Lintika
Lintika | |
|---|---|
| Druga imena | Levente |
| Datum rođenja | nepoznato |
| Mesto rođenja | nepoznato |
| Datum smrti | 4—6. jul 907 |
| Mesto smrti | Požonj, nepoznato |
| Zanimanje | Vojskovođa |
| Roditelji | Arpad |
Lintika ili Levente (mađ. Liüntika, Levente), bio je mađarski plemenski poglavica, najstariji sin velikog princa Arpada. Kao vojskovođa učestvovao je u mađarskom osvajanju Panonske nizije (Honfoglalás, „Oduzimanje zemlje“).
Pozicija[uredi | uredi izvor]
Prema državnoj strukturi Gokturka i Hazara, prestolonaslednik je vladao nad udruženim narodom. To je u skladu sa izvorima, gde se Lintika pojavljuje kao vođa Kabara. Kabari su bili poslednja etnička grupa koja se pridružila mađarskom narodu. Prema vizantijskom caru Konstantinu VII, prema narativu Horke Bulču, vođa (arhont) je vladao trima plemenima Kabara, čak i u vreme cara. Konstantin je smatrao da je Lintika bio ovaj vođa tokom osvajanja.[1]
Život[uredi | uredi izvor]
Lintika se sa Kabarima borio protiv Prvog bugarskog carstva, dok je njegov otac Arpad započeo ofanzivu sa glavnom vojskom u savezu sa Velikomoravskim carstvom protiv rimske provincije Panonije i vojske oko bugarske granice u Velikoj mađarskojarskoj ravnici.[1] Posle Osvajanja verovatno je postao vođa Moravske, jer je u blizini učća reke Taje u Moravu postojao moravski zamak, Breclav (Lundenburg) koji se pojavljuje kao Laventenburh u izvoru iz 1054. godine.[1]
Njegov neizvestan identitet uvećao je Konstantin VII koji ga je pominjao kao Arpadovog sina tokom bugarskih pohoda, ali kasnije, kada nabraja Arpadove potomke, Lintika se ne navodi među decom velikog kneza. Takođe je pokušano da objasni da je Lintika/Levente izgubio život tokom kampanje i da nije imao potomke. Čini se da je to u suprotnosti sa gore pomenutim imenom mesta Laventenburh. Prema drugim mišljenjima, njegov identitet je isti sa jednim od druga četiri sina, uglavnom je identifikovan sa drugim najstarijim sinom, Tarhači/Tarkaču/Tarkacus/Tarhoš.[2] Peter Feldeš ima posebnu teoriju za kontradikciju: reč „arpad” je označavala funkciju, koju je prvi upotrebio veliki princ Almoš, otac Arpada. Ovo ime je dao svom prvorođenom detetu, budućem nasledniku. Prema Feldešu, dve interpretacije su se tada mogle mešati, Lintika je bio sin „Arpad Almoša“, tako da je po toj teoriji mogao biti mlađi brat velikog princa Arpada, a ne njegov sin.[3]
Dilema: Lintika ili Levende[uredi | uredi izvor]
Nakon predloga Zoltana Gomboča[4], proširilo se mišljenje da je ime Arpadovog sina Lintika (Λιουντικα, Ljudika) koje pominje car Konstantin, rođen u Biboru isto kao i Levente (Luenta, Leventa, Leventa) Vasolijevog sina. Đerđ Đerfi je svoj zaključak zasnivao na ovom mišljenju,[1] kada je video mađarsko lično ime Levente u prefiksu oblika Lauentenburh iz 1056. nemačkog lundenburškog imena Breclav u Moravskoj, i na osnovu toga je pretpostavio da se zapadna nizija rasprostirala do tog mesta a kao i oblast bila je pod vlašću Lintike.
Međutim, od sredine 1990-ih, nekoliko autora je preispitalo ovo pitanje[5] i utvrdilo da ne postoje opravdani argumenti u korist prvobitnog predloga, i da se oblik imena Levente iz XI veka ne može se retroaktivno preneti u IX–X vek, pod imenom Lintika, čija je istoričnost ionako pod znakom pitanja. Pošto prefiks Breclavovog nemačkog imena ne može da se izvede iz oblika Lintika, on ne može da pruži trag za pretpostavku o obimu mađarske zemlje u 10. veku i odnosima mađarske vladavine. U stvari, prefiks imena Lauentenburh može po istom principu da sugeriše slovensko lično ime Loveta ili porodično ime Lovetič, takođe izvedeno od tog korena.[6]
Levante između Huna i Turkijaca[uredi | uredi izvor]
Slično ime nosilo je vladarsko pleme ili vladarska porodica Huna. Na primer, vladarsko ime jednog od prinčeva Huna bilo je Čeče (transliteracija na pinjin: Zhìzhī, kineski: 郅支, vladao: oko 55-36. p. n. e.), a njegovo porodično ime, u kineskoj transliteraciji, Luanti Hutuvuse (pinjin : Luandi Hutuvusi, tradicionalni kineski: 攵鞮呼屠吾斯) vas.[7] Osim toga, knjiga Kasnog Hana već poznaje pleme kao Hsulienti (piniin: Ksulianti, tradicionalni kineski: 虛連題), ovu vladarsku porodicu Huna, pa je, čak i pretpostavljajući direktne hunsko-mađarske odnose, bliže ali površno lično ime u pitanju treba da bude upareno sa figurom koja je već udaljena od sličnosti.
Prema Gergelju Cucoru i Janošu Fogarašiju, levente je stara mađarska reč.[8] Međutim, prema jednoglasnom mišljenju etimološke literature, može se naći tek u mađarskim izvorima iz 1568. godine. To je reč balkanska lutalica, izvedena od novopersijskog لوند lavand 'slobodan, nezavisan; (dobrovoljac) vojnik; avanturista; itd.' izvedeno od zajedničkog imena osmansko-turskog levent (levend-) 'dobrovoljac (posebno u turskoj mornarici), dalia; širila se rečju skitnica, dan lopov.[9] U turskim jezicima persijski uticaj javlja se tek nakon prihvatanja islama, pa ovo zajedničko ime ne može imati veze sa mađarskim ličnim imenima iz vremena osvajanja. Rani Alanski sloj nije identifikovan u korpusu ličnih imena Mađara, pa je to malo verovatno da se desilo u ovom slučaju. Istovremeno, ako pretpostavimo ovo poreklo u slučaju ličnog imena Levente, Arpadov sin je u jedinom izvoru o njemu nazvan drugim imenom, Lintika.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Đerfi Đerđ, Kralj Stefan i njegovo delo. Gondolat Budapest 1983. ISBN 963-281-221-2.
- ^ ur.: Đula Krišto (glavni urednik), Pal Engel, Ferenc Mak: Rani mađarski istorijski leksikon (9.-14. vek). Akadémiai Kiadó, Budapest, 662. o. ISBN 963-05-6722-9 (1994)
- ^ Peter Feldeš: Ako su drevne hronike istinite, Bp., 1982. ISBN 963-11-2731-1.
- ^ Gombocz Zoltán: Levente. Magyar Nyelv, 12. 1916. 305–310.
- ^ Fehértói Katalin: Árpád-kori Levente és Leue, Lewedi személyneveink eredete. Magyar Nyelv, 93. 1997. 426–441. — Kristó Gyula: Levedi, Liüntika, Levente. Magyar Nyelv, 94. 1998. 187–188.
- ^ Hosák, Ladislav – Šrámek, Rudolf: Místní jména na Moravě a ve Slezsku I, A-L. Academia Praha 1970. 118–119.
- ^ Yap, J. P. (2009): Wars With The Xiongnu. A Translation from Zizhi tongjian. Bloomington.
- ^ „Czuczor Gergely és Fogarasi János : A magyar nyelv szótára. Harmadik kötet. Pest.”. 1865. Архивирано из оригинала 09. 02. 2018. г. (Levente címszó.)
- ^ Benkő Lóránd (főszerk.): Etymologisches Wörterbuch des Ungarischen. Band II. Kor–Zs. (Lieferung 4) Akadémiai Kiadó, Budapest. 1994. (levente címszó, 895. oldal) ISBN 963 05 6614 1