Pređi na sadržaj

Маслина

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Maslina
Vremenski raspon: Kasni pleistocen do danas, 0.06–0 Ma
↓
Olea europaea u blizini Mrtvog mora, Jordan
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Lamiales
Porodica: Oleaceae
Rod: Olea
Vrsta:
O. europaea
Binomno ime
Olea europaea
Mapa distribucije

Maslina, maslinka, maslica, uljica, uljenika ili oliva (lat. Olea europaea) je vrsta niskog drveta koja potiče iz istočnog Mediterana i pripada istoimenoj familiji (Oleaceae). Ova vrsta se gaji u svim zemljama Mediterana, kao i u Australiji, Novom Zelandu, Severnoj i Južnoj Americi i Južnoj Africi.[2][3]

Opis biljke

[uredi | uredi izvor]
List, cvet i plod masline

Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju, Aziji i Africi, gde se ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke, smatra simbolom mediteranskog načina ishrane. Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti. Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom. Iz pazuha listova razvijaju se uspravne grozdaste cvasti koje čine cvetovi sa belom krunicom. Čašica i krunica imaju po 4 listića. Plod je jestiva koštunica, poznata kao maslinka, tamnoplave do skoro crne boje i od njega se dobija čuveno maslinovo ulje.

Maslina je kratka i zdepasta i retko prelazi 8—15 m (25—50 ft) u visinu. 'Pišotana', jedinstvena sorta koja obuhvata oko 40.000 stabala koja se nalaze samo u oblasti oko Pišote u regionu Kampanije u južnoj Italiji, često prevazilazi ovo, sa odgovarajućim velikim prečnikom debla. Srebrnozeleni listovi su duguljasti, dužine 4-10 cm i širine 1-3 cm. Deblo je tipično kvrgavo i uvrnuto.[4]

Plod je mala koštunica dužine 1–2,5 cm u zrelom stanju, tanjeg mesa i sitnija kod divljih biljaka nego kod voćnjačkih kultivara. Masline se beru u zelenom do ljubičastog stupnja.[5] Olea europaea sadrži pirenu koja se u američkom engleskom obično naziva „pit”, a u britanskom engleskom „stone”.[6]

Taksonomija

[uredi | uredi izvor]

Šest prirodnih podvrsta Olea europaea raspoređene su u širokom rasponu:[7][8][9]

  • Olea europaea subsp. europaea (Mediteranski basen). Podvrsta europaea je podeljena na dve sorte, europaea, koja se ranije zvala Olea sativa, sa sadnicama zvanim „olivasters“, i „silvestris”, koja odgovara staroj divlje rastućoj mediteranskoj vrsti Olea oleaster, sa sadnicama zvanim „oleasters“.[10] Silvestris karakteriše manje stablo koje daje primetno manje plodove.
  • O. e. subsp. cuspidata (iz Južne Afrike širom istočne Afrike, od [Arabian Peninsula[Arabije]] do jugozapadne Kine)
  • O. e. subsp. cerasiformis (Madeira); takođe poznata kao Olea maderensis
  • O. e. subsp. guanchica (Kanarska ostrva)
  • O. e. subsp. laperrinei (Alžir, Sudan, Niger)
  • O. e. subsp. maroccana (Maroko)

Podvrsta O. e. cerasiformis je tetraploidna, a O. e. maroccana je heksaploidna.[11] Divlje vrste maslina se ponekad tretiraju kao vrsta Olea oleaster, ili „oleaster”. Drveće koje se u jugoistočnoj Aziji naziva „belim“ i „crnim“ maslinama zapravo nisu masline, već vrste roda Canarium.[12]

Kultivari

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Spisak sorti maslina

Poznate su stotine sorti masline.[13][14] Sorta masline ima značajan uticaj na njenu boju, veličinu, oblik i karakteristike rasta, kao i na kvalitet maslinovog ulja.[13] Sorte masline mogu se koristiti prvenstveno za ulje, jelo ili oboje. Masline koje se uzgajaju za konzumaciju se generalno nazivaju „stonim maslinama“.[15]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Mediteranski basen

[uredi | uredi izvor]

Fosilni dokazi ukazuju da je maslinovo drvo nastalo pre 20-40 miliona godina u oligocenu, u onome što sada odgovara Italiji i istočnom mediteranskom basenu.[16][17] Pre oko 100.000 godina, masline su ljudi koristili u Africi, na atlantskoj obali Maroka, kao gorivo i najverovatnije za konzumaciju.[18] Drveće divlje masline, ili olester, bilo je prisutno i sakupljano u istočnom Mediteranu od pre oko 19.000 godina.[19] Genom kultivisanih maslina odražava njihovo poreklo iz populacije olestera u istočnom Mediteranu.[20][21][22][23][24] Maslina je prvi put kultivisana pre oko 7.000 godina u mediteranskim regionima.[16][25]

Hiljadama godina masline su se uzgajale prvenstveno radi ulja za lampe, bez veće primene kao kulinarski sastojak.[26] Njihovo poreklo može se pratiti do Levanta na osnovu pisanih ploča, koštica maslina i fragmenata drveta pronađenih u drevnim grobnicama.[26][27] Još 3000 godina pre nove ere, masline su se komercijalno uzgajale na Kritu; moguće je da su one bile izvor bogatstva Minojske civilizacije.[28]

Poreklo uzgajene masline je nepoznato. Fosilni polen pripadnika roda Olea pronađen je u Makedoniji i drugim mestima širom Mediterana, što ukazuje da je ovaj rod originalni element mediteranske flore. Fosilizovani listovi olea pronađeni su u paleosolima vulkanskog grčkog ostrva Santorini i datirani su na pre oko 37.000 godina. Na listovima su nađeni otisci larvi maslinovih belokrilki Aleurobus olivinus. Isti insekt se danas obično nalazi na listovima masline, što pokazuje da se koevolucioni odnosi između biljaka i životinja nisu promenili od tog vremena.[29] Ostali listovi pronađeni na istom ostrvu datiraju od pre 60.000 godina, što ih čini najstarijim poznatim maslinama sa Mediterana.[30]

Lekoviti sastojci

[uredi | uredi izvor]
Maslina, zelena
Marinirane zelene masline
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija609 kJ (146 kcal)
3,84 g
Šećeri0,54 g
Prehrambena vlakna3,3 g
15,32 g
Zasićene2,029 g
Mononezasićene11,314 g
Polinezasićene1.307 g
1,03 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(3%)
20 μg
(2%)
231 μg
510 μg
Tiamin (B1)
(2%)
0,021 mg
Riboflavin (B2)
(1%)
0,007 mg
Niacin (B3)
(2%)
0,237 mg
Vitamin B6
(2%)
0,031 mg
Folat (B9)
(1%)
3 μg
Holin
(3%)
14,2 mg
Vitamin E
(25%)
3,81 mg
Vitamin K
(1%)
1,4 μg
Minerali
Kalcijum
(5%)
52 mg
Gvožđe
(4%)
0,49 mg
Magnezijum
(3%)
11 mg
Fosfor
(1%)
4 mg
Kalijum
(1%)
42 mg
Natrijum
(104%)
1.556 mg
Ostali konstituenti
Water75.3 g
Veza ka USDA podacima
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Plod masline bogat je belančevinama, hlorofilom, saponinima, voskom, smolom, vitaminima A, D, K i E, masnim kiselinama kao što su: oleinska, stearinska, palmitinska, mnogim mineralima, enzimima i dr. U staro vreme se maslinovo ulje koristilo za ishranu, higijenu i ulepšavanje, osvetljenje, lečenje i u ritualne svrhe. Vitamin E i oleinska kiselina su poznati i dokazani antioksidansi. Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta koje se gaji širom sveta upravo zbog proizvodnje ulja ili tečnog zlata kao se vrlo često naziva.

List masline

[uredi | uredi izvor]

Od lista masline priprema se čaj koji pomaže kod upala i tegoba funkcionisanja urinarnog trakta.[31]

Maslinovo ulje

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Maslinovo ulje

Plod je bogat uljem, koji se cedi korištenjem pritiska kroz razne prese (hladno ceđeno ulje), ili se izdvaja koristeći vruću vodu ili paru. Ulje se koristi u ishrani kao dodatak jelu, prženje, začinjavanje jela, kao i u medicinske svrhe. U ranijem periodu su masline ceđene ručno ili uz pomoć kamena.

Proizvodi od maslina. (Ajvalik ,Tuska)

Maslinovo ulje se cedi industrijski mašinama a početkom dvadesetog veka je to rađeno postrojenjem na vodeni pogon slično vodenici.

Maslina u književnosti i istoriji

[uredi | uredi izvor]

U Bibliji spominje se više od hiljadu puta. U hrišćanstvu je simbol Božje brige za ljude. Mojsije je oslobađao ratovanja muškarce, koji su gajili masline. Golubica koja se posle potopa vratila na Noevu arku u kljunu je nosila maslinovu grančicu kao simbol pomirenja Boga i ljudi. Sa mnogo maslinovih gančica narod je proslavio Isusov ulazak u Jerusalim. Isus se znojio krvavim znojem na Maslinskoj gori, okružen mnoštvom maslina, a Isusov krst, bio je po predanju od maslinovog i kedrovog drveta.

Zbog čvrstoće i otpornosti, maslina je simbol snage. Tako je Herkul imao toljagu od maslinovog drveta, a Odisej je maslinovim kocem oslepio Kiklopa. Maslina je simbol odanosti i vernosti pa je Odisejev i Penelopin bračni krevet bio od panja masline. Homer je maslinovo ulje zvao tekućim zlatom. Hipokrat je maslinovo ulje prepisivao za više od 60 raznih bolesti. Pobednicima na Olimpijskim igrama, na glave su stavljali maslinove vence, a za nagradu su dobivali amfore s maslinovim uljem, koje je bilo tada vrlo skupo.

Proizvodnja

[uredi | uredi izvor]

Tabela pokazuje proizvodnju ploda masline. Prvih devet zemalja pripadaju području Mediterana i proizvodnja maslina u tim državama čini 95% svetske proizvodnje (prema podacima Fao).

Glavne zemlje proizvođači
Godina 2003 Proizvodnja
(u tonama) 		Obradiva površina
(u hektarima) 		Količina izražena u
(q/Ha)
Svet 17 317 089 8 597 064 20,1
1. Španija 3 160 100 2 400.000 25,7
2. Italija 6 149 830 1 140 685 27,6
3. Grčka 2 400.000 765 000 31,4
4. Turska 1 800.000 594 000 30,3
5. Sirija 998 988 498 981 20,0
6. Tunis 500.000 1 500.000 3,3
7. Maroko 470.000 550.000 8,5
8. Egipat 318 339 49 888 63,8
9. Alžir 300.000 178 000 16,9
10. Portugal 280.000 430.000 6,5
11. Liban 180.000 230.000 4,5
Postrojenje na vodeni pogon za ceđenje maslinovog ulja u Panagiji na ostrvu Tasos

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • U Crnoj Gori, u Baru, raste Stara maslina (Olea europaea) čija se starost procenjuje na preko 2.000 godina. Veruje se da je ovo najstarije stablo masline u Evropi i jedno od najstarijih u svetu
    U Crnoj Gori, u Baru, raste Stara maslina (Olea europaea) čija se starost procenjuje na preko 2.000 godina. Veruje se da je ovo najstarije stablo masline u Evropi i jedno od najstarijih u svetu
  • Maslinjak
    Maslinjak
  • Stara maslina u Karistosu na grčkom ostrvu Evbeja
    Stara maslina u Karistosu na grčkom ostrvu Evbeja
  • plod masline poreklom iz Jordana (Mrtvo more)
    plod masline poreklom iz Jordana (Mrtvo more)
  • Ilustracija masline iz 19. veka
    Ilustracija masline iz 19. veka
  • mlada biljka
    mlada biljka
  • lice i naličje listova
    lice i naličje listova
  • pre cvetanja
    pre cvetanja
  • cvetanje
    cvetanje

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Magos Brehm, J.; Draper Munt, D.; Kell, S.P. (2011). „Olea europaea (errata version published in 2016)”. The IUCN Red List of Threatened Species 2011. e.T63005A102150835. Pristupljeno 26. 6. 2021. 
  2. ^ „Kew World Checklist of Selected Plant Families, Olea europaea”. Royal Botanic Gardens, Kew. Arhivirano iz originala 20. 01. 2012. g. Pristupljeno 5. 12. 2014. 
  3. ^ „Olea europaea (map)”. Biota of North America Program. Pristupljeno 5. 12. 2014. 
  4. ^ Eddo Rugini; Luciana Baldoni; Rosario Muleo; Luca Sebastiani (2016). The Olive Tree Genome. Springer. str. 14. ISBN 978-3-319-48887-5. 
  5. ^ Apostolos Kiritsakis; Fereidoon Shahidi, ur. (2017). Olives and Olive Oil as Functional Foods: Bioactivity, Chemistry and Processing. John Wiley & Sons. str. 129. ISBN 978-1-119-13531-9. 
  6. ^ Susan Featherstone (2015). A Complete Course in Canning and Related Processes: Volume 3 Processing Procedures for Canned Food Products. Woodhead Publishing. str. 113. ISBN 978-0-85709-687-6. 
  7. ^ Green PS (2002). „A revision of Olea L. (Oleaceae)”. Kew Bulletin. 57 (1): 91—140. JSTOR 4110824. doi:10.2307/4110824. 
  8. ^ Besnard G, Rubio de Casas R, Christin PA, Vargas P (2009). „Phylogenetics of Olea (Oleaceae) based on plastid and nuclear ribosomal DNA sequences: Tertiary climatic shifts and lineage differentiation times”. Annals of Botany. 104 (1): 143—160. PMC 2706730 Slobodan pristup. PMID 19465750. doi:10.1093/aob/mcp105. 
  9. ^ „Genetic characterisation of olive trees from Madeira Archipelago using flow cytometry and microsatellite markers”. Genetic Resources and Crop Evolution. 2008. 
  10. ^ Marone, Elettra; Fiorino, Piero (januar 2012). „Oleiculture in progress”. Advances in Horticultural Science. 26 (3–4). doi:10.13128/ahs-22672. 
  11. ^ Besnard G, Garcia-Verdugo C, Rubio de Casas R, Treier UA, Galland N, Vargas P (2008). „Polyploidy in the Olive Complex (Olea europaea): Evidence from Flow Cytometry and Nuclear Microsatellite Analyses”. Annals of Botany. 101 (1): 25—30. PMC 2701839 Slobodan pristup. PMID 18024415. doi:10.1093/aob/mcm275. 
  12. ^ „Buah Ca-na, Chinese White Olive”. Singapore National Parks Board (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 02. 2019. g. Pristupljeno 2019-02-14. 
  13. ^ a b World Olive Encyclopedia, International Olive Council, 1996, ISBN 978-8401618819 
  14. ^ Lanza, Fabrizia (2012). Olive: A Global History. Reaktion Books. str. 106—110. ISBN 978-1-86189-972-9. 
  15. ^ Garrido Fernandez, A.; Fernandez-Diez, M.J.; Adams, M.R. (1997). Table Olives: Production and Processing. Springer. str. 23—45. ISBN 978-0-412-71810-6. 
  16. ^ a b Boskou, D., ur. (1996). Olive Oil. Chemistry and Technology. AOCS Press. 
  17. ^ Therios, Ioannis Nikolaos (2009). Olives: Volume 18 of Crop Production Science in Horticulture (History of Olive Growing, page 1). CABI. ISBN 978-1-84593-620-4. 
  18. ^ Marquer, L.; Otto, T.; Arous, E. Ben; Stoetzel, E.; Campmas, E.; Zazzo, A.; Tombret, O.; Seim, A.; Kofler, W.; Falguères, C.; El Hajraoui, M. Abdeljalil (2022-03-22). „The first use of olives in Africa around 100,000 years ago”. Nature Plants (na jeziku: engleski). 8 (3): 204—208. ISSN 2055-0278. doi:10.1038/s41477-022-01109-x. 
  19. ^ Kislev et al. 1992
  20. ^ Besnard et al. 2002,2013b
  21. ^ Lumaret et al. 2004
  22. ^ Baldoni et al. 2006
  23. ^ Diez et al. 2015
  24. ^ Thompson, John D. (2020). Plant Evolution in the Mediterranean: Insights for Conservation. Oxford University Press. ISBN 9780198835141. 
  25. ^ Di Giovacchino, Luciano (2013). „3”. Handbook of Olive Oil: Analysis & Properties (2nd izd.). New York: Springer Science & Business Media. str. 57. 
  26. ^ a b Vossen, Paul (2007). „Olive Oil: History, Production, and Characteristics of the World's Classic Oils”. HortScience. 42 (5): 1093—1100. doi:10.21273/HORTSCI.42.5.1093 Slobodan pristup. 
  27. ^ Lanza, Fabrizia (2011). Olive: a global history. London: Reaktion Books. str. 15. ISBN 978-1-86189-972-9. 
  28. ^ Gooch, Ellen (2005). „10+1 Things you may not know about olive oil”. Epikouria Magazine (Fall/Spring). Arhivirano iz originala 8. 12. 2014. g. Pristupljeno 5. 12. 2014. 
  29. ^ Friedrich W.L. (1978). „Fossil plants from Weichselian interstadials, Santorini (Greece) II”. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 7. 12. 2011. , published in the "Thera and the Aegean World II", London, pp. 109–128
  30. ^ „Mediterranean Museums of Olive”. www.oliveoilmuseums.gr. Arhivirano iz originala 2016-02-08. g. Pristupljeno 2016-05-22. 
  31. ^ „Čaj lista masline”. Pristupljeno 04. 03. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistočne Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd, IP Svjetlost, 1990
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Maslina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маслина&oldid=28923275”