Majstor za nabijanje kuća
| Majstor za nabijanje kuća | |
|---|---|
 Kuća od naboja | |
| Zanimanje | |
| Naziv zanimanja | zanatlija majstor za nabijanje kuća |
Majstor za nabijanje kuća je majstor zanatlija koji vrši pravljenje ili popravku kuća od naboja.
O zanatu
[uredi | uredi izvor]Nekada je gradnja kuća bila usmerena prema korišćenju materijala koji su se nalazili u neposrednom okruženju, u ovom slučaju od zemlje. Ispod sloja zemlje crnice nalazi se sloj ilovače. Ilovača nakvašena povoljna je za sabijanje i stvrdnjavanje. Ljudi su koristili te njene osobine pa su zidove pravili od nabijene zemlje. Između razmaknutih dasaka sipali su zemlju, kvasili je i nabijali. Nabijanje je vršeno maljevima i ćuskijama. Neki su se majstori za taj posao specijalizovali, pa je to postao zanat. Kasnije se za gradnju počeo upotrebljavati čerpić i cigla. Nabijanje kuća je prestalo da se radi, ali su i dalje ostale u upotrebi kuće napravljene od naboja, i trebalo ih je održavati. Nabijeni zidovi bi bili oblepljivani blatom pomešanim sa sitnom plevom.[1]
Proces gradnje kuće od naboja
[uredi | uredi izvor]
Pravljenje kuća od naboja je bio timski rad, ali je samo jedan bio najbolji i on je bio upravljač, majstor za taj posao, dok su ostali bili ili nadničari ili došli na mobu, to jest u pomoć. Oni su prvo čistili prostor od trave, korenja, starih zidina i kopali sve do zdrave zemlje, a to je moglo biti i do 80 cm dubine, i taj proces se zvao kopanje temelja (fundamenta). Potom se donosila žuta zemlja (ilovača) za naboj. U temelj se potom posipalo po 10 - 15 cm zemlje, polivalo sa sa malo vode pa se pet - šest puta lupalo i prelazilo maljevima, nabijalo se. Čim se iz temelja izlazilo stavljale bi se daske, toble, koje bi se pričvrstile da se zemlja ne bi rasipala. Jedan od radnika je išao napred i nabijao zemlju drvenom jakom ćuskijom duž daske i u ćoškove, dok su sledećih pet - šest ljudi maljevima nabijala između dasaka. Kad se nabije do visine daske, ove se dižu i ponovo pričvršćuju gredicama koje su vezane nešto gorije. Na taj način bi se malo po malo kuća dizala, kao da je iz zemlje rasla. Za nedelju - dve dana kuća bi bila izgrađena. Tako napravljene kuće nisu bile visoke ali su im zidovi bili debeli, čak i do pola metra, a to da bi zimi bile što toplije. Kuće na ovaj način su pravljene uglavnom leti da bi se mogle do zime osušiti. Sušeći se tako zidovi su postajali veoma čvrsti. Na isti način gradile su se i pomoćni objekti u domaćinstvu, štale, svinjci itd.[2]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ur. (1992). Stari zanati u Vojvodini (Naučno-stručni skup Stari zanati u Vojvodini). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. str. 51—52.
- ^ MARKOV JORGOVAN, JAVORKA. „MAJSTORI ZA NABIJANjE KUĆA” (PDF). dbsr.ro. Pristupljeno 9. 3. 2023.