Masakr Nemaca na Rogozni 1944.
| Masakr Nemaca na Rogozni 1944. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
| JVuO | Vermaht | ||||
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Masakr Nemaca na Rogozni predstavlja sukob četnika 2. kosovskog korpusa i nemačkih jedinica iz Armijske grupe E na planini Rogozni između Kosovske Mitrovice i Novog Pazara novembra 1944. godine.
Jeseni 1944. godine kolone Nemaca povlačile su se iz Grčke, pored ostalog i preko teritorije 2. kosovskog korpusa majora Žike Markovića. Nemci su išli od Kosovske Mitrovice prema Novom Pazaru, najkraćim drumom, koji je vodio preko planine Rogozne. Četničke izvidnice javile su majoru Markoviću da se ka Rogozni kreće kolona od 60 do 70 konjskih kola, na kojima je sedelo 10 do 12 vojnika. Izvidnice su, takođe, uočile da Nemci sa sobom vode 30 do 35 ratnih zarobljenika, koji su pešačili.
Major Marković je naredio da se na najpogodnijem mestu postavi zaseda, u dužini od jednog kilometra, tako da obuhvati celu kolonu. Četnik 2. kosovskog korpusa, učesnik borbe, Mladen Maksimović, piše:
Kada je kolona ušla u zasedu napali smo ih sa svih strana. Najviše smo ih pobili u kolima. Retko ko je uspeo iz njih da iskoči. Ostali su se predali. Mi nismo imali ni jednog mrtvog niti ranjenog borca. U vreme napada zarobljenici su legli na zemlju, tako da ni od njih niko nije stradao. Među zarobljenicima je bilo 11 Amerikanaca, 3 Engleza, 2 Rusa, nekoliko Grka i Bugara... U tovaru ove nemačke kolone bilo je svega i svačega. Opljačkale Švabe dosta toga, potovarile i mislile da nose kući, ali ni živu glavu nisu odneli.
Jedan od trojice spašenih Engleza bio je Džon Lodvik, koji je o ovoj borbi, i potonjim događajima, 7. jula 1946. godine u časopisu Spektator objavio sledeći članak:
U novembru 1944. godine, kao nemački zarobljenik, oslobođen sam od četnika pod komandom majora Markovića, blizu Kosovske Mitrovice u Srbiji. Jednog elitnijeg britanskog oficira, tri vojnika, 11 američkih vazduhoplovaca, 26 Bugara i 380 Rusa oslobodila je ista brigada u istom mesecu... Ni jedan (Nemac) nije zarobljen, već je neprijatelj ostavio u tronedeljnoj borbi ne manje od 800 mrtvih. Dalje, znajući da smo mi Britanci razorni ljudi, Marković nam je po Mihailovićevom naređenju dao slobodne ruke na železničkoj liniji koja vodi na sever ka Kraljevu, i više trupnih vozova je izbačeno iz koloseka, a više propusta dignuto u vazduh sa četničkom pomoći. Stavljeno nam je na raspolaganje dve stotine hiljada Nedićevih dinara, da sa njima dopunimo naše več ionako obilne obroke hrane, ovo opet po Mihailovićevom naređenju. U decembru, kada su Nemci otišli, mi, takođe (Amerikanci i Britanci), rekli smo da moramo otići. Uhvatili smo vezu sa Bugarima i bili prebačeni do Sofije... O partizanima se nikad nije čulo u ovoj oblasti, ali usiljenim maršem od Niša oni su je 'oslobodili'. Tada su počeli napadati Markovića...
Meštani sela sa Rogozne potvrđuju Lodvikove navode da Nemci nisu zarobljavani, već da su likvidirani. To se smatralo kao osveta za zločine koje je Hitlerova soldateska počinila prethodnih godina, u zloglasnim kaznenim ekspedicijama i odmazdama stotinu za jednoga. Naročito se prepričava slučaj jednog Nemca koji je, misleći da su ga zarobili partizani, izjavio da je komunista. Njega streljajte dvaput, bile su reči majora Markovića. Nemac je nastavio da preklinje, pokazujući sliku žene i troje dece, na šta ga je Marković podsetio na streljanje srpske dece u Kragujevcu i Kraljevu. Samo ovaj Nemac je pokopan - leševe ostalih rastrgle su zveri - i to mesto na Rogozni meštani i danas zovu Nemcev grob.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941—1945, drugi deo