Pređi na sadržaj

Lorens Kolberg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lorens Kolberg
Lični podaci
Datum rođenja(1927-10-25)25. oktobar 1927.
Mesto rođenjaBronksvil, SAD
Datum smrti19. januar 1987.(1987-01-19) (59 god.)
Mesto smrtiBoston, SAD
ObrazovanjeUniverzitet u Čikagu, Phillips Academy

Lorens Kolberg (engl. Lawrence Kohlberg; Bronksvil, 25. oktobar 1927Boston, 19. januar 1987) je bio američki psiholog, proglašen je 30. najeminentnijim psihologom 20. veka.[1]

Inspirisan strukturalnim pristupom u ispitivanju moralnog razvoja Žana Pijažea, stvorio je tipološku shemu za opisivanje opšte strukture i oblika moralnog suđenja koji mogu da se definišu nezavisno od specifičnog sadržaja pojedinih, moralnih odluka ili postupaka. Ovu tipologiju čine tri različita stadijuma moralnog suđenja, a unutar svakog stadijuma mogu se dalje razlikovati po dva podstadijuma.

Stadijumi moralnosti

[uredi | uredi izvor]
  • Prekonvencionalni stadijum (preddogovorni), na kome dete prihvata kulturne oznake za dobro i loše, tumači ih pomoću njihovih fizičkih posledica (kazne, nagrade, izmena usluga) ili pomoću fizičke moći osoba koje izriču pravila i odredbe dobrog i lošeg.
  • Konvencionalni (dogovorni) stadijum, može se nazvati i konformističkim. Osoba koja se nalazi u ovom stadijumu smatra da je samo po sebi vredno da opravda očekivanja i pravila svoje porodice, grupe ili nacije (konformira se društvenom redu, brani, opravdava i održava ga).
  • Postkonvencionalni ili autonomni, koji odlikuje napredak ka autonomnim moralnim principima čija je valjanost i primenljivost nezavisna kako od autoriteta osoba (grupa) koje ih poštuju tako i od identifikacije pojedinca sa tim osobama (grupama).[2][3]

Podstadijumi moralnosti

[uredi | uredi izvor]
  1. stadijum — Opredeljivanje prema kazni i bezrezervno pokoravanje višoj sili.
  2. stadijum — Ispravan je postupak koji služi kao sredstvo za zadovoljenje sopstvenih, ponekad i tuđih potreba.
  3. Stadijum — Težnja da se bude dobar. Dobro je ono ponašanje koje se dopada ili pomaže drugimai izaziva odobravanje.
  4. Stadijum — Opredeljivanje prema autoritetu, utvrđenim pravilima i čuvanje socijalnog reda.
  5. Stadijum — Opredeljivanje prema društvenom dogovoru, sa naglašavanjem pravovaljanosti i opšte dobrobiti.
  6. Stadijum — Odlučivanje po savesti i prema samostalno izabranim etičkim principima koji imaju logičku opravdanost, opštost i postojanost (apstraktni i etički principi).

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Haggbloom, Steven J.; Warnick, Renee; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; Powell, John L.; Beavers, Jamie; Monte, Emmanuelle (2002). „The 100 Most Eminent Psychologists of the 20th Century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—15. S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. 
  2. ^ Kohlberg, Lawrence (2008). „The Development of Children’s Orientations Toward a Moral Order”. Human Development. 51 (1): 8—20. ISSN 0018-716X. doi:10.1159/000112530. 
  3. ^ Kohlberg, Lawrence (1963). The Development of Children's Orientations Toward a Moral Order I. Sequence in the Development of Moral Thought. Vita Humana. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Lawrence Kohlberg, The child as a moral philosophe, Psychology Today, 1968, vol. 2, 25—30.
  • Kohlberg, Lawrence; Charles Levine, Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics, Basel, NY
  • Lawrence Kohlberg, The Development of Children's Orientations Towards a Moral Order, Vita Humana, 1963, vol. 6, 11-33