Pređi na sadržaj

Margareta od Foa Kandala

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Margareta od Foa Kandala
Margareta od Foa-Kandela
Datum rođenja1473
Mesto rođenjaFoa
Datum smrti9. decembar 1536.(1536-12-09) (62/63 god.)
Mesto smrtiKastr
SupružnikLudoviko II od Saluca
RoditeljiJean I de Foix-Grailly, Earl of Kendal
Margaret de la Pole

Margareta od Foa-Kandala (Foa, 1473 – Kastr, 9. avgust 1536) bila je markiza od Saluca ​​i namesnica, kao supruga markiza Ludovika II.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Grofica od Foa

[uredi | uredi izvor]

Bila je četvrto od šestoro dece Žana de Foa-Kandala (1414-1485), grofa od Benoža, vikonta od Kastijona i Meja, kapetana de Buha[1] i viteza Reda podvezice i Margarete de la Poljak Safoka (1426-1485), grofica od Kandale.[2] Njena braća i sestre bili su Gaston II (1448-1500), Žan, Katarina, Izabela i Gijom. Njen otac grof Žan bio je naslednik grofa Gastona (+1453. godine) i grofice Katarine od Francuske (kćerke kralja Šarla VI); njeni baka i deda po majci bili su Tomas Kerdeston, grof od Safoka, i Elizabet de la Pol (sahranjena u crkvi Kastelnau de Medok).[3]

Zamak Foa, gde je rođena Margareta.

Rođena u zamku Foa, praunuka kralja Francuske, devetnaestogodišnja grofica Margaret mogla je da se nada pristojnom braku. U oktobru 1492. godine, Đofredo Karoli je stigao u Foa poslat od markiza od Saluca, sa predlogom za brak sa markizom Ludovikom II, 52-godišnjak i udovac markize Jovane od Monferata (sa kojom je imao jednu ćerku Margaritu). Bračni ugovor je potpisan decembra 1492. godine.[4]

Markiza od Saluca

[uredi | uredi izvor]

Margarita je krenula u Saluco, gde je primljena kao nova markiza i boravila je u zamku, zvanom "La Kastiglia", koji je njen muž proširio i obnovio za tu priliku. 20. marta 1495. godine, rođen je prvorođeni sin i prestolonaslednik Mikele Antonio, grof od Karmanjole i njegov miljenik, praćen četvoricom braće do 1501. godine, od kojih su se trojica smenjivala na vlasti.[5]

Markiza, sada samouverena, počela je da ističe svoj samovoljni i autoritarni temperament, šireći svoj uticaj na sve poslove markiza; njen muž je, prepoznajući ove osobine, imenovao je za namesnicu u slučaju njegovog odsustva ili smrti.

Grb Margarete od Foa-Kandela

U leto 1502. godine u Karmanjolu je stigla njena bratanica Ana od Foa-Kandale, ćerka njenog brata Gastona, koja se udala za kralja Ugarske i Češke Ladislava II; njena tetka markiza ju je lično pratila u Veneciju.

Markiza - majka i namesnica

[uredi | uredi izvor]

Dana 27. januara 1504. godine, dogodio se odlučujući događaj u životu markize Margarite i markizata: njen muž je umro od groznice u Đenovi u 65. godini. Tridesetjednogodišnja udovica je javno izjavila da ne želi da se ponovo uda i naručila je umetnika Antoana Morela da dovrši pogrebnu kapelu za markiza Ludviga II sa umetničkim gotičkim spomenikom u crkvi San Đovani.[6]

Margarita je, dakle, preuzela namesništvo za svog devetogodišnjeg sina Mikelea Antonija, postavši neprikosnoveni arbitar javnih poslova u Salucu, sa pozicijom dominacije koju je, usred uspeha, pauza i poraza, zadržala do svoje smrti. Odmah je potvrdio Frančeska Kavasu za savetnika i vikara koji je, veoma moćan, ulepšao njegovu kuću, naručivši flamanskom slikaru Hansu Klemeru da izvede oltarsku sliku Gospe od Milosti, u kojoj će prikazati markizovu porodicu. Umetnik će, na zahtev Margarite, oslikati i freske u kapeli Palaco di Revelo, njenoj omiljenoj letnjoj rezidenciji.[7]

U međuvremenu, mala država je bila ugnjetavana između teritorijalnih pretenzija Savoje i Francuske. Markiza Margareta se, očigledno, oslanjala na kralja Francuske, svog rođaka, i lično je nudila politički savez i vojnu podršku kralju Fransoi I, koji je bio u poseti Milanu 1515. godine. Markiza je zadržala vlast uprkos punoletstvu svog sina, nezainteresovanog za poslove vlade . Godine 1516. čak je dala da kovnica Karmagnola kuje novčić u kojem se pojavljuje sama sa natpisom „Margarita de Foa, Markiza di Saluco, Tutor i Kustos“:[8] u prošlosti je njen profil uvek bio kombinovan sa profilom njenog muža.

Medalja sa likom markize Margarete od Saluca

Godine 1522. carska vojska Karla V se približila markizatu i komandant Prospero Kolona je zahtevao 30.000 dukata i zakletvu lojalnosti od namesnice. Markiza Margarita nije popuštala, ali ju je pritisak događaja naterao da sa sinom pobegne u Francusku. Vratili su se 1526. godine, ali dve godine kasnije markiz Mikele Antonio je umro u Averzi i nasledio ga je brat Đovani Ludoviko koji se nije slagao sa svojom majkom jer ga je zatvorila jer je favorizovao španske interese. Pokojni markiz je sahranjen u rimskoj crkvi Ara Koeli: markiza Margarita bi volela da bude sahranjen u San Bernardino a Saluco, gde je planirala da izgradi svoju grobnicu pored njega.[9]

Poslednji period markizinog života karakteriše ozbiljne epizode ​​nezadovoljstva njenih podanika i uporna, ali sujetna borba sa ostalom decom da na bilo koji način ostane na vlasti.[10]

Poslednjih nekoliko godina

[uredi | uredi izvor]
Kasa Kavasa u Salucu

Ponovo je otišla u Francusku 1529. godine i po povratku se preselila u svoj voljeni zamak Revelo. Godine 1531. nesporazumi sa decom i agresivni postupci Savoje primorali su je, poslednji put, da se povuče u domovinu. Markiza Margareta se povukla u zamak Kastre, okrug koji joj je dao u plodouživanje kralj Fransoa I Valoa, gde je 9. avgusta 1536. godine, umrla, u 63. godini, a da nikada više nije videla Saluco. Sahranjena je u katedrali Svetog Benoa, u Kastru, selu koje se nalazi na Midi-Pirenejima.[11]

Nakon Margaretine smrti, Frančesko i Gabrijel su vladali u markizatu. Markiz Gabrijel, svrgnut 23. februara 1548. godine, ubijen je 29. jula i Saluco je definitivno izgubio nezavisnost, pripao je Francuskoj, a zatim porodici Savoja. Od petoro dece markize Margarete i markiza Ludviga II nijedno nije imalo naslednike. Poslednji iz dinastije bio je Đovani Ludoviko, markiz samo jednu godinu, koji je umro 1563. godine, bez zakonitog potomstva.[12]

Potomstvo

[uredi | uredi izvor]

Markiz Ludoviko II de la Vesto i markiza Margareta od Foa-Kandala su imali nekoliko dece:

  • Mikele Antonio, grof od Karmanjole i markiz od Saluca ​​od 1504. do 1528. godine.
  • Đovani Ludoviko, markiz od Saluca, nakon smrti svog najstarijeg brata, od 1528. do 1529. godine.
  • Frančesko, markiz od Saluca ​​od 1529. do 1537. godine.
  • Hadrijan, koji je umro rano 1501. godine.
  • Gabrijel, bio je poslednji markiz od Saluca, od 1537. do 1548. godine.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Il Captalat è una provincia del sud del Pays de Buch, che raggruppa gli odierni comuni di Arcachon, La Teste-de-Buch e Gujan-Mestras
  2. ^ Margaret de la Pole fu nonna materna di Anna di Foix-Candale, regina di Boemia.
  3. ^ Piovano, str. 17
  4. ^ Comba, str. 33
  5. ^ Piovano, str. 43
  6. ^ Piovano, str. 123
  7. ^ Muletti, str. 80
  8. ^ Mola, str. 4
  9. ^ Piovano, str. 146
  10. ^ Muletti, str. 288
  11. ^ Piovano, str. 180
  12. ^ Muletti, str. 300

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Rinaldo Comba (a cura di), Ludovico II marchese di Saluzzo, Società per gli Studi Storici della Provincia di Cuneo, Cuneo 2005.
  • Aldo A. Mola-Anna M. Faloppa, Monete dei marchesi di Saluzzo, Bodoni, Saluzzo 1990.
  • Delfino Muletti. Storia di Saluzzo e de' suoi marchesi. , tomo V, ed. anastatica, Savigliano 1986.
  • Anita Piovano. Lotte e intrighi alla corte dei Saluzzo. . G.M., Sommariva Bosco 1990.
  • Maria Elena Stantero. La Cappella marchionale di Revello. Cuneo: Il Portichetto. 1994.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргарета_од_Фоа_Кандала&oldid=28936232”