Луганска Народна Република
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Предложено је да се овај чланак обједини са чланком Луганска Народна Република (конститутивни субјект Русије). (Расправа) |
Луганска Народна Република рус. Луганская народная республика | |
---|---|
Главни град | Луганск |
Службени језик | руски |
Владавина | |
Облик државе | војна окупација и анексија |
— Глава | Леонид Пасечник |
— Премијер | Сергеј Козлов |
Историја | |
Окупирана територија | Украјине |
— Проглашена | 12. мај 2014. |
— Анексија од Русије | 30. септембар 2022. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 26.683 (територија под контролом побуњеника) km2 (-) |
Становништво | |
— 2015. | 1.197.100 (-) |
— густина | 143 ст./km2 |
Економија | |
Валута | руска рубља |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +3 |
Луганска Народна Република (рус. Луганская Народная Республика) је међународно непризната република Русијe у окупираним деловима источне Украјине Луганске области, са главним градом у Луганску.[1][2] ЛНР су прогласиле паравојне формације које подржава Русија 2014. године, а првобитно је деловала као марионетски отцепљена квазидржава све док није анектиранa oд cтране Русије 2022. године.
Русија је 21. фебруара 2022. године званично признала ДНР и ЛНР као независне државе, поставши прва држава чланица УН која је то учинила[3].
Сирија је 29. јуна објавила признање независности и суверенитета Луганске Народне Републике[4]. ЛНР је званично признала и Демократска Народна Република Кореја 13. јула 2022. године[5]
Историја
[уреди | уреди извор]Планирано је да Луганска Парламентарна Република буде проглашена још 8. априла 2014. године, али се ово проглашење догодило тек 27. априла, а република је званично названа Луганска Народна Република. Активисти који су прогласили ову републику контролисали су тада у Луганску зграде службе безбедности, градског савета, тужилаштва, као и полицијску станицу. За гувернера је проглашен Валериј Болотов.
Дана 10. маја, под контролом активиста Луганске Народне Републике налазило се око 50% територије Луганске области.
Референдум за независност одржан је 11. маја 2014. Излазност је била приближно 75% од којих је 96% гласало за независност. Наредног дана, 12. маја, Луганска Народна Република је прогласила себе сувереном државом.[6]
24. маја 2014. године Луганска НР је, заједно са Доњецком НР, ушла у састав самопроглашене државе Новорусије.
21. фебруара 2022. године Руска Федерација званично је признала независност Луганске Народне Републике.
Од 23. до 27. септембра 2022. године грађани Луганске Народне Републике су на референдуму гласали за присаједињење ЛНР са Руском Федерацијом.[7] 30. септембра 2022. ЛНР је ушла у састав Русије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ledur, Júlia (2022-11-21). „What Russia has gained and lost so far in Ukraine, visualized”. The Washington Post. Приступљено 2023-01-17.
- ^ „Russian Offensive Campaign Assessment, September 30”. Institute for the Study of War (на језику: енглески). 2022-09-30. Приступљено 2023-01-18.
- ^ Указ Президента Российской Федерации № 72 «О признании Луганской Народной Республики» от 21 февраля 2022 года
- ^ Bassel. „Сирия объявила о признании независимости и суверенитета ЛНР и ДНР”. Сирийское арабское информационное агентство САНА (на језику: руски). Приступљено 2022-07-04.
- ^ „КНДР признала ДНР и ЛНР. В ответ Украина разорвала дипломатические отношения с Северной Кореей”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2022-07-16.
- ^ NoviMagazin.rs - Proglašena nezavisnost Donjecka i Luganska
- ^ „Референдум в ДНР и ЛНР о присоединении к России назначили на 23-27 сентября”. Interfax.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-09-30.