Manastir Svete Katarine na Sinaju

Manastir Svete Katarine na Sinaju Μονὴ τῆς Ἁγίας Αἰκατερίνης
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Manastir Svete Katarine
Mesto	Sinajsko poluostrvo, Saint Catherine, Južni Sinaj, Egipat
Koordinate	28° 33′ 21″ S; 33° 58′ 32″ I
Kriterijum	kulturna: i, iii, iv, vi
Referenca	954.
Upis	2002. (26. sednica)
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/954

manastir Sv. Katarine

Pravoslavni manastir Svete Katarine ili Ekatarine, (arap. دير القدّيسة كاترين Dayr al-Qiddīsa Katrīn; grč. Μονὴ τῆς Ἁγίας Αἰκατερίνης Moni tis Agias Aikaterinis) nalazi se na poluostrvu Sinaj (Egipat), koje spaja dva kontinenta Afriku i Aziju. Tačnije, manastir se nalazi na jugu Sinajskog poluostrva na nadmorskoj visini od 1300 m, u nepreglednoj i nepristupačnoj pustinji i okružen je crvenim granitnim planinama (visine i preko 2000 m). U blizini se nalazi istoimeni gradić Sveta Katarina. Manastir je jedan od najstarijih hrišćanskih manastira i kao takav nalazi se na spisku Svetske baštine, organizacije UNESKO. U manastirskom kompleksu pored glavnog hrama, ima još 12 manjih kapela. Sa desne strane je glavna manastirska crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem, sa leva su stepenice i veranda kojom se stiže do muzeja, a tu pored kapele je i zeleni grm Neopalime kupine. Ceo manastir je opasan visokim zidom koji je u šestom veku sagradio car Justinijan.

Manastir je podignut po naređenju vizantijskog cara Justinijana I, ogradivši ono što se tvrdi da je zapaljeni grm koji je Mojsije video. Vekovima kasnije, navodno telo svete Ekatarine Aleksandrijske, za koje se navodi da je pronađeno u tom području, odneto je u manastir; Mošti Svete Katarine preobratile su ovaj manastir u važno hodočasničko mesto, i manastir je na kraju preimenovan u ime svetice. Manastir je pod kontrolom autonomne sinajske crkve, koja je deo šire grčke pravoslavne crkve. Manastir je 2002. godine postao UNESCO svetska baština zbog svog jedinstvenog značaja u tradicijama hrišćanstva, islama i judaizma.

Na ovoj lokaciji se takođe nalazi najstarija biblioteka na svetu koja neprekidno radi, sa jedinstvenim ili izuzetno retkim delima, kao što su Sinajski rukopis i Sirijski Sinajtikus, kao i verovatno najveća zbirka ranohrišćanskih ikona, uključujući najraniji poznati prikaz Isusa kao Hrista Pantokratora. Sveta Katarina ima kao pozadinu tri planine u čijoj blizini se nalazi: Ras Sufsafeh (verovatno biblijska planina Horiv, vrh oko 1 km (0,62 mi) zapadno); Džebel Arenzijeb, vrh oko 1 km južno; i planina Sinaj (lokalno, Džebel Musa, po tradiciji identifikovana sa biblijskom gorom Sinaj; vrh oko 2 km (1,2 mi) južno).

Istorija

Sinajski manastir nije oduvek bio posvećen svetoj Katarini. Već u prvim hrišćanskim vekovima Sinajska pustinja biva mesto gde se mnogi hrišćani Egipta sklanjaju tražeći spas od mnogobrojnih nameta i progona idolopokloničkog Rima.

Na mestu gde se Mojsiju javio Gospod (oko 1400 g. pre Hrista, kod nesagorive kupine), 330. godine sveta carica Jelena, majka svetog cara Konstantina Velikog, podigla je kapelu posvećenu Bogorodici. Uz ovu kapelu, u šestom veku vizantijski car Justinijan (Upravda) i carica Teodora grade crkvu, trobrodnu baziliku od crvenog granita, kojim obiluju sinajske planine. Već od III veka postoje male manastirske zajednice okupljene na mestu nesagorive kupine, na Mojsijevom vrhu, u obližnjoj oazi Faran i na krajnjem jugu Sinajske pustinje.

Duhovnik manastira nosio je titulu Arhiepiskop Sinajske gore, i nije zavisio od Patrijarha. Imao je dve mitre (krune), vrlo dragocene, od kojih je jedna od zlata a druga od porfira. Bila je i vrlo skupocena njegova odežda, poklon jednog ruskog velikog Moskovskog kneza.

Sveta Katarina rođena je 294. godine kao Doroteja u Aleksandriji u mnogobožačkoj porodici, gde je stekla široko obrazovanje. Ova Svetiteljka je početkom IV veka, u vreme hrišćanskih progona hrabro svedočila veru hrišćansku a kako je dobro poznavala filosofiju, istoriju i paganske običaje zadala je velike muke svojim progoniteljima zbog čega su je svirepo mučili. U jednoj viziji sv. Katarina primi prsten od samog Gospoda Hrista, u znak obručenja Njemu. Taj prsten do danas stoji na njenoj ruci. Postradala je za veru u vreme cara Maksimina, a po predanju su njeno telo anđeli preneli na vrh Sinaja. U IX veku jedan od sinajskih monaha usnuo je mesto na kome se nalazi sveto telo mučenostradalne Katarine na kome su ga kasnije pronašli i sagradili kapelu posvećenu svetiteljki a svete mošti preneli u manastir gde se i danas čuvaju. U sarkofagu od belog mermera, pored oltara su bile njene mošti. Od tada manastir postaje poznat pod imenom Svete Katarine.

Neopalima kupina

Neopalima kupina (nesagoriva) - manastir Sv. Katarine

Mojsije je tu na mestu sadašnjeg manastira, oko 1400 g. pre Hrista, video plameni oganj u žbunu kupine koji gori a ne sagoreva, i čuo glas Anđela Božjeg: „Mojsije! Mojsije! Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja“ (Izl. 3,1-5). Danas ovaj grm Neopalime kupine raste iz oltara hrama.

Kupinov žbun je jedinstven na svetu, pokušavali su ljudi da njegove mladice presade na neko drugo mesto, ali se nigde nisu primile. Delovi nesagorive kupine su slati na analize u relevantne laboratorije, gde je utvrđeno da je kupina verovatno stara koliko i Mojsije.

Na istom tom mestu gde danas stoji kapela posvećena Bogorodici-nesagorivoj kupini, verni pristupaju izuvajući obuću kao što je Gospod tražio od Mojsija.

Riznica manastira

Manastir sv. Katarine - litografija arhimandrita Porfirija (Uspenjskog)1857 god.

Manastir su darivali mnogi poklonici, vladari, monasi, trgovci. Manastirske riznice čuvaju najstarije enkaustične ikone koje su se izrađivale do VII veka a sačuvane sinajske potiču iz vremena kada je nastao i mozaik u oltaru. U VI veku izrađena je Ikona Hrista Pantokratora, najstarija sačuvana ikona Hristova, na kojoj su slikovito prikazane dve prirode Gospoda Isusa Hrista, božanska i čovečanska. Sačuvane su i ikone, rađene u istoj tehnici, sv. Petra, Bogorodice sa anđelima i svetim ratnicima i dr. Pored ovih neprocenjivih ikona u manastiru Sv. Katarine utočište su našle ikone iz celog vizantijskog carstva tokom dugog i pogubnog ikonoboračkog perioda.

Sveti Jovan Lestvičnik tu je napisao čuvenu knjigu „Rajske lestvice“ koja predstavlja nezamenljivu duhovnu lektiru u celokupnoj hrišćanskoj literaturi. Prepodobni Nil Sinajski se takođe podvizavao u Svetoj Katarini. Manastir je jedinstveno mesto gde se unutar manastirskih zidova nalaze hrišćanska i muslimanska bogomolja. Tu se čuva i dokument (privilegija) na kojoj je otisak Muhamedove ruke, koji je zaštitio manastir od rušenja. Muhamedu su pomogli kod sastavljanja verskog zakona, dvojica hrišćanina monaha, Sergije i Jovan Antiohijski. Zbog jednog od njih, kojeg je smatrao za prijatelja, je sačuvao i bogato darivao manastir. Navodno je turski sultan Selim uzeo originalnu privilegiju, da se sačuva kao Mohamedovo nasleđe, a manastiru vratio jednu verodostojnu kopiju. Ima bogatu manastirsku biblioteku, koja sadrži vredne rukopise, i među njima jedan od najznačajnijih Sinajski rukopis.

Srbi i manastir sinajske Bogorodice, kasnije Sv. Katarine

Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, na svom drugom putovanju po Svetim mestima, boravio je na Sinaju 1234. godine. Tu je proveo čitav Časni post, Svetu četrdesetnicu, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod, poručujući i nama danas da tako činimo. Manastiru Svete Bogorodice sinajske srpski sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. U manastiru se nalazi prvi srpski Psaltir. Krajem 14. veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.

24. aprila 1357. car Stefan Uroš V na svom letnjikovcu Ribniku, niže Prizrena, Dubrovčanima potvrđuje povelju svoga oca, cara Dušana, po kojoj Dubrovčani svake godine daju sinajskoj Bogorodici po 500 venecijanskih perpera.

Manastir danas

Prsten Sv. Katarine, koji se daruje hodočasnicima

Pravoslavni manastir Sv. Katarine se i danas nalazi na jugu Sinajskog poluostrva, u pustinji, okružen beduinskim plemenima. Hodočasnici iz celog sveta pohode ovaj pravoslavni manastir a u letnjim mesecima i turisti iz Egipatskog letovališta Šarm el Šeik i dr, koji je na tri sata vožnje od manastira. Pravoslavci koji pohode manastir imaju tu privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine a nakon toga monah svakome daruje prsten na kome piše „Agia Katarina”. U 19. veku su hadžije dobijale od Arhiepiskopa "Orden Sv. Katarine", sastavljen od minijaturnog točka, sa šest srebrnih žbica.

Galerija ikona i relikvija

Panorama - Manastira Sv. Katarine

• 
  Mozaik Preobraženja Gospodnjeg
• 
  Dokument o zaštiti manastira od rušenja sa otiskom Muhamedove ruke
• 
  drevna(najstarija) ikona Hrista Pantokratora, 6. vek
• 
  ikona Apostola Petra, 6. vek
• 
  Bogorodica na tronu,7. vek
• 
  Raspeće, 13. vek
• 
  ikona Bogorodica i dete, sa svecima i anđelima,6. vek
• 
  Arhangel Mihailo, vizantijska ikona 13. vek
• 
  ikona Sv. Katarine Aleksandrijske
• 
  Preobraženje,12. vek
• 
  Zvonik u manastiru, dar ruskog imperatora
• 
  Snimak manastira, 1852.

Vidi još

• Sinajski psaltir
• Kijevski misal

Literatura

• Oriana Baddeley, Earleen Brunner (1996). The Monastery of St Catherine. str. 120 pages with 79 colour illustrations. ISBN 978-0-9528063-0-1. 
• Böttrich, Christfried (2011). Der Jahrhundertfund. Entdeckung und Geschichte des Codex Sinaiticus (The Discovery of the Century. Discovery and history of Codex Sinaiticus). Leipzig: Evangelische Verlagsanstalt. ISBN 978-3-374-02586-2. 
• James Hamilton Charlesworth, The New Discoveries in St. Catherine's Monastery (= American Schools of Oriental Research Monograph 3) Winona Lake, IN: Eisenbrauns, 1981. ISBN 0-89757-403-6
• Alessandro Falcetta (2018). A Biography of James Rendel Harris 1852 - 1941: The Daily Discoveries of a Bible Scholar and Manuscript Hunter. London: T&T Clark. ISBN 9780567684776
• Forsyth, G. H.; Weitzmann, K. (1973). The Monastery of Saint Catherine at Mount Sinai - The Church and Fortress of Justinian: Plates. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-472-33000-4. 
• Paul Géhin (2017). Les manuscrits syriaques de parchemin du Sinaï et leur membra disjecta. CSCO 665 / Subsidia 136. Louvain: Peeters. ISBN 978-90-429-3501-3
• Margaret Dunlop Gibson (1893). How the Codex was Found. A Narrative of Two Visits to Sinai from Mrs. Lewis's Journals. 1892–1893. Cambridge: Macmillan & Bowes.
• Dieter Harlfinger, Diether R. Reinsch, and Joseph A. M. Sonderkamp in Zusammenarbeit mit Giancarlo Prato: Specimina Sinaitica: Die datierten griechischen Handschriften des Katharinen-Klosters auf dem Berge Sinai 9. bis 12. Jahrhundert, Berlin: Reimer 1983. ISBN 3496007435
• Agnes Smith Lewis (1898). In the Shadow of Sinai. A Story travel and Research from 1895 to 1897. Cambridge: Macmillan & Bowes.
• Panayotis G. Nicolopoulos (1999), The New Finds. Holy Monastery and Archdiocese of Sinai (Athens). ISBN 9608598427
• David C. Parker (2010). CODEX SINAITICUS: The Story of the World's Oldest Bible. London. British Library. ISBN 9780712358033
• Porter, Stanley E. (2015). Constantine Tischendorf. The Life and Work of a 19th Century Bible Hunter. London: Bloomsbury T&T Clark. ISBN 978-0-5676-5803-6. 
• Schick, Alexander (2015). Tischendorf und die älteste Bibel der Welt - Die Entdeckung des CODEX SINAITICUS im Katharinenkloster [Tischendorf and the oldest Bible in the world. The discovery of the Codex Sinaiticus in St. Catherine's Monastery]. Muldenhammer: Jota. ISBN 978-3-935707-83-1. Biography cause of the anniversary of the 200th birthday of Tischendorf with many unpublished documents from his estate. These provide insight into previously unknown details of the discoveries and the reasons behind the donation of the manuscript. Recent research on Tischendorf and the Codex Sinaiticus and its significance for New Testament Textual Research. 
• Soskice, Janet (1991). Sisters of Sinai: How Two Lady Adventurers Found the Hidden Gospels. London: Vintage. ISBN 978-1-4000-3474-1. 
• Sotiriou, G. and M. (1956—1958). Icones du Mont Sinaï. 2 vols (plates and texts). Collection de L'Institut francais d'Athènes 100 and 102. Athens. 
• Elena Ene D-Vasilescu, "The Monastery of St. Catherine, Sinai and the Romanians", Revue des Études Sud-Est Européennes [Journal of South-East European studies], XLVII, 1–4, 2009, pp. 75–87
• Weitzmann, K. (1976). The Monastery of Saint Catherine at Mihnt Sinai: The Icons, Volume I: From the Sixth to the Tenth Century. Princeton: Princeton University Press. 
• Weitzmann, K.; Galavaris, G. (1991). The Monastery of Saint Catherine at Mount Sinai. The Illuminated Greek Manuscripts, Volume I. From the Ninth to the Twelfth Century. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-03602-0. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Manastir Svete Katarine na Sinaju na Vikimedijinoj ostavi

• Pravoslavlje, o manastiru
• Svetosavlje, manastir sv. Katarina
• Sinajska svetinja svete Katarine - film
• Pismo proroka Muhameda hrišćanskim monasima, pristupljeno 8. januara 2017.
• Srbske novine: Manastir Svete Katarine u Egiptu
• MANASTIR SV. KATARINE Trag srpske istorije u azijskoj pustinji (Nportal, 7. decembar 2021)
• Official Website of the Holy Monastery of St. Catherine at Mount Sinai
• Saint Catherine Area/ World Heritage Listing on UNESCO's Website
• Saint Catherine Foundation
• St. Catherine's Monastery, Sinai, Egypt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. februar 2009)
• St Catherine Project (digitisation) video
• Digitized palimpsests in St. Catherine's Monastery, Sinai
• Holy Image, Hallowed Ground: Icons from Sinai Getty exhibit
• Early Icons from Sinai, Belmont U
• The text of the Charter from Muhammad can be read here or here.
• "At a Mountain Monastery, Old Texts Gain Digital Life" article from The New York Times
• Information about the town of St. Catherine
•  Herbermann, Charles, ur. (1913). „Monastery of St. Catherine”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
• Prophet Muhammad's Letter to Monks of St. Catharine Monastery
• More on Saint Catherine's Monastery and Mount Sinai
• Caucasian Albanian Alphabet: Ancient Script Discovered in the Ashes [St. Catherine's], Azerbaijan International, Vol. 11:3 (Autumn 2003), pp. 38–41.
• Article on the Orthodox Church of Mount Sinai by Ronald Roberson on the CNEWA web site
• The Albanian Script: The Process – How Its Secrets Were Revealed [St. Catherine's], Azerbaijan International, Vol. 11:3 (Autumn 2003), pp. 44–51.
• Map showing the Monastery, 18th century. Eran Laor Cartographic Collection. The National Library of Israel
• Pope Gregory X's Privilege for the Holy Monastery of St Catherine of Sinai (24 September 1274): Engineering Historical Memory. Interactive scholarly edition, Diplomatics and Historical Commentary, Deep zoom, English translation, multimodal resources mashup (publications, images, videos).