Татарстан

Република Татарстан
Татарстан Република
Республика Татарстан
Татарстан Республикасы
Tatarstan Respublikası
Република Татарстан; Татарстан Република; Республика Татарстан; Татарстан Республикасы; Tatarstan Respublikası
	; Застава ; Грб
Држава	Русија
Федерални округ	Поволшки
Главни град	Казањ
Површина	68.020 km2
Становништво	2014.
— број ст.	3.838.374
— густина ст.	56,43 ст./km2
	Званични веб-сајт

Татарстан (рус. Татарста́н; тат. Татарстан, Tatarstan), званично Република Татарстан (рус. Респу́блика Татарста́н; тат. Татарстан Республикасы, Tatarstan Respublikası — „Татарстан Република”), је конститутивни субјект Руске Федерације^[1] са статусом републике на простору поволшке Русије.

Главни град републике је град Казањ.

Површина републике је 68.000 km² са бројем становника који износи 3.800.000 становника. Већину становништва чине Татари (52,9%) и Руси (39,5%), а званични језици су татарски и руски. Незванични мото Татарстана је Buldırabız! (срп. Можемо!).^[2]

Етимологија

Република је добила име по титуларном народу Татарима који су најбројнији народ у овој републици (са око 53%), док су Руса други (са око 40%). Татари су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани или православни хришћани.

Република је позната и под именима Татарстан Җөмһүрияте, Tatarstan Cömhüriäte (тат.; җөмһүрият, cömhüriät је тат. назив за републику; срп. Татарстан Република, рус. Татарская Республика), као и Татария, T... (?), (тат.; срп. Татарија, рус. Тата́рия), али ти називи нису званични називи републике и више се користе колоквијално.

Први етноним Татари појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду 6–9 века. У 13. веку са монголско-татарским освајањима назив Татара постао је познат и у Европи.

Географија

Налази се у средишту Источноевропске низије, отприлике 600 km источно од Москве. Лежи дуж река Волге и Каме (Волге), и пружа се источно према Уралу.

Површина: 67.836,2 km²
- Границе:
- унутрашње: Кировска област (север), Удмуртија (север-североисток), Башкортостан (исток-југоисток), Оренбуршка област (југоисток), Самарска област (југ), Уљановска област (југ-југозапад), Чувашија (запад), Мариј Ел (запад-северозапад).
Највиши врх: 343 m
Највећа удаљеност у правцу север-југ: 290 km.
Највећа удаљеност у правцу исток-запад: 460 km.

Временска зона

Татарстан се целом површином налази у Московској временској зони (MSK/MSD). UTC јој је +0300 (MSK)/+0400 (MSD).

Реке

Највеће реке су (татарски називи су у заградама):

Белаја (Ağidel) (пловна)
Ик (Iq)
Кама (Çulman) (пловна)
Волга (İdel) (пловна)
Вјатка (Noqrat) (пловна)

Клима

Просечна температура у јануару: -16 °C
Просечна температура у јулу: +19 °C
Просечне годишње падавине: до 500 mm

Језера

Највећа вештачка језера су (татарски називи су у заградама):

Кујбишевско језеро (Kuybışev)
Нижњекамско језеро (Tübän Kama)

Највеће природно језеро је Кабан, а највећа мочвара је Куљагаш.

Природна богатства

Највећа богатства Татарстана су нафта, природни гас и гипс. Претпоставља се да Татарстан има преко једне милијарде тона нафтних резерви.

Демографија

У Татарстану живи 3.779.265 становника (подаци из 2002). Од тог броја етничких Татара има 2.000.116 (52,92%), 1.492.602 су етнички Руси (39,49%), а 126.532 (3,34%) Чуваши. Званични језици су татарски и руски.

Главни град Казањ је један од центара ислама у Русији. Већина Татара (60%) припада сунитском исламу, док су 5% православни хришћани. Руси и Чуваши који живе у Татарстану су углавном православни.

Политика

На челу државне управе Татарстана налази се председник. Од 2008. године председник Татарстана је Минтимер Шајмијев. Татарстански Државни Савет има 100 места: педесет су за партијске представнике а осталих педесет места су за делегацију представника локалне власти. Представник Савета је Фарид Мухаметшин.

Према татарстанском уставу, председник може да буде изабран само од татарстанског народа, али због Руског савезног закона овај закон је суспендован на неодређено време. Руски закон о избору гувернера каже да гувернер треба да буде изабран од стране локалних парламента и да кандидат може да буде представљен само као председник.

Дана 25. марта 2005, Шајмијев је за време његовог четвртог мандата поново изабран за председника од стране Државног Савета. Ови избори су одржани после измене у закону о изборима и не противе се уставима Татарстана и Русије.

Политички статус

Република Татарстан је уставна република у склопу Руске Федерације.

Административна подела

Татарстан се налази у Источноевропској равници, између река Волге и Каме, источно од планине Урал. За време Совјетског Савеза, Татарстан је био подељен на три области: Бугулма, Чистопол и Казањ. Данас, Татарстан има статус административне републике и подељен је на следећи начин:

Становништво

Кретање броја становника
1989.	2002.	2010.
3,637,809	3,779,265	3,786,488

Татарстан насељава око 70 народа. Најбројније етничке групе су: Татари (52,9%), Руси (39,5%), Чуваши (око 3%), Мордвини, Удмурти, Маријци и Башкири.

Званични језици су татарски и руски. Према руском закону, званично писмо је ћирилица. Влада Татарстана, као и организације за људска права и неки руски интелектуалци силно се противе овом закону.

Становништво: 3.779.256 (2002)
- Градско: 2.790.661 (73,8%)
- Сеоско: 988,604 (26,2%)
- Мушко: 1.749.050 (46,3%)
- Женско: 2.030.215 (53,7%)
Жена на 1000 мушкараца: 1,161
Просечна старост: 36.5 година
- У градовима: 35.7 година
- У селима: 38.7 година
- Мушког становништва: 33.8 година
- Женског становништва: 38.8 година
Број домаћинства: 1.305.360 (са 3.747.267 људи)
- У градовима: 970,540 (са 2.762.818 људи)
- У селима: 334,820 (са 984,449 људи)

Етничке групе

У Татарстану има око два милиона Татара и преко милион ипо етничких Руса, и мали број Чуваша, Маријца и Удумурта. Поред њих постоји и мали број Украјинаца, Мордвина и Башкира. Већина Татара су сунитски муслимани, али мали број Татара познат као Керашени су православне вере и неки од њих тврде како су различити од других Татара иако дијалекат којим причају се незнатно разликује од основног дијалекта татарског језика.

Према попису из 2002. становништво је следеће: Татари 52,92%, Руси 39,49%, Чуваши 3,35%, Удмурти 0,64%, Украјинци 0,64%, Мордвини 0,63%, Маријци 0,50%, Керашени 0,50%, Башкири 0,39%, Азери 0,26%, Белоруси 0,16%, Јермени 0,16%, Узбеци 0,13%, Таџици 0,10%, Јевреји 0,09%, Немци 0,08%, Казаци 0,05%, Грузини 0,05%, Молдавци 0,03%, Роми 0,02%, Лезгини 0,02% и различите друге етничке групе. Историјска статистика према пописима:

	попис 1926	попис 1939	попис 1959	попис 1970	попис 1979	попис 1989	попис 2002	попис 2010
Татари	1.263.383 (48,7%)	1.421.514 (48,8%)	1.345.195 (47,2%)	1.536.430 (49,1%)	1.641.603 (47,6%)	1.765.404 (48,5%)	2.000.116 (52,9%)	2.012.571 (53,2%)
Руси	1.118.834 (43,1%)	1.250.667 (42,9%)	1.252.413 (43,9%)	1.382.738 (42,4%)	1.516.023 (44,0%)	1.575.361 (43,3%)	1.492.602 (39,5%)	1.501.360 (39,7%)
Чуваши	127,330 (4,9%)	138,935 (4,8%)	143,552 (5,0%)	153,496 (4,9%)	147,088 (4,3%)	134,221 (3,7%)	126,532 (3,3%)	116,252 (2,1%)
Други	84,485 (3,3%)	104,161 (3,6%)	109,257 (3,8%)	112,574 (3,6%)	140,698 (4,1%)	166,756 (4,6%)	160,015 (4,2%)	150.244 (4,1%)

Званични језици у Татарстану су татарски и руски. Према руском закону из 2002, званично писмо је ћирилица. Према многим организацијама, руским интелектуалцима и татарској влади овај закон је неприхватљив.^[3]^[4]

Највећи градови

п р у Извор: Rosstat (2010)^[5]
	№	Град	Популација
Казањ Набережније Челни Нижњекамск Аљметјевск	1.	Казањ	1.143.546	Зеленодољск Бугуљма Јелабуга Лењиногорск
	2.	Набережније Челни	513.242
	3.	Нижњекамск	234.044
	4.	Аљметјевск	146.309
	5.	Зеленодољск	97.651
	6.	Бугуљма	89.204
	7.	Јелабуга	70.728
	8.	Лењиногорск	64.127
	9.	Чистопољ	60.703
	10.	Заинск	41.803
	11.	Азнакајево	34.853
	12.	Нурлат	32.601
	13.	Бавли	22.109
	14.	Мендељејевск	22.075
	15.	Буинск	20.352
	16.	Агриз	19.300
	17.	Арск	18.114
	18.	Мензелинск	16.476
	19.	Мамадиш	14.435
	20.	Тетјуши	11.596

Привреда

Татарстан је један од најбогатијих региона у Русији, првенствено због своје нафтне индустрије (били су водећи произвођач нафте у Совјетском Савезу 60-их година 20. века). Најразвијенија индустрија је петрохемијска, такође је развијена и грана производње тешких камиона, по чему су познати у целом свету (КАМАЗ).

Република има високу развијену путну инфраструктуру. Кроз Татарстан пролази главна линија цеви носећи природни гас из Уренгоја и Јамбурга ка западу и већим системима транспорта обезбеђујући нафту разним местима у Европском делу Русије.

Референце

^ „Конституция Российской Федерации”.
^ Президент Татарстанның милли идеясен - „Булдырабыз!" дип билгеләде Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2008) (татарстански)
^ „Strasbourg Court To Hear On Lawsuit Promoting Tatar Latin Alphabet”. Приступљено 25. 4. 2013.
^ „В связи с изменениями федерального законодательства бюджет республики лишится в будущем году 5,7 миллиарда рублей”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2013.
^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[Конституция_Российской_Федерации-1] „Конституция Российской Федерации”.

[Motto-2] Президент Татарстанның милли идеясен - „Булдырабыз!" дип билгеләде Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2008) (татарстански)

[3] „Strasbourg Court To Hear On Lawsuit Promoting Tatar Latin Alphabet”. Приступљено 25. 4. 2013.

[4] „В связи с изменениями федерального законодательства бюджет республики лишится в будущем году 5,7 миллиарда рублей”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2013.

[2010Census-5] Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Субјекти Руске Федерације
Републике	Адигеја Алтај Башкортостан Бурјатија Дагестан Доњецка Народна⁴ Ингушетија Јакутија Кабардино-Балкарија Калмикија Карачајево-Черкезија Карелија Комија Крим³ Луганска Народна⁴ Мариј Ел Мордовија Северна Осетија — Аланија Татарстан Тува Удмуртија Хакасија Чеченија Чувашија
Покрајине	Алтајска Забајкалска Камчатка Краснодарска Краснојарска Пермска Приморска Ставропољска Хабаровска
Области	Амурска Архангељска Астраханска Белгородска Брјанска Владимирска Волгоградска Вологодска Вороњешка Запорошка⁴ Ивановска Иркутска Јарославска Калињинградска Калушка Кемеровска Кировска Костромска Курганска Курска Лењинградска Липецка Магаданска Московска Мурманска Нижегородска Новгородска Новосибирска Омска Оренбуршка Орловска Пензенска Псковска Рјазањска Ростовска Самарска Саратовска Сахалинска Свердловска Смоленска Тамбовска Тверска Тјуменска Томска Тулска Уљановска Херсонска⁴ Чељабинска
Федерални градови	Москва Санкт Петербург Севастопољ³
Аутономне области	Јеврејска
Аутономни окрузи	Јамалија¹ Ненеција² Хантија-Мансија¹ Чукотка
¹ Налазе се у саставу Тјуменске области. ² Налази се у саставу Архангељске области. ³ Припајање Крима Русији нема широко међународно признање. ⁴ Припајање јужне и источне Украјине Русији нема широко међународно признање.

Нормативна контрола
Међународне	FAST VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел 2 Сједињене Државе Јапан Чешка
Географске	MusicBrainz area
Академске	CiNii
Остале	Енциклопедија Британика IdRef İslâm Ansiklopedisi