Пређи на садржај

Херсонска област (Русија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Херсонска војно-грађанска администрација
рус. Херсонская военно-гражданская администрация
укр. Херсонська військово-цивільна адміністрація
Застава
Застава
Грб Херсонске војно-грађанске администрације
Грб
Херсонска област у Украјини. Русија окупира већи део Херсонске области (осим неких делова северно од Херсона)
Херсонска област у Украјини. Русија окупира већи део Херсонске области (осим неких делова северно од Херсона)
Главни градХерсонГењическ
Службени језикруски, украјински
Владавина
Облик државевојно-грађанска управа
 — Војни командантВиктор Бедрик
 — ПредседникВладимир Саљдо
Историја
Окупацијапод руском окупацијом
 — Успостављена26. април 2022.
Географија
Површина
 — укупно~28.461 km2(-)
Становништво
 — 1.000.370(-)
 — густина
Привреда
Валутаруска рубља, украјинска гривна
Остале информације
Временска зонаUTC +2, лети UTC+3 (EEST)

Херсонска војно-грађанска администрација (рус. Херсонская военно-гражданская администрация, укр. Херсонська військово-цивільна адміністрація, скраћено Херсонска ВГА) јесте окупациона управа Руске Федерације на територији Херсонске области Украјине, настала након пада града Херсона и већег дела области, што је довело до де факто контроле територија области од стране руских власти и њених оружаних снага.

Средином маја 2022. године, руководство Херсонске војно-грађанске администрације изразило је намеру да регион буде припојен Русији.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Руске снаге су 24. фебруара 2022. године покренуле инвазију на Украјину. Борбе су почеле широм Херсонске области, што је резултирало вишеструким победама Русије. Руске снаге су 2. марта заузеле главни град области, Херсон, започевши војну окупацију града и области.[1]

Окупација

[уреди | уреди извор]

Након успостављања контроле над Херсонско облашћу, на територији града руске снаге су успоставиле следећа правила:[2][3]

  • улазак у град дозвољен је само за камионе са храном, лековима и сл.;
  • поштовање полицијског часа од 20:00 до 06:00 часова;
  • дозволу за кретање јавног превоза, као и превоза који опслужује пекару, продавнице, апотеке;
  • кретање цивила по граду је дозвољено у групама од највише две особе, забрана било каквих провокативних радњи у односу на руско војно особље, заустављање на захтев;
  • ограничења брзине кретања аутомобила, спремних за преглед на захтев;
  • кретање аутомобила искључиво током дана.

Дана 4. марта 2022. године обустављено је емитовање украјинских ТВ канала, уместо тога обезбеђена је руска мрежа за емитовање.[3]

У Херсону су 5. марта одржани протести против руске окупације, а BBC је, позивајући се на локалне изворе, јавио да руски војници имају списак украјинских активиста које желе да киднапују.[4]

Према подацима Генералштаба Оружаних снага Украјине, током протеста је приведено најмање 400 држављана Украјине.[5]

Дана 12. марта је, према саопштењу украјинских власти, почела припрема и планирање референдума о проглашењу „Херсонске Народне Републике“. Тако је заменик председника Херсонског обласног савета Сергеј Кан рекао да је „руска војска позвала све чланове савета са питањем о „спремности за сарадњу“.[6] Истог дана, на хитном састанку Херсонског обласног савета, усвојена је резолуција којом се забрањује организовање таквог референдума и проглашава неважећим.[7]

У Херсону су 13. марта поново одржани проукрајински протести, као одговор, руске оружане снаге су употребиле шок бомбе, гумене метке и ватрено оружје против демонстраната, због чега је неколико људи повређено.[8][9]

Војно-грађанска администрација

[уреди | уреди извор]

Почетком априла руске заставе су почеле да се користе и истичу на територији Херсонске области.[10][11]

Дана 26. априла, и локалне власти и руски државни медији известили су да су руске трупе заузеле седиште градске администрације и да су именовале бившег агента КГБАлександра Кобеца за градоначелника Херсона[12] и бившег градоначелника Херсона Владимира Саљдо за председника (гувернера) Херсонске војно-грађанске администрације.[13] Следећег дана, украјински генерални тужилац је рекао да су војници употребили сузавац и шок бомбе да растерају проукрајински протест у центру града.[12]

Као показатељ намераваног одвајања од Украјине, 28. априла нова Војно-грађанска администрација објавила је да ће од маја званична валута региона бити руска рубља. Поред тога, позивајући се на извештаје о дискриминација русофоног становништва, потпредседник администрације Кирил Стремоусов рекао је да „реинтеграција Херсонске области назад у нацистичку Украјину не долази у обзир“.[14]

Дана 29. априла, Владимир Саљдо је изјавио да ће званични језици Херсонске области бити и руски и украјински и да ће банка из Јужне Осетије ускоро отворити 200 филијала у Херсонској области.[15]

Дана 1. маја усвојен је четворомесечни план за потпуни прелазак на руску рубљу. Истовремено, украјинска гривна ће четири месеца остати званична валута заједно са рубљом.[16]

Дана 7. маја усвојен је нови грб, заснован на грбу Херсона из времена Руске Империје из 1803. године.[17][18][19][20]

Стремоусов је 8. маја најавио да ће област ускоро почети да издаје руске пасоше.[21]

У граду је 9. маја одржана манифестација Бесмртни пук поводом прославе Дана победе. Коришћене су заставе победе и црвене заставе из совјетског доба.[22]

Кирил Стремоусов је 11. маја 2022. године најавио спремност да се обрати председнику Владимиру Путину са захтевом да се Херсонска област припоји Руској Федерацији, уз напомену да неће бити стварања „Херсонске Народне Републике“ нити референдума по овом питању.[23] Коментаришући ове изјаве, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да о овом питању треба да одлучују становници региона и да „ове судбоносне одлуке морају имати апсолутно јасну правну позадину, правно оправдање, бити апсолутно легитимне, као што је био случај са Кримом“.[24]

Руска окупациона власт у Херсону тврди да је почела да извози прошлогодишње жито из Херсона у Русију. Ради се и на извозу семена сунцокрета.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ministarstvo odbrane Rusije saopćilo da je zauzet ukrajinski grad Herson”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 12. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  2. ^ „Russia takes Kherson as UN estimates 750+ civilians dead”. The Jerusalem Post | JPost.com. Архивирано из оригинала 12. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
  3. ^ а б „Russia claims it has seized Kherson as city’s mayor agrees to curfew”. The Independent. 2022-03-03. Архивирано из оригинала 03. 03. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
  4. ^ „War in Ukraine: Thousands march in Kherson against occupiers”. BBC News. 2022-03-05. Архивирано из оригинала 06. 03. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
  5. ^ Agencies (2022-03-09). „Shelling continues to hamper civilian flight as Kremlin decries U.S. oil sanctions”. Ynetnews. Архивирано из оригинала 10. 03. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
  6. ^ „Russia plotting sham referendum to create 'Kherson People's Republic', says Ukrainian official”. inews.co.uk. 2022-03-12. Архивирано из оригинала 13. 03. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
  7. ^ Stefan Wolff, Tatyana Malyarenko. „Ukraine: how Putin could try to split the country into regional puppet governments”. The Conversation. Архивирано из оригинала 12. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-10. 
  8. ^ „Russian soldiers fire on Kherson protesters”. BBC News. Архивирано из оригинала 09. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
  9. ^ „Ukraine says Russian forces violently disperse Kherson protest”. www.aljazeera.com. Архивирано из оригинала 23. 03. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
  10. ^ Bowman, Verity; Kilner, James (2022-04-11). „‘Intimidating’ Russian soldiers tear down Ukraine flag in occupied Kherson”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 20. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  11. ^ „Херсонщина: в Олешках на будівлі адміністрації окупанти вивісили російський прапор”. www.radiosvoboda.org. Архивирано из оригинала 30. 04. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  12. ^ а б Prentice, Alessandra; Zinets, Natalia (2022-04-27). „Russian forces disperse pro-Ukraine rally, tighten control in occupied Kherson”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  13. ^ Times, The Moscow (2022-04-28). „Russian-Occupied Kherson Names New Leadership Amid Pro-Ukraine Protests, Rocket Attacks”. The Moscow Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  14. ^ Vasilyeva, Nataliya (2022-04-28). „Occupied Kherson will switch to Russian currency, puppet government says”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 06. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  15. ^ „Назначенный РФ "руководитель" Херсонской области заявил об открытии в регионе банка, который работает в "ЛДНР". strana.news (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  16. ^ Evans, Brian. „The Kremlin orders a Russian-occupied city in Ukraine to start using rubles, state media says”. Markets Insider (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  17. ^ „Invaders want to make residents of Kherson Oblast take Russian citizenship”. news.yahoo.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  18. ^ „Херсонская область вернет герб времен Российской империи - Газета.Ru | Новости”. Газета.Ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  19. ^ „Invaders want to make residents of Kherson Oblast take Russian citizenship”. english.nv.ua (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  20. ^ „герб Херсона”. www.heraldicum.ru. Архивирано из оригинала 10. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  21. ^ „В Херсонской области начнут выдавать российские паспорта”. РИА Новости (на језику: руски). Приступљено 2022-05-12. 
  22. ^ „Russians hold parades with Soviet flags in occupied Ukrainian cities”. Ukrayinska Pravda (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  23. ^ „Оккупационные власти Херсона заявили о плане вступить в состав России”. Радио Свобода (на језику: руски). Архивирано из оригинала 14. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  24. ^ „Ukraine's Occupied Kherson Seeks to Join Russia, Moscow-Installed Leader Says”. WSJ (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-12. 
  25. ^ Vasilyeva, Nataliya (2022-05-30). „Russian-controlled Kherson region in Ukraine starts grain exports to Russia - TASS”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 04. 2023. г. Приступљено 2022-05-30.