Mezoamerička igra loptom
Srednjoamerička igra loptom (maja Pok-Ta-Pok, navatl Tlachtli, šp. juego de pelota) bila je igra i ritual za srednjoameričke narode u vreme pre dolaska Evropljana. Igra loptom se može smatrati najstarijim kolektivnim sportom u istoriji.
Istorija
[uredi | uredi izvor]
Prvi narod koji je igrao ovu igru bili su Olmeci, a kasnije i Maje, Asteci i drugi narodi. Asteci su je smatrali igrom plemstva. Nekad su se kladili oko ishoda.
Zabeleženo je da je 1528. španski kralj Karlo V prisustvovao jednoj od demonstracija ove igre. Naime, Ernan Kortes je doveo u Španiju jednu Astečku ekipu. Za španske posmatrače posebno je bila impresivna elastična lopta od gume.
Igrališta za ovu igru su pronađena na lokacijama od Arizone na severu, Kube i Porto Rika na istoku, do Nikaragve na jugu. Muškarci, žene i deca igrali su igru loptom radi zabave, ali ona je imala važno ritualno značenje u posebnim prilikama.
Ponekad je igra loptom bila praćena ritualnim žrtvovanjem igrača tima koji je poražen. To je naročito karakteristično za period pozne civilizacije Maja. Neki reljefi Maja prikazuju ratnike gradova poraženih u ratu kao gubitnike u igri loptom, koji su potom žrtvovani.
Srednjoamerički indijanci i danas igraju sličnu sportsku igru, Ulama.
Pravila
[uredi | uredi izvor]
Ne postoje originalni istorijski zapisi o ovoj igri, tako da se saznanja o njoj baziraju na arheološkim i indirektnim dokazima.
Pravila igre loptom se razlikuju zavisno od naroda i epohe u kojoj je igrana. Nekad su je igrala dva takmičara, a nekad dva tima.
Cilj je bio da se gumena lopta prebaci u protivnički deo igrališta. Kasnije, cilj je bio da se lopta probaci kroz jedan od dva „gola“, što su bili vertikalni drveni ili kameni prstenovi postavljeni na zidu iznad igrališta.
Igrači su mogli da udaraju loptu kukovima, butinama, nadlakticama, ali nisu smeli da je šutiraju ili udaraju šakom. U nekim varijantama takmičari su loptu udarali palicama ili rukavicama. Na sebi su nosili zaštitni oklop od pamuka i jelenske kože. Ponekad su igrači bili okićeni perjem, bojili su lica i nosili ukrasne kape, što svedoči o ritualnom značaju igre.
Igra je igrana loptom načinjenom od gume. Guma je izrađivana mešanjem lateksa dobijenim od kaučukovog drveta i soka biljke ladolež. Lopta je bila teška oko 4 do 5 kilograma, tipično je imala prečnik od oko 30 santimetara, i bila je veoma elastična. Postoje dokazi da je nekad ljudska lobanja oblagana gumom i služila kao lopta.
Većina igrališta bila je u obliku latiničnog slova I, ograničenog kosim ili vertikalnim zidovima. Veličina igrališta je bila veoma raznolika. Najveće očuvano igralište (u Čičen Ici) ima dimenzije 185 sa 68 metara.
Igra je bila veoma agresivna. Teška lopta i fizički kontakt su bili čest uzrok povreda.
U Astečkoj varijanti, poene je gubio igrač ako dopusti da lopta dva puta odskoči pre nego što je udari, ili ako je ne probaci kroz gol. U verziji naroda Maja, golovi su bili postavljeni visoko, i do 6 metara iznad igrališta.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- [1] Olmečka skulptura iz 800 – 400 p. n. e, koja predstavlja igrača
- [2] Anje Bauman: Igra loptom u Americi pre Kolumba
- [3] Animirana prezentacija srednjoameričke igre loptom
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
