Međunarodna godina mahunarki
| Međunarodna godina mahunarki | |
|---|---|
 Logo Međunarodne godine mahunarki | |
| Zvaničan naziv | Međunarodna godina zdravlja bilja |
| Ustanovljen | 2013. |
| Obeležava | širom sveta |
| Praznovanje | 2016. |
Šezdeset osma sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 20. decembra 2013. je 2016. godinu proglasila Međunarodnom godinom mahunarki (engl. International Year of Pulses)[1] Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija je nominovana da proglasi godinu za mahunarke. [2] [3]U mahunarke se ubrajaju mnogobrojne vrste povrća čiji je plod smešten u mahuni.
Svrha[uredi | uredi izvor]
FAO je iskoristio Međunarodnu godinu mahunarki da učini ljude svesnijima nutritivne vriednosti mahunarki, njihovog doprinosa održivosti i pouzdanije hrane. Godina je iskorišćena da se olakša saradnja u okviru sistema proizvodnje hrane da se proteini u mahunarkama bolje koriste. On je promovisao proizvodnju mahunarki širom sveta, poboljšao znanje o plodoredu i poboljšao trgovinu mahunarkama. [4]
Međunarodna godina mahunarki je 2016. godine povećala javnu svest o nutritivnim prednostima mahunarki kao deo održive proizvodnje hrane koja ima za cilj sigurnost hrane i ishranu. Godina je stvorila jedinstvenu priliku da se podstaknu veze u celom lancu ishrane koje bi bolje iskoristile proteine na bazi mahunarki, dalju globalnu proizvodnju mahunarki, bolje iskorišćenje plodoreda i rešavanje izazova u trgovini mahunarkama. [5] [6] Ishrana je važan faktor koji doprinosi zdravlju i bolesti. Većina zemalja se suočava sa problemima u ishrani, od neuhranjenosti i nedostataka mikronutrijenata do gojaznosti i bolesti povezanih sa ishranom (kao što su dijabetes tipa 2 i određene vrste raka), ili mešavina ovih. Mahunarke su hrana bogata hranljivim materijama koja kao deo zdrave ishrane može pomoći u borbi protiv neuhranjenosti kako u razvijenim tako iu zemljama u razvoju.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) iskoristila je ovu godinu da pomogne u podizanju svesti na globalnom nivou o brojnim prednostima mahunarki, kao što su pasulj, sočivo i leblebija. [7]
Generalna skupština je 2019. godine proglasila 10. februar za Svetski dan pulsa . [8]
Važnost mahunarki[uredi | uredi izvor]
Mahunarke su pasulj i grašak koji se beru suvi. Primeri su sočivo, slanutak, pinto pasulj, grah i još mnogo toga.
- Mahunarke pružaju vitalni izvor biljnih proteina i aminokiselina za ljude, čime se osigurava sigurnost hrane .
- Kao deo zdrave ishrane bogate vlaknima, mahunarke se bore protiv gojaznosti.
- Mahunarke takođe sprečavaju i pomažu u lečenju hroničnih bolesti kao što su dijabetes, koronarna stanja i rak.
- Mahunarke su važan izvor biljnih proteina za stoku.
- Mahunarke povlače azot iz vazduha u zemljište, povećavajući plodnost zemljišta .
- Mahunarke koriste manje vode od većine drugih proteinskih useva, što ih čini održivim poljoprivrednim izborom. [9]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „United Nations Observances: International Years”. United Nations. Pristupljeno 29. 4. 2015.
- ^ „United Nations Proclaims 2016 as "International Year of Pulses"”. Global Pulse Confederation. Pristupljeno 24. 1. 2016.
- ^ The 68th UN General Assembly declared 2016 the International Year of Pulses (IYP) (A/RES/68/231)
- ^ Food and Agriculture Organization 2016 International Year of Pulses
- ^ „International Year of Pulses - 2016”. ABC Live. Pristupljeno 17. 9. 2016.
- ^ „Health Benefits of Pulses”.
- ^ „International Pulses Year Highlights Pulses Benefits: FAO” (Online). ABC Live. ABC Live.
- ^ „World Pulses Day” (Online). United Nations. United Nations.
- ^ „Celebrate 2016: The International Year of Pulses! - Crop Science Society of America”.
