поново изабран за председника од стране Државног Савета. Ови избори су одржани после измене у закону о изборима и не противе се уставима Татарстана и Русије.
Политички статус
[уреди | уреди извор]Република Татарстан је уставна република у склопу Руске Федерације.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Татарстан се налази у Источноевропској равници, између река Волге и Каме, источно од планине Урал. За време Совјетског Савеза, Татарстан је био подељен на три области: Бугулма, Чистопол и Казањ. Данас, Татарстан има статус административне републике и подељен је на следећи начин:
Становништво
[уреди | уреди извор]1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|
3,637,809 | 3,779,265 | 3,786,488 |
Татарстан насељава око 70 народа. Најбројније етничке групе су: Татари (52,9%), Руси (39,5%), Чуваши (око 3%), Мордвини, Удмурти, Маријци и Башкири.
Званични језици су татарски и руски. Према руском закону, званично писмо је ћирилица. Влада Татарстана, као и организације за људска права и неки руски интелектуалци силно се противе овом закону.
- Становништво: 3.779.256 (2002)
- Градско: 2.790.661 (73,8%)
- Сеоско: 988,604 (26,2%)
- Мушко: 1.749.050 (46,3%)
- Женско: 2.030.215 (53,7%)
- Жена на 1000 мушкараца: 1,161
- Просечна старост: 36.5 година
- У градовима: 35.7 година
- У селима: 38.7 година
- Мушког становништва: 33.8 година
- Женског становништва: 38.8 година
- Број домаћинства: 1.305.360 (са 3.747.267 људи)
- У градовима: 970,540 (са 2.762.818 људи)
- У селима: 334,820 (са 984,449 људи)
Етничке групе
[уреди | уреди извор]У Татарстану има око два милиона Татара и преко милион ипо етничких Руса, и мали број Чуваша, Маријца и Удумурта. Поред њих постоји и мали број Украјинаца, Мордвина и Башкира. Већина Татара су сунитски муслимани, али мали број Татара познат као Керашени су православне вере и неки од њих тврде како су различити од других Татара иако дијалекат којим причају се незнатно разликује од основног дијалекта татарског језика.
Према попису из 2002. становништво је следеће: Татари 52,92%, Руси 39,49%, Чуваши 3,35%, Удмурти 0,64%, Украјинци 0,64%, Мордвини 0,63%, Маријци 0,50%, Керашени 0,50%, Башкири 0,39%, Азери 0,26%, Белоруси 0,16%, Јермени 0,16%, Узбеци 0,13%, Таџици 0,10%, Јевреји 0,09%, Немци 0,08%, Казаци 0,05%, Грузини 0,05%, Молдавци 0,03%, Роми 0,02%, Лезгини 0,02% и различите друге етничке групе. Историјска статистика према пописима:
попис 1926 | попис 1939 | попис 1959 | попис 1970 | попис 1979 | попис 1989 | попис 2002 | попис 2010 | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Татари | 1.263.383 (48,7%) | 1.421.514 (48,8%) | 1.345.195 (47,2%) | 1.536.430 (49,1%) | 1.641.603 (47,6%) | 1.765.404 (48,5%) | 2.000.116 (52,9%) | 2.012.571 (53,2%) |
Руси | 1.118.834 (43,1%) | 1.250.667 (42,9%) | 1.252.413 (43,9%) | 1.382.738 (42,4%) | 1.516.023 (44,0%) | 1.575.361 (43,3%) | 1.492.602 (39,5%) | 1.501.360 (39,7%) |
Чуваши | 127,330 (4,9%) | 138,935 (4,8%) | 143,552 (5,0%) | 153,496 (4,9%) | 147,088 (4,3%) | 134,221 (3,7%) | 126,532 (3,3%) | 116,252 (2,1%) |
Други | 84,485 (3,3%) | 104,161 (3,6%) | 109,257 (3,8%) | 112,574 (3,6%) | 140,698 (4,1%) | 166,756 (4,6%) | 160,015 (4,2%) | 150.244 (4,1%) |
Званични језици у Татарстану су татарски и руски. Према руском закону из 2002, званично писмо је ћирилица. Према многим организацијама, руским интелектуалцима и татарској влади овај закон је неприхватљив.[3][4]
Највећи градови
[уреди | уреди извор]Извор: Rosstat (2010)[5] | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
№ | Град | Популација | |||||||
Казањ Набережније Челни Нижњекамск Аљметјевск |
1. | Казањ | 1.143.546 | Зеленодољск Бугуљма Јелабуга Лењиногорск | |||||
2. | Набережније Челни | 513.242 | |||||||
3. | Нижњекамск | 234.044 | |||||||
4. | Аљметјевск | 146.309 | |||||||
5. | Зеленодољск | 97.651 | |||||||
6. | Бугуљма | 89.204 | |||||||
7. | Јелабуга | 70.728 | |||||||
8. | Лењиногорск | 64.127 | |||||||
9. | Чистопољ | 60.703 | |||||||
10. | Заинск | 41.803 | |||||||
11. | Азнакајево | 34.853 | |||||||
12. | Нурлат | 32.601 | |||||||
13. | Бавли | 22.109 | |||||||
14. | Мендељејевск | 22.075 | |||||||
15. | Буинск | 20.352 | |||||||
16. | Агриз | 19.300 | |||||||
17. | Арск | 18.114 | |||||||
18. | Мензелинск | 16.476 | |||||||
19. | Мамадиш | 14.435 | |||||||
20. | Тетјуши | 11.596 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Татарстан је један од најбогатијих региона у Русији, првенствено због своје нафтне индустрије (били су водећи произвођач нафте у Совјетском Савезу 60-их година 20. века). Најразвијенија индустрија је петрохемијска, такође је развијена и грана производње тешких камиона, по чему су познати у целом свету (КАМАЗ).
Република има високу развијену путну инфраструктуру. Кроз Татарстан пролази главна линија цеви носећи природни гас из Уренгоја и Јамбурга ка западу и већим системима транспорта обезбеђујући нафту разним местима у Европском делу Русије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Конституция Российской Федерации”.
- ^ Президент Татарстанның милли идеясен - „Булдырабыз!" дип билгеләде Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2008) (татарстански)
- ^ „Strasbourg Court To Hear On Lawsuit Promoting Tatar Latin Alphabet”. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „В связи с изменениями федерального законодательства бюджет республики лишится в будущем году 5,7 миллиарда рублей”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.