Pređi na sadržaj

Машиниста

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mašinista
Filmski poster
Izvorni naslovThe Machinist
Žanrpsihološki triler
RežijaBred Anderson
ScenarioSkot Kosar
ProducentKarlos Fernandez
Glavne ulogeKristijan Bejl
Dženifer Džejson Li
Džon Šerijan
Aitana Sančez Hihon
Majkl Ajronsajd
MuzikaRoke Banjos
SnimateljČavi Himenez
MontažaLuis de la Madrid
DistributerParamount Classics
Godina2004.
Trajanje102 minuta[1]
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet5 miliona dolara[2]
Zarada8,2 miliona dolara[3]
Veb-sajtwww.themachinistthemovie.com
IMDb veza

Mašinista (engl. The Machinist) američki je psihološki triler film iz 2004. godine u režiji Breda Andersona, po scenariju Skota Kosara, dok je producent filma Karlos Fernandez. Filmsku muziku je komponovao Roke Banjos.

Naslovnu ulogu tumači Kristijan Bejl kao mašinista Trevor Reznik, dok su u sporednim ulogama Dženifer Džejson Li, Džon Šerijan, Aitana Sančez Hihon i Majkl Ajronsajd.

Film prati priču o Trevoru Rezniku, mašinisti u jednoj fabrici, čija nesanica i psihološki problemi dovode do ozbiljne nesreće na radnom mestu jednog radnika. Nakon što je Reznik otpušten, on ulazi u krug paranoje i obmane. Film je dobro prihvaćen od strane kritičara, a posebno je hvaljen Bejl, koji je za ovu ulogu smršao 28 kilograma.

Budžet filma je iznosio 5 miliona dolara, dok je zarada od filma iznostila 8,2 miliona dolara.

Radnja

[uredi | uredi izvor]
Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Trevor Reznik (Kristijan Bejl) je mašinista u jednoj fabrici, koji pati od hronične nesanice. Na poslu gotovo da ni sa kim ne komunicira. Na parkingu, upoznaje novog kolegu koji mu se predstavlja kao Ivan. Izjeden nesanicom, postaje plodno tlo za halucinacije, pa u jednom trenutku, umesto da pazi šta radi, izaziva nesreću koja njegovog kolegu s posla Milera, košta amputacije ekstremiteta. Trevor, koga je ometao novi kolega na poslu Ivan, okrivljen je za nesreću. Niko u fabrici ne zna ko je Ivan, nemaju nikakve podatke o njemu i govore mu da taj radnik ne postoji kod njih u fabrici. Trevor pronalazi mir samo sa Stivi, prostitutkom sa iskrenom naklonošću prema njemu, i sa Marijom, konobaricom u jednom aerodromskom restoranu, gde dolazi redovno na večere. Proganjaju ga kratki bljesci ponavljajućih slika. Na njegovom frižideru pojavljuje se misteriozna serija samolepljivih listića, koji prikazuju igru vešala na kojoj mu neko svaki dan ostavlja jedno slovo, gde on pokušava da pogodi reč. Pored toga, iznad ogledala mu se nalazi samolepljivi listić na kojem piše: "Ko si ti?"

Ovi nejasni incidenti ga dalje šalju u paranoju, ali ipak pokušava da uspostavi vezu sa Marijom. Želeći da je upozna bolje, odvodi nju i njenog sina Nikolasa u zabavni park, gde odlučuje da sa Nikolasom ode na zabavnu vožnju koja se zove „Route 666“, čija bljeskajuća svetla dovode do toga da dečak Nikolas doživi epileptički napad. Trevor više ne može jasno da razmišlja i sumnja da su bizarni događaji koji mu se dešavaju, nečija igra i zajednički napor da ga izlude. Ta zamisao mu se javlja jer pronalazi male slučajne tragove zbog kojih bi posumnjao u to. Jedan od njih je slika Ivana – misterioznog čoveka koji ga stalno prati, kako peca sa njegovim kolegom Milerom, koju otkriva u Ivanovom novčaniku kada ga Ivan ostavi bez nadzora u kafani. Događa se još jedna nesreća u fabrici za koju je opet Trevor odgovoran, što uzrokuje bes Trevorovih kolega i kao rezultat toga, dobija otkaz.

Nakon nekoliko pokušaja da sazna ko je zapravo Ivan i zašto ga prati, Trevor pokušava da prati Ivanov auto, da pročita registarske tablice i uspeva u tome. Kada je prijavio registarske tablice želeći da sazna pravi identitet te osobe, službenik DMV-a insistira da se lični podaci ne mogu objaviti ako ta osoba nije izvršila neko krivično delo. Nakon toga, Trevor se jednom prilikom bacio ispred Ivanovog automobila, kako bi ga optužio da je počinio udarac i pobegao. Zatim, podnosi prijavu sa Ivanovim tablicama. Policijski službenik mu saopštava da je taj automobil zapravo u njegovom vlasništvu i da je on sam prijavio to vozilo pre godinu dana. Izbezumljen saznanjem, beži od sumnjivih policajaca i odlazi kod prostitutke Stivi, gde pronalazi fotografiju Ivana i Milera u njenoj kući i optužuje je za urotu. Zbunjena, Stivi mu govori da su na slici zapravo on i Miler, ali on odbija da poveruje. Nakon toga, po običaju, odlazi u restoran na aerodromu, gde primećuje da ne radi njegova stalna konobarica Marija. Kada je upitao novu, njemu nepoznatu konobaricu gde je Marija, ona mu saopštava da nikada nisu imali zaposlenog po imenu Marija i da ga ona služi svaki dan godinu dana, te da je za sve to vreme pričao tako malo, da je počela misliti da je nem.

U vrhuncu filma, Trevor vidi Ivana kako odvodi dečaka Nikolasa u Trevorov stan i, bojeći se najgoreg, pokuša se ušunjati u stan. Nikolas ne reaguje na Trevrova dozivanja i Trevor ga ne može pronaći nigde u stanu. Trevor zatiče samo Ivana u kupatilu i ubija ga nakon borbe. Povlači zavesu za kadu, misleći da je Ivan zapravo tu ubio Nikolasa, te zatiče samo praznu kadu. Odlazi do frižidera i nakon što ga otvori, pronalazi trulu ribu i drugu razmazanu hranu. Tada se njegov um vrati na fotografiju za pecanje, koja zapravo prikazuje zdravog njega sa Milerom, baš kao što je Stivi tvrdila, ali Trevor halucinira da je to Ivan sa Milerom. Trevor se pokušao rešiti Ivanovog leša - tako što ga je uvaljao u tepih i bacio u okean. Kada se tepih otvorio u njemu nije bilo nikog. Pojavio se Ivan, živ kao i uvek, držeći baterijsku lampu i smejući se.

Trevor zuri u ogledalo kod kuće, iznad kojeg se nalazi poruka „Ko si ti?“, nakon čega se priseća i počne ponavljati reči: "Znam ko si ti." Priseća se da je pre godinu dana pregazio i ubio dečaka identičnog Nikolasu, nakon što je skrenuo pogled s puta, kako bi upotrebio upaljač za cigarete, o čemu svedoči dečakova majka, identična konobarici Mariji. Odlučio je da pobegne sa mesta nesreće, a rezultirajuća krivica je postala duboki uzrok njegove nesanice, mršavljenja i potisnutog sećanja. Ivan je bio plod Trevorove mašte i manifestacija njega pre te nesreće. Nakon prisećanja, popunjava nedostajuća slova samolepljivih listića, koja prikazuju igru vešala, da bi dobio reč "ubica". On kratko razmišlja o odlasku na aerodrom i bekstvu, ali umesto toga odlazi u policijski štab, koji označava njegov "put ka spasenju", temu koja se stalno ponavlja u filmu. Prati ga tihi, ali ohrabrujući Ivan, koji mu daje odobrenje za oproštaj. Na recepciji policijske stanice priznaje ubistvo i bekstvo. Odvode ga dva policajca u ćeliju, gde kaže da želi spavati i to radi po prvi put za godinu dana.

Glumac Uloga
Kristijan Bejl Trevorik Reznik
Dženifer Džejson Li Stivi
Majkl Ajronsajd Miler
Džon Šerijan Ivan
Aitana Sančez Marija
Ana Masi gospođa Šrajk
Metju Romeo Nikolas
Redž poručnik Bojl
Robert Long Furman
Kolin Stinton inspektor Rodžers
Čarls Nepjer poručnik Bojl

Proizvodnja

[uredi | uredi izvor]

Uprkos postavljenom gradu u Kaliforniji, film je snimljen u celini u blizini Barselone, u Španiji. Kritstijan Bejl je intenzivno dijetirao više od četiri meseca pre snimanja, jer je njegov lik trebalo da izgleda drastično mršavo. Prema biografiji Bejla, koju je napisao njegov bivši pomoćnik, njegova dnevna ishrana u to vreme se sastojala od "vode, jabuka i jedne šolje kafe dnevno, uz povremenu čašu viskija". (približno 55-260 kalorija).[4] Prema DVD komentaru, izgubio je 28 kilograma, što mu je smanjilo telesnu masu na 54 kilograma. Bejl je želeo da se spusti na 45 kilograma, ali mu autori filma nisu dozvolili iz zdravstvenih razloga. U stvari, težina koju je Bejl spustio sa 183 cm, zapravo je trebalo da bude za mnogo nižeg glumca, ali je Bejl insistirao da vidi da li će u tome ipak uspeti.[5] Na kraju snimanja ostalo mu je samo šest meseci da povrati masu kako bi bio spreman za svoju ulogu u Betmenu (engl. Batman), što je postigao dizanjem tegova i hraneći se picom i sladoledom.[6]

Bred Anderson je povredio leđa tokom snimanja i režirao je veći deo filma, dok je sedeo u kolicima.[7]

Ime Trevor Reznik potiče od Trenta Reznora, osnivača i glavne kreativne snage industrijskog rok benda Najn Inč Nejls (engl. Nine Inch Nails), a originalna skripta je imala NIN-ove stihove na prvoj stranici.

Međutim, najjači književni uticaj je ruski pisac Fjodor Dostojevski. U komentaru DVD-a, pisac Skot Kosar navodi da je na njega uticao roman "Dvojnik" Dostojevskog.

Lik Reznik je inspirisan romanom „Idiot“, Dostojevskog.

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Blagajna

[uredi | uredi izvor]

Mašinista je počeo sa prikazivanjem 22. oktobra 2004. godine u tri bioskopa u Severnoj Americi i zaradio 1.082.715 dolara sa prosekom od 21.553 dolara po bioskopu. Film je zaradio 7,120,520 dolara u drugim zemljama za ukupno 8,203,235 dolara.[3]

Kritični odgovor

[uredi | uredi izvor]

Mašinista je primao uglavnom pozitivne kritike kritičara. Film ima rezultat od 77% na sajtu Roten tomejtouz na osnovu 142 komentara sa prosečnom ocenom 6.6 / 10. Kritički konsenzus kaže: "Bred Andersenov tamni psihološki triler o radniku u fabrici je uzdignut zbog neverovatno posvećenih performansi Kristijana Bejla."[8]

Rodžer Ibert je filmu dao tri od četiri zvezdice i izjavio u svojoj recenziji za film: "Režiser Bred Anderson, koji je režirao film po scenariju Skota Kosara, želi preneti određeno stanje uma, a on i Bejl su uspeli to učiniti uznemirujuće uspešno. Vidimo Trevorov svet tako jasno kroz njegove oči da nam postepeno pada na pamet da se svaki život vidi kroz filter u posedu određenih pretpostavki kroz koje sva naša iskustva moraju da se filtriraju. Ne možemo se osloboditi tih pretpostavki, iako evoluirana osoba može barem pokušati da ih uzme u obzir. Većina ljudi nikada ne dovodi u pitanje svoje pretpostavke, pa tako i realnost postoji za njih onako kako pretpostavljaju. Neke pretpostavke su neophodne da bi život bio podnošljiv, kao što je pretpostavka da nećemo umreti u narednih 10 minuta. Pri kraju filma, razumemo ga kada jednostavno kaže: "Samo želim da spavam."[9]

Reference

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]