Pređi na sadržaj

Međunarodni PEN centar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodni PEN centar
OsnivačKetrin Ejmi Doson Skot i Džon Golsvordi
Datum osnivanja1921.
Tipnevladina organizacija
Namenapromovisanje literature i slobode izražavanja
SedišteLondon,
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Područje delovanjaširom sveta
ČlanoviPEN centri iz više od 100 država sveta
PredsednikBurhan Sonmez
Veb-sajtwww.pen-international.org

PEN je skraćenica za međunarodno udruženje pesnika, esejista i književnika. Puni naziv organizacije na engleskom je „Poets, Essayists and Novelists”.[1][2] Organizacija sastoji se od pojedinih jedinica (PEN centara) koji deluju u okviru pojedinih zemalja.[3]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prvi PEN centar je osnovala u Londonu 1921. godine književnica Ketrin Ejmi Doson Skot a Džon Golsvordi je bio prvi predsednik ove organizacije.[1][4] Među prvim članovima bili su Džozef Konrad, Elizabet Krejg, Džordž Bernard Šo i Herbert Džordž Vels.

Članovi iz petnaest nacionalnih kluba osnivaju u Berlinu 1926. godine organizaciju „International PEN” koja je posle ovoga ima sedište u Londonu.[5] Do 2005. godine, formirano je 135 centara u više od sto država. Neki od poznatih predsednika međunarodnog PEN-a bili su Alberto Moravija, Hajnrih Bel, Artur Miler, Pjer Emanuel, Mario Vargas Ljosa i Đerđ Konrad.[6]

Struktura i status

[uredi | uredi izvor]

PEN Internašonal ima sedište u Londonu i sastoji se od autonomnih PEN centara u preko 100 zemalja širom sveta, od kojih je svaki otvoren za pisce, novinare, prevodioce, istoričare i druge koji se aktivno bave bilo kojom grani književnosti, bez obzira na nacionalnost, rasu, boju kože, ili religiju.

To je nevladina organizacija u formalnim konsultativnim odnosima sa Uneskom[7] i sa specijalnim konsultativnim statusom pri Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija.[8]

Povelja

[uredi | uredi izvor]

PEN sumira svoju Povelju, na osnovu rezolucija donetih na njegovim međunarodnim kongresima:[9]

PEN potvrđuje da:

  • Književnost ne poznaje granice i mora ostati zajednička valuta među ljudima uprkos političkim ili međunarodnim prevratima.
  • U svim okolnostima, a posebno u vreme rata, umetnička dela, nasleđe čovečanstva u celini, treba ostaviti netaknuta nacionalnom ili političkom strašću.
  • Članovi PEN-a u svakom trenutku treba da koriste svoj uticaj u korist dobrog razumevanja i međusobnog poštovanja nacija i ljudi; oni se obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da rasprše svaku mržnju i da se zalažu za ideal jednog čovečanstva koje živi u miru i jednakosti u jednom svetu.
  • PEN se zalaže za princip nesmetanog prenošenja misli unutar svake nacije i između svih nacija, a članovi se obavezuju da će se suprotstaviti svakom obliku suzbijanja slobode izražavanja u zemlji i zajednici kojoj pripadaju, kao i širom sveta gde god da je to je moguća. PEN se zalaže za slobodnu štampu i protivi se proizvoljnoj cenzuri u vreme mira. Veruje da neophodan napredak sveta ka bolje organizovanom političkom i ekonomskom poretku čini slobodnu kritiku vlada, administracija i institucija imperativom. A pošto sloboda podrazumeva dobrovoljno obuzdavanje, članovi se obavezuju da će se suprotstaviti takvim zlima slobodne štampe kao što su lažno objavljivanje, namerna neistina i iskrivljavanje činjenica u političke i lične svrhe.

Pisci u zatvorskom komitetu

[uredi | uredi izvor]

Međunarodni komitet PEN-a u zatvoru[10] radi u ime progonjenih pisaca širom sveta. Osnovan 1960. godine[11] kao odgovor na pojačane pokušaje da se ućutkaju glasovi neslaganja hapšenjem pisaca. Komitet pisaca u zatvoru prati slučajeve čak 900 pisaca godišnje koji su zatvarani, mučeni, kojima je prećeno, koji su napadani, nestali, i ubijeni zbog mirnog obavljanja svoje profesije. On objavljuje dvogodišnji spisak slučajeva[12] koji dokumentuje kršenja slobode izražavanja protiv pisaca širom sveta.

Komitet takođe koordinira kampanje članstva PEN Internašonala koje imaju za cilj okončanje ovih napada i suzbijanja slobode izražavanja širom sveta.[13]

Međunarodni komitet PEN pisaca u zatvoru je jedan od osnivača Međunarodne razmene slobode izražavanja (IFEX), globalne mreže od 90 nevladinih organizacija koja prati cenzuru širom sveta i brani novinare, pisce, korisnike interneta i druge koji su proganjani zbog vršenja svojih pravo na slobodu izražavanja.[14]

Takođe je član IFEX-ove Tuniske grupa za praćenje (TMG), koalicije dvadeset i jedne organizacije za slobodno izražavanje koja je počela da lobira kod vlade Tunisa da poboljša svoje stanje ljudskih prava 2005. godine.[15] Od događaja Arapskog proleća koji su doveli do kolapsa tuniske vlade, TMG je radio na obezbeđivanju ustavnih garancija slobode izražavanja i ljudskih prava u zemlji.[15]

Dana 15. januara 2016, PEN International se pridružio organizacijama za ljudska prava de i Međunarodnoj kampanji za ljudska prava u Iranu, zajedno sa sedam drugih organizacija, u znak protesta protiv zatvorske kazne 2013. i osude 2015. muzičara Mehdija Radžabijana i Jusefa Emadija, i filmskog reditelja Hoseina Radžabijana, i pozvao šefa pravosuđa i druge iranske vlasti da odustanu od optužbi protiv njih.[16]

Salil Tripati je predsedavajući ovog odbora.

Nagrade u okviru PEN-a

[uredi | uredi izvor]

Različite članice PEN-a nude mnoge književne nagrade u širokom spektru.[17]

Spomenice

[uredi | uredi izvor]
Memorijalni gaj, Kanbera, Teritorija glavnog grada Australije
Svedok Antonija Gormlija, na trgu Britanske biblioteke u Londonu

Gaj drveća pored jezera Berli Grifin čini međunarodni spomenik PEN-a u Kanberi, na teritoriji glavnog grada Australije. Posveta glasi: „Duh umire u svima nama koji ćutimo pred tiranijom. Spomenik je zvanično otvoren 17. novembra 1997. godine.

Skulptura od livenog gvožđa pod nazivom Svedok, koju je Engleski PEN naručio da obeleži njihovu 90. godišnjicu, a kreirao je Antoni Gormli, stoji ispred Britanske biblioteke u Londonu. Prikazuje praznu stolicu, a inspirisana je simbolom koji engleski PEN već 30 godina koristi da predstavlja zatvorene pisce širom sveta. Predstavljen je 13. decembra 2011. godine.[18]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 613. 
  2. ^ „Our History”. PEN International. 10. 11. 1995. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  3. ^ Robert Halsband (10. 1. 1968). „LeRoi Jones Sentence – Free Preview”. The New York Times. Pristupljeno 15. 11. 2011. 
  4. ^ "The First International Club of Writers", by C. A. Dawson Scott, in The Literary Digest International Book Review (November, 1923) p. 47
  5. ^ „Our History PEN International”. pen-international.org. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  6. ^ Istorijat PEN-a
  7. ^ „Relations with non-governmental organizations, foundations and similar institutions”. unesdoc.unesco.org. 2002. Pristupljeno 2023-03-20. 
  8. ^ „NGO Committee Recommends Upgrading of Consultative Status for Four Organizations”. United Nations. 24. 1. 2002. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  9. ^ „The PEN Charter”. PEN International. Arhivirano iz originala 08. 02. 2023. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  10. ^ „PEN International – Writers in Prison Committee”. Pen-international.org. Arhivirano iz originala 9. 2. 2014. g. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  11. ^ Action, Fife Voluntary. „Fife Voluntary Action”. www.fva.org. Arhivirano iz originala 18. 6. 2007. g. Pristupljeno 18. 10. 2021. 
  12. ^ „PEN International – Case List”. Pen-international.org. Arhivirano iz originala 25. 6. 2013. g. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  13. ^ „PEN International – Campaigns”. Pen-international.org. 10. 12. 2012. Arhivirano iz originala 31. 7. 2013. g. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  14. ^ „Our Network”. IFEX. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  15. ^ a b „Tunisia”. IFEX. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  16. ^ „Iran: Drop Charges Against Filmmaker and Musicians PEN International”. pen-international.org. Arhivirano iz originala 25. 4. 2016. g. Pristupljeno 14. 4. 2016. 
  17. ^ Alfred Bendixen (2005). „Literary Prizes and Awards”. The Continuum Encyclopedia of American Literature. Continuum International Publishing Group. str. 689. ISBN 9780826417770. 
  18. ^ „The British Library unveils new Antony Gormley sculpture to commemorate English PEN's 90th anniversary”. Pressandpolicy.bl.uk. 13. 12. 2011. Pristupljeno 16. 4. 2015. 

Bibliography

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni PEN centar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_ПЕН_центар&oldid=28428920”