Меморандум о независности Македоније (1913)
| Memorandum o nezavisnosti Makedonije | |
|---|---|
.jpg) Skenirana verzija dokumenta | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Mémorandum consérnant lindépendance de la Macédoine |
| Ilustrator | Dimitrija Čupovski |
| Jezik | Francuski |
| Žanr / vrsta dela | Memorandum |
| Izdavanje | |
| Datum | 1. mart 1913 |
Memorandum o nezavisnosti Makedonije (fr. Mémorandum consérnant l'indépendance de la Macédoine) je dokument objavljen 1. marta 1913. godine od strane četiri pripadnika makedonskog naučnog-književnog društva iz Sankt Peterburga. Memorandum su poslali britanskom ministru spoljnih poslova Edvardu Greju, ambasadorima u palati u Londonu i ministru spoljnih poslova Ruske Imperije. U dokumentu se zahteva dodela priznanja i nezavisnost istorijskog regiona Makedonije.[1].
Istovremeno, memorandum je bio objavljen u celosti ili delovima u listu „Makedonski glas”, u ruskoj štampi i u još mnogo drugih novina širom Evrope[1]. U pripremi, izradi i objavljivanju i kao potpisnici memoranduma učestvovali su: Dimitrija Čupovski, Aleksandar Vezenkov, Gavril Konstantinovič i Nace Dimov. Percipirajući strašnu poziciju Makedonije posle Prvog i neposredno pre Drugog balkanskog rata, rat i okupaciju susednih balkanskih država, kao jedino, pravedno, najtačnije i istovremeno najrazumljivije i najpoželjnije rešenje, videli su u proglašenju nezavisnosti istorijskog regiona Makedonije u svojim prirodnim, geografskim, etničkim i ekonomskim granicama, misleći da će time izbeći dalje ratove, sukobe i krvoprolića.
Pored ovog memoranduma, Dimitrija Čupovski je napravio i objavio političko-geografsku kartu Makedonije u svojim prirodnim, geografskim, etničkim i ekonomskim granicama „Karta Makedonia”, u podnaslovu „po programa na makedonskite narodnici“. Memorandum, koji je neka vrsta prvog javnog nastupa „osnaženih Makedonaca” pred svetskom publikom, izlaže i ističe borbu Makedonaca za njihovu slobodu i nezavisnu državu, naglašavajući učešće Makedonaca u Prvom balkanskom ratu kao jednaku ratničku stranu[1]. Kroz nekoliko tačaka memoranduma predstavljeni su zahtevi, od kojih su najvažniji: Makedonija u svojim geografskim, etnografskim i ekonomsko-kulturnim granicama da ostane jedinstvena, nedeljiva, nezavisna balkanska država[1] i da se u najskorije vreme na osnovu opšteg glasanja sazove Makedonska narodna skupština u Solunu, radi detaljne razrade unutrašnje organizacije države i stupanja u diplomatske odnose sa susednim državama.[1]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ristovski, Blaže (1995). Makedonija i makedonskata nacija (na jeziku: makedonski). Skopje: Detska Radost. str. 251—252—254. ISBN 978-9989-30-057-8.