Меморандум о независности Македоније (1913)
| Меморандум о независности Македоније | |
|---|---|
.jpg) Скенирана верзија документа | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Mémorandum consérnant lindépendance de la Macédoine |
| Илустратор | Димитрија Чуповски |
| Језик | Француски |
| Жанр / врста дела | Меморандум |
| Издавање | |
| Датум | 1. март 1913 |
Меморандум о независности Македоније (фр. Mémorandum consérnant l'indépendance de la Macédoine) је документ објављен 1. марта 1913. године од стране четири припадника македонског научног-књижевног друштва из Санкт Петербурга. Меморандум су послали британском министру спољних послова Едварду Греју, амбасадорима у палати у Лондону и министру спољних послова Руске Империје. У документу се захтева додела признања и независност историјског региона Македоније.[1].
Истовремено, меморандум је био објављен у целости или деловима у листу „Македонски глас”, у руској штампи и у још много других новина широм Европе[1]. У припреми, изради и објављивању и као потписници меморандума учествовали су: Димитрија Чуповски, Александар Везенков, Гаврил Константинович и Наце Димов. Перципирајући страшну позицију Македоније после Првог и непосредно пре Другог балканског рата, рат и окупацију суседних балканских држава, као једино, праведно, најтачније и истовремено најразумљивије и најпожељније решење, видели су у проглашењу независности историјског региона Македоније у својим природним, географским, етничким и економским границама, мислећи да ће тиме избећи даље ратове, сукобе и крвопролића.
Поред овог меморандума, Димитрија Чуповски је направио и објавио политичко-географску карту Македоније у својим природним, географским, етничким и економским границама „Карта Македониа”, у поднаслову „по програма на македонските народници“. Меморандум, који је нека врста првог јавног наступа „оснажених Македонаца” пред светском публиком, излаже и истиче борбу Македонаца за њихову слободу и независну државу, наглашавајући учешће Македонаца у Првом балканском рату као једнаку ратничку страну[1]. Кроз неколико тачака меморандума представљени су захтеви, од којих су најважнији: Македонија у својим географским, етнографским и економско-културним границама да остане јединствена, недељива, независна балканска држава[1] и да се у најскорије време на основу општег гласања сазове Македонска народна скупштина у Солуну, ради детаљне разраде унутрашње организације државе и ступања у дипломатске односе са суседним државама.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ристовски, Блаже (1995). Македонија и македонската нација (на језику: македонски). Скопје: Детска Радост. стр. 251—252—254. ISBN 978-9989-30-057-8.