Pređi na sadržaj

Međunarodna pomorska organizacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodna pomorska organizacija
International Maritime Organization
Logo organizacije
Amblem Ujedinjenih nacija
SkraćenicaIMO
Datum osnivanja1959.
Tipspecijalizovana agencija UN
Pravni statusaktivan
SedišteLondon,
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Članovi172 države
PredsednikKitack Lim,
 Južna Koreja
Veb-sajtwww.imo.org
Sedište Međunarodne pomorske organizacije u Londonu

Međunarodna pomorska organizacija (IMO),[1] ranije poznata kao Međuvladina pomorska konsultativna organizacija, IMCO (engl. International Maritime Organization, IMO) osnovana je u Ženevi 1948. godine, a počela je sa radom deset godina kasnije, održavajući sastanak prvi put 1959. godine. Ime je promenjeno u IMO 1982. godine. IMO je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija odgovorna za regulisanje pomorskog transporta.[2] IMO je uspostavljena nakon dogovora na konferenciji UN održanoj u Ženevi 1948. godine,[3] IMO se sastao prvi put 1959. godine.[4] Sa sedištem u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo, IMO trenutno ima 175 država članica i tri pridružena člana.[5][6][7]

IMO je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, sa sedištem u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo, koja ima 169 zemalja članica, i tri pridružena člana. Primarni cilj IMO-a, je razvijanje i održavanje sveobuhvatnog regulatornog okvira za pomorsu špediciju i njena nadležnosti danas obuhvataju bezbednost, zaštitu životne sredine, pravna pitanja, tehničku saradnju, pomorsku sigurnost i efikasnost isporuke. Organizacijom upravlja Skupština članova i finansijski rukovodi Savet članova izabranih od strane Skupštine. Rad se odvija kroz pet komisija, koje potpomažu tehnički pododbori. Posmatrački status je zagarantovan kvalifikovanim nevladinim organizacijama.

Rad IMO-a potpomaže stalni sekretarijat zaposlenih koji su predstavnici svojih članova. Sekretarijat se sastoji od generalnog sekretara kojeg periodično bira Skupština, i razne uprave kao što su one za pomorsku bezbednost, zaštitu životne sredine, kao i konferenciono odeljljenje.

Članstvo

[uredi | uredi izvor]
Zemlje članice i pridruženi članovi

Članovi IMO-a čine 168 zemalja od ukupnog broja članica UN-a i Kukova ostrva. Pridruženi članovi su: Farska Ostrva, Hongkong i Makao.

Zemlje koje nisu članice su: Avganistan, Andora, Jermenija, Belorusija, Butan, Burkina Faso, Bocvana, Burundi, Centralnoafrička Republika, Čad, Kirgistan, Laos, Lesoto, Lihtenštajn, Mali, Mikronezija, Nauru, Niger, Nijue, Palau, Ruanda, Svazilend, Tadžikistan, Uzbekistan, Vatikan, Zambija, i države sa ograničenim priznanjem.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

IMO je osnovan 1948. nakon konferencije UN u Ženevi kako bi se regulacija bezbednosti brodarstva dovela u međunarodni okvir.[2] Do sada su takve međunarodne konvencije bile inicirane od slučaja do slučaja, posebno Konvencija o bezbednosti života na moru (SOLAS), prvi put usvojena 1914. nakon katastrofe Titanika.[1] Pod imenom Međuvladine pomorske konsultativne organizacije (IMCO), prvi zadatak IMO-a bio je ažuriranje SOLAS konvencije; rezultirajuća konvencija iz 1960. je naknadno prerađena i ažurirana 1974. To je konvencija naknadno modifikovana i ažurirana kako bi se prilagodila promenama u bezbednosnim zahtevima i tehnologiji.

Kada je IMCO počeo sa radom 1959. godine, neke druge već postojeće konvencije stavljene su pod njeno okrilje, od kojih je najznačajnija Međunarodna konvencija za sprečavanje zagađenja mora naftom (OILPOL) iz 1954. U januaru 1959. godine, IMO je počeo da održava i promoviše Konvencija OILPOL iz 1954. godine. Pod vođstvom IMO, konvencija je izmenjena i dopunjena 1962, 1969. i 1971. Prvi sastanci novoformiranog IMCO održani su u Londonu 1959. godine.[8]

Kako su se trgovina naftom i industrija razvijali, mnogi ljudi u industriji počeli su da prepoznaju potrebu za daljim poboljšanjima u pogledu prevencije zagađenja naftom na moru. Ovo je postalo sve očiglednije 1967. godine, kada je tanker Tori Kanion prosuo 120.000 tona sirove nafte kada se nasukao ulaskom u Lamanš.[9] Udes tog tankera bio je najveći incident zagađenja nafte zabeležen do tada. Ovaj incident je podstakao niz novih konvencija.[9]

Pored ažuriranja MARPOL-a i SOLAS-a, IMO je posredovao nekoliko ažuriranih međunarodnih pomorskih konvencija sredinom i krajem 20. veka, uključujući Međunarodnu konvenciju o teretnim linijama iz 1966. (koja zamenjuje raniju Konvenciju iz 1930. godine), Međunarodne propise za sprečavanje sudara na moru 1972. (takođe zamenjujući raniji skup pravila) i Konvenciju STCW iz 1978. godine.[2] Skupština IMO-a je 1975. godine odlučila da buduće konvencije Međunarodne konvencije o bezbednosti života na moru (SOLAS) i drugi instrumenti IMO-a koriste samo SI jedinice.[10] Kao takav, pomorski transport je jedna od retkih industrijskih oblasti koje još uvek često koriste nemetričke jedinice kao što su nautička milja (nmi) za udaljenost i čvorovi (kn) za brzinu.[11]

Sedište

[uredi | uredi izvor]
Osnivačka i jubilarne plaketa kraljice Elizabete II i makete kraljice Meri 2 u holu zgrade sedišta IMO

Sedište IMO-a se nalazi u velikoj namenski izgrađenoj zgradi okrenutoj prema reci Temzi na nasipu Albert, u Lambetu, London.[12] Organizacija se preselila u svoje novo sedište krajem 1982. godine, a zgradu je zvanično otvorila kraljica Elizabeta II 17. maja 1983. godine.[12] Arhitekte zgrade su bili Daglas Mariot, Vorbi & Robinson.[13] Prednjim delom zgrade dominira sedam metara visoka bronzana skulptura od deset tona u obliku pramca broda, sa usamljenim pomorcem koji čuva vidikovac.[13] Prethodno sedište IMO-a bilo je na adresi 101 Pikadili (sada je dom ambasade Japana), pre toga u ulici Berners 22 u Ficroviji i prvobitno u Čanseri lejnu.[8]

Struktura

[uredi | uredi izvor]

IMO se sastoji od skupštine, saveta i pet glavnih komiteta.[2] Organizaciju vodi generalni sekretar.[2] Brojni podkomiteti podržavaju rad glavnih tehničkih komiteta.[14]

Upravljanje IMO-om

[uredi | uredi izvor]

Upravno telo Međunarodne pomorske organizacije je Skupština koja se sastaje svake dve godine. Između sednica Skupštine deluje Savet kao upravno telo, koji se sastoji od 40 država članica koje bira Skupština. Tehnički rad Međunarodne pomorske organizacije obavlja niz komiteta. Sekretarijat se sastoji od oko 300 međunarodnih državnih službenika na čelu sa generalnim sekretarom.[15]

Trenutni generalni sekretar je Kitak Lim (Južna Koreja), izabran na četvorogodišnji mandat na 114. sednici Saveta IMO u junu 2015. i na 29. zasedanju Skupštine IMO u novembru 2015. Njegov mandat je počeo 1. januara 2016. Na 31. sednici Skupštine 2019. godine ponovo je imenovan na drugi mandat sa istekom 31. decembra 2023. godine.[16][17]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Introduction to IMO”. International Maritime Organization. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  2. ^ a b v g d Understanding UK Shipping. Witherby Publishing Group. 2017. str. 14–29. ISBN 9781856097468. 
  3. ^ Hoffman, Michael L. (4. 3. 1948). „Ship Organization Nears Final Form; U.N. Maritime Body Expected to Have 3 Principal Organs – Panama in Opposition”Neophodna novčana pretplata. The New York Times. str. 51. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  4. ^ „History of IMO”. IMO. IMO. 2015. Arhivirano iz originala 11. 5. 2015. g. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  5. ^ „Member States”. International Maritime Organization. Pristupljeno 25. 11. 2021. 
  6. ^ „WhatsnewNews”. International Maritime Organization. Pristupljeno 25. 11. 2021. 
  7. ^ „IMO Welcomes 175th Member States”. Hellenic Shipping News. Pristupljeno 25. 11. 2021. 
  8. ^ a b „IMO History in Pictures” (PDF). International Maritime Organization. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 10. 2016. g. Pristupljeno 27. 10. 2016. 
  9. ^ a b „MARPOL73-78: Brief history – list of amendments to date and where to find them”. IMO. mart 2012. Arhivirano iz originala 06. 03. 2015. g. Pristupljeno 1. 6. 2015. 
  10. ^ „Resolution A.351(IX) Use of metric units in the SI system in the International Convention for the Safety of Life at Sea, 1974, and other future instruments” (PDF). Assembly Resolutions. International Maritime Organization. 12. 11. 1975. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 8. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  11. ^ One nautical mile is approximately one minute of arc of latitude along any meridian arc, and is today precisely defined as 1852 meters (about 1.151 statute miles).
  12. ^ a b „IMO History: 30 years” (PDF). International Maritime Organization. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 1. 2017. g. Pristupljeno 27. 10. 2016. 
  13. ^ a b „IMO Building History”. International Maritime Organization. Pristupljeno 27. 10. 2016. 
  14. ^ „Structure”. IMO. 1. 1. 2012. Arhivirano iz originala 18. 2. 2015. g. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
  15. ^ „The International Maritime Organization”. Marine.gov.uk. 28. 7. 2007. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
  16. ^ Personal Page of the Secretary-General Arhivirano 19 maj 2015 na sajtu Wayback Machine, accessed: 9 July 2020
  17. ^ Press-Briefing "Positional changes at IMO Secretariat" Arhivirano 12 maj 2015 na sajtu Wayback Machine, accessed: 30 January 2012

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Međunarodna pomorska organizacija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_поморска_организација&oldid=29598401”