Лоренс Колберг
| Лоренс Колберг | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. октобар 1927. |
| Место рођења | Бронксвил, САД |
| Датум смрти | 19. јануар 1987. (59 год.) |
| Место смрти | Бостон, САД |
| Образовање | Универзитет у Чикагу, Phillips Academy |
Лоренс Колберг (енгл. Lawrence Kohlberg; Бронксвил, 25. октобар 1927 — Бостон, 19. јануар 1987) је био амерички психолог, проглашен је 30. најеминентнијим психологом 20. века.[1]
Инспирисан структуралним приступом у испитивању моралног развоја Жана Пијажеа, створио је типолошку схему за описивање опште структуре и облика моралног суђења који могу да се дефинишу независно од специфичног садржаја појединих, моралних одлука или поступака. Ову типологију чине три различита стадијума моралног суђења, а унутар сваког стадијума могу се даље разликовати по два подстадијума.
Стадијуми моралности
[уреди | уреди извор]- Преконвенционални стадијум (преддоговорни), на коме дете прихвата културне ознаке за добро и лоше, тумачи их помоћу њихових физичких последица (казне, награде, измена услуга) или помоћу физичке моћи особа које изричу правила и одредбе доброг и лошег.
- Конвенционални (договорни) стадијум, може се назвати и конформистичким. Особа која се налази у овом стадијуму сматра да је само по себи вредно да оправда очекивања и правила своје породице, групе или нације (конформира се друштвеном реду, брани, оправдава и одржава га).
- Постконвенционални или аутономни, који одликује напредак ка аутономним моралним принципима чија је ваљаност и применљивост независна како од ауторитета особа (група) које их поштују тако и од идентификације појединца са тим особама (групама).[2][3]
Подстадијуми моралности
[уреди | уреди извор]- стадијум — Опредељивање према казни и безрезервно покоравање вишој сили.
- стадијум — Исправан је поступак који служи као средство за задовољење сопствених, понекад и туђих потреба.
- Стадијум — Тежња да се буде добар. Добро је оно понашање које се допада или помаже другимаи изазива одобравање.
- Стадијум — Опредељивање према ауторитету, утврђеним правилима и чување социјалног реда.
- Стадијум — Опредељивање према друштвеном договору, са наглашавањем правоваљаности и опште добробити.
- Стадијум — Одлучивање по савести и према самостално изабраним етичким принципима који имају логичку оправданост, општост и постојаност (апстрактни и етички принципи).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Haggbloom, Steven J.; Warnick, Renee; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; Powell, John L.; Beavers, Jamie; Monte, Emmanuelle (2002). „The 100 Most Eminent Psychologists of the 20th Century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—15. S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139.
- ^ Kohlberg, Lawrence (2008). „The Development of Children’s Orientations Toward a Moral Order”. Human Development. 51 (1): 8—20. ISSN 0018-716X. doi:10.1159/000112530.
- ^ Kohlberg, Lawrence (1963). The Development of Children's Orientations Toward a Moral Order I. Sequence in the Development of Moral Thought. Vita Humana.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lawrence Kohlberg, The child as a moral philosophe, Psychology Today, 1968, vol. 2, 25—30.
- Kohlberg, Lawrence; Charles Levine, Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics, Basel, NY
- Lawrence Kohlberg, The Development of Children's Orientations Towards a Moral Order, Vita Humana, 1963, vol. 6, 11-33
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
