Luksemburški jezik

luksemburški jezik
Lëtzebuergesch
Izgovor	[ˈlətsəbuərjəʃ]
Govori se u	Luksemburg Belgija Francuska Nemačka
Region	zapadna Evropa
Broj govornika	390.000 (2010)
Jezička porodica	indoevropski kentumski germanski zapadnogermanski labski germanski visokonemački srednjonemački zapadnosrednjonemački luksemburški jezik
Pismo	latinica
Zvanični status
Službeni jezik u	Luksemburg
Priznati manjinski jezik u	Belgija (Francuska zajednica u Belgiji)
Reguliše	(luks. Conseil Permanent de la Langue Luxembourgeoise, CPLL)
Jezički kodovi
ISO 639-1	lb
ISO 639-2	ltz
ISO 639-3	ltz
Luksemburški jezik (osenčeno) i područje mozelfrankonskih jezika

Luksemburški jezik (luks. Lëtzebuergesch) je germanski jezik iz zapadnogermanske podgrupe, koji je, pored nemačkog i francuskog jezika, treći zvanični jezik u Luksemburgu. Status zvaničnog jezika dobio je 1984.

Jezik

Luksemburški potiče od srednjonemačkog, koji je nastao od pra-germanskog jezika, ali je vremenom poprimio veliki broj reči iz francuskog jezika.

Za Nemce je relativno lako da razumeju ovaj jezik, ali nije tako jednostavno da ga govore ili u poptunosti razumeju usled velikog broja francuskih reči. Na primer: vozač autobusa se na luksemburškom kaže Buschauffeur, dok je na francuskom Chauffeur de bus, a na nemačkom Busfahrer.

Neke reči se razlikuju od starovisokonemačkog i standardnog nemačkog, ali se mogu pronaći u dijalektima. Primer je reč krompir, luksemburški: Gromper, francuski: pomme de terre, nemački: Kartoffel.

Luksemburžani nazivaju standardni nemački Däitsch ili Preisësch („pruski“), mada se ovaj drugi naziv smatra uvredljivim.

Luksemburški se koristi u osnovnom obrazovanju i u dnevnim novinama. Zvanični jezik državne administracije je francuski.

Stvar koja je jako slična standardnom nemačkom jeste to da se sve imenice pišu velikim slovom, bilo gde u rečenici.

Pošto je luksemburški nastao od mozelsko-franačkog koji je doživeo ajfelerovo pravilo (u rečima koje se završavaju na n se uglavnom izbaci n, ako sledeća koja počinje sa suglasnicima nisu n, d, t, z ili h), zato se nekada na kraju reči neće videti n.

Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima:

All Leit si fräi a gläich an Dignitéit
a Rechter gebuer. Si sinn mat Grond an
Gewëssen a sollen sech an engem Geescht vu Bridderlechkeet treffen.

Pisanje

Luksemburški alfabet se sastoji od 26 latiničnih slova sa tri modifikovana slova: Éé, Ää i Ëë. Pored toga, veliki broj pozajmljenica iz francuskog i nemačkog jezika zadržali su slova iz ovih jezika.

Osnovni pojmovi

• Hallo — Zdravo
• Gudde Moien — Dobro jutro
• Gudden Dag — Dobar dan
• Gudden Owend — Dobro veče
• Gutt Nuecht — Laku noć
• Äddi — Doviđenja
• Wéi geet et — Kako si/ste, Kako ide
• Merci — Hvala
• Wann ech glift — Molim
• Wann ech gelift — Izvoli/izvolite
• Gär geschitt — Nema na čemu
• E heescht — Ja se zovem
• Ech sinn ... (Joer al) — Ja imam ... godina
• Jo — Da
• Nee — Ne
• Brojevi od 0 do 10: 0. null, 1. eent, 2. zwee, 3. dräi, 4. véier, 5. fënnef, 6. sechs, 7. siwen, 8. aacht, 9. néng, 10. zéng

Spoljašnje veze

• Rečnik luksemburškog
• Rečnik luksemburškog Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. septembar 2008)
• Rečnik luksemburško-engleski