Међународна година махунарки
| Међународна година махунарки | |
|---|---|
 Лого Међународне године махунарки | |
| Званичан назив | Међународна година здравља биља |
| Установљен | 2013. |
| Обележава | широм света |
| Празновање | 2016. |
Шездесет осма седница Генералне скупштине Уједињених нација 20. децембра 2013. је 2016. годину прогласила Међународном годином махунарки (енгл. International Year of Pulses)[1] Организација за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација је номинована да прогласи годину за махунарке. [2] [3]У махунарке се убрајају многобројне врсте поврћа чији је плод смештен у махуни.
Сврха
[уреди | уреди извор]ФАО је искористио Међународну годину махунарки да учини људе свеснијима нутритивне вриедности махунарки, њиховог доприноса одрживости и поузданије хране. Година је искоришћена да се олакша сарадња у оквиру система производње хране да се протеини у махунаркама боље користе. Он је промовисао производњу махунарки широм света, побољшао знање о плодореду и побољшао трговину махунаркама. [4]
Међународна година махунарки је 2016. године повећала јавну свест о нутритивним предностима махунарки као део одрживе производње хране која има за циљ сигурност хране и исхрану. Година је створила јединствену прилику да се подстакну везе у целом ланцу исхране које би боље искористиле протеине на бази махунарки, даљу глобалну производњу махунарки, боље искоришћење плодореда и решавање изазова у трговини махунаркама. [5] [6] Исхрана је важан фактор који доприноси здрављу и болести. Већина земаља се суочава са проблемима у исхрани, од неухрањености и недостатака микронутријената до гојазности и болести повезаних са исхраном (као што су дијабетес типа 2 и одређене врсте рака), или мешавина ових. Махунарке су храна богата хранљивим материјама која као део здраве исхране може помоћи у борби против неухрањености како у развијеним тако иу земљама у развоју.
Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) искористила је ову годину да помогне у подизању свести на глобалном нивоу о бројним предностима махунарки, као што су пасуљ, сочиво и леблебија. [7]
Генерална скупштина је 2019. године прогласила 10. фебруар за Светски дан пулса . [8]
Важност махунарки
[уреди | уреди извор]Махунарке су пасуљ и грашак који се беру суви. Примери су сочиво, сланутак, пинто пасуљ, грах и још много тога.
- Махунарке пружају витални извор биљних протеина и аминокиселина за људе, чиме се осигурава сигурност хране .
- Као део здраве исхране богате влакнима, махунарке се боре против гојазности.
- Махунарке такође спречавају и помажу у лечењу хроничних болести као што су дијабетес, коронарна стања и рак.
- Махунарке су важан извор биљних протеина за стоку.
- Махунарке повлаче азот из ваздуха у земљиште, повећавајући плодност земљишта .
- Махунарке користе мање воде од већине других протеинских усева, што их чини одрживим пољопривредним избором. [9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „United Nations Observances: International Years”. United Nations. Приступљено 29. 4. 2015.
- ^ „United Nations Proclaims 2016 as "International Year of Pulses"”. Global Pulse Confederation. Приступљено 24. 1. 2016.
- ^ The 68th UN General Assembly declared 2016 the International Year of Pulses (IYP) (A/RES/68/231)
- ^ Food and Agriculture Organization 2016 International Year of Pulses
- ^ „International Year of Pulses - 2016”. ABC Live. Приступљено 17. 9. 2016.
- ^ „Health Benefits of Pulses”.
- ^ „International Pulses Year Highlights Pulses Benefits: FAO” (Online). ABC Live. ABC Live.
- ^ „World Pulses Day” (Online). United Nations. United Nations.
- ^ „Celebrate 2016: The International Year of Pulses! - Crop Science Society of America”.
