Međunarodno pravo
Međunarodno pravo, poznato i kao javno međunarodno pravo i pravo nacija,[1] predstavlja specifičan normativni poredak, koji reguliše određene društvene odnose i procese u međunarodnoj zajednici,[2][3] a sankcionisano je od strane države i međunarodnih organizacija. Ono uspostavlja normativne smernice i zajednički konceptualni okvir za države u širokom spektru domena, uključujući rat, diplomatiju, trgovinu i ljudska prava. Međunarodno pravo ima za cilj da promoviše praksu stabilnih, doslednih i organizovanih međunarodnih odnosa.[4] Pojam međunarodnog prava evoluirao je vremenom i doveo do grananja ovog pojma, tako da se sada u međunarodnom pravu izdvajaju: međunarodno javno pravo, međunarodno krivično pravo, međunarodno privredno pravo, međunarodno uniformno pravo, međunarodno administrativno pravo, međunarodno saobraćajno pravo i međunarodno privatno pravo, a stalan je proces specijalizovanja novih grana prava. Uobičajeno se pod pojmom međunarodnog prava misli na međunarodno javno pravo. U širem smislu u ovo pravo spada i pravo supranacionalnih organizacija, pre svega Evropske unije.
Izvori međunarodnog prava uključuju međunarodne običaje (opšta državna praksa prihvaćena kao pravo), ugovore i opšta načela prava priznata u većini nacionalnih pravnih sistema. Međunarodno pravo može se odraziti i na međunarodnu učtivost, praksu i običaje koje države usvajaju radi održavanja dobrih odnosa i uzajamnog priznavanja, poput pozdravljanja zastave stranog broda ili izvršenja strane pravne presude.
Međunarodno pravo se razlikuje od državnih pravnih sistema po tome što se prvenstveno, iako ne isključivo, primenjuje na zemlje, a ne na pojedince, i deluje u velikoj meri putem pristanka, jer ne postoji univerzalno prihvaćeno ovlašćenje da ga nametne suverenim državama. Shodno tome, države mogu izabrati da se ne pridržavaju međunarodnog prava, pa čak i da raskinu ugovor.[5] Međutim, takva kršenja, posebno običajnog međunarodnog prava i neobaveznih normi (jus cogens), mogu dovesti do prinudne akcije, u rasponu od vojne intervencije do diplomatskog i ekonomskog pritiska.
Odnos i interakcija između nacionalnog pravnog sistema (opštinsko pravo) i međunarodnog prava je složen i promenljiv. Nacionalno pravo može postati međunarodno pravo kada ugovori dozvoljavaju nacionalnu nadležnost nadnacionalnim sudovima, poput Evropskog suda za ljudska prava ili Međunarodnog krivičnog suda. Ugovori poput Ženevskih konvencija mogu zahtevati da nacionalno pravo bude u skladu sa odredbama ugovora. Nacionalni zakoni ili ustavi mogu takođe predvideti primenu ili integraciju međunarodnih pravnih obaveza u domaće pravo.
Terminologija
[uredi | uredi izvor]Izraz „međunarodno pravo” ponekad se deli na „javno” i „privatno” međunarodno pravo, naročito od strane naučnika građanskog prava, koji nastoje da slede rimsku tradiciju.[6] Rimski advokati bi dalje razlikovali jus gentium, pravo nacija, i jus inter gentes, sporazume među narodima. S ovog gledišta, kaže se da „javno“ međunarodno pravo pokriva odnose između nacionalnih država i uključuje oblasti kao što su ugovorno pravo, pomorsko pravo, međunarodno krivično pravo, ratno pravo ili međunarodno humanitarno pravo, međunarodno pravo o ljudskim pravima i izbeglički zakon. Nasuprot tome, „privatno” međunarodno pravo, koje se češće naziva „sukob zakona”, tiče se toga da li sudovi unutar zemalja traže nadležnost nad predmetima sa stranim elementom i koji se zakon zemlje primenjuje.[7]
Kada se savremeni sistem (javnog) međunarodnog prava razvio iz tradicije kasnosrednjovekovnog ius gentium, to se nazivalo zakonom nacija, direktnim prevodom ius gentium used koji je koristio Hugo Grocije i droits des gens Emera de Vatel. Savremeni izraz međunarodno pravo formulisao je Džeremi Bentam 1789. godine i uspostavio se u 19. veku.[8]
Noviji koncept je „nadnacionalno pravo”, koje se tiče regionalnih sporazuma u kojima se zakoni nacionalnih država mogu smatrati neprimenjivima u sukobu sa nadnacionalnim pravnim sistemom na koji nacija ima ugovornu obavezu.[9] Sistemi nadnacionalnog prava nastaju kada nacije izričito prepuste svoje pravo na donošenje određenih sudskih odluka zajedničkom sudu.[10] Odluke zajedničkog suda su direktno na snazi u svakoj partiji i imaju prioritet u odnosu na odluke koje donose nacionalni sudovi.[11] Evropska unija je najistaknutiji primer međunarodne ugovorne organizacije koja primenjuje nadnacionalni pravni okvir, pri čemu Evropski sud pravde ima primat nad svim sudovima u državama članicama u pogledu prava Evropske unije.
Izraz „transnacionalno pravo” ponekad se koristi za skup pravila privatnog prava koja nadilaze nacionalnu državu.[12]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „International law”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-06-29. g. Pristupljeno 2019-04-26.
- ^ „international law”. Houghton Mifflin Company. Arhivirano iz originala 5. 12. 2011. g. Pristupljeno 13. 9. 2011.
- ^ The term was first used by Jeremy Bentham in his "Introduction to the Principles of Morals and Legislation" in 1780. See Bentham, Jeremy (1789), An Introduction to the Principles of Morals and Legislation, London: T. Payne, str. 6, Arhivirano iz originala 2012-12-11. g., Pristupljeno 2012-12-05
- ^ Slomanson, William (2011). Fundamental Perspectives on International Law. Boston, USA: Wadsworth. str. 4–5.
- ^ Slomanson, William (2011). Fundamental Perspectives on International Law. Boston, USA: Wadsworth. str. 4.
- ^ There is an ongoing debate on the relationship between different branches of international law. Koskenniemi, Marti (septembar 2002). „Fragmentation of International Law? Postmodern Anxieties”. Leiden Journal of International Law. 15 (3): 553—579. S2CID 146783448. doi:10.1017/S0922156502000262. Yun, Seira (2014). „Breaking Imaginary Barriers: Obligations of Armed Non-State Actors Under General Human Rights Law – The Case of the Optional Protocol to the Convention on the Rights of the Child”. Journal of International Humanitarian Legal Studies. 5 (1–2): 213—257. SSRN 2556825
. doi:10.1163/18781527-00501008.
- ^ „Private International Law”. Oas.org. avgust 2009. Arhivirano iz originala 21. 5. 2021. g. Pristupljeno 27. 12. 2017.
- ^ Crawford, James (2012). Brownlie's Principles of Public International Law. Oxford University Press. str. 3. ISBN 9780199699698.
- ^ Kolcak, Hakan. „The Sovereignty of the European Court of Justice and the EU's Supranational Legal System”. Inquiriesjournal.com. Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 27. 12. 2017.
- ^ Degan, Vladimir Đuro (1997-05-21). Sources of International Law. Martinus Nijhoff Publishers. str. 126. ISBN 978-90-411-0421-2. Arhivirano iz originala 2016-04-27. g. Pristupljeno 5. 12. 2015.
- ^ Blanpain, Roger (2010). Comparative Labour Law and Industrial Relations in Industrialized Market Economies. Kluwer Law International. str. 410 n.61. ISBN 978-90-411-3348-9. Arhivirano iz originala 2. 5. 2016. g. Pristupljeno 5. 12. 2015.
- ^ Cotterrell, Roger (2012-03-01). „What Is Transnational Law?”. Law & Social Inquiry (na jeziku: engleski). 37 (2): 500—524. ISSN 1747-4469. S2CID 146474315. doi:10.1111/j.1747-4469.2012.01306.x. Arhivirano iz originala 2021-07-19. g. Pristupljeno 2021-06-05.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- I Brownlie (2008). Principles of Public International Law (7th izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926071-3..
- Dominique Carreau, Droit international, Pedone, 10e édition, 2009 ISBN 978-2-233-00561-8.
- P.-M. Dupuy & Y. Kerbrat, "Droit international public" (10th ed., Paris, Dalloz, 2010) ISBN 978-2-247-08893-5
- Lawson, E.; Bertucci, M.L. (1996). Encyclopedia of human rights (2nd izd.). Taylor & Francis.
- Osmanczyk, E. (1990). The encyclopedia of the United Nations and international relations. Taylor & Francis. ISBN 978-0-85066-833-9.
- M. N. Shaw, International Law (5th ed Cambridge University Press 2003)
- Rafael Domingo Osle (2010). The New Global Law. Cambridge University Press.
- Giuliana Ziccardi Capaldo, “The Pillars of Global Law” (Ashgate 2008)
- Hans Kelsen (1944). Peace Through Law..
- David L. Sloss, Michael D. Ramsey, William S. Dodge. (2011). International Law in the U.S. Supreme Court. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-11956-6.
- Rafael Domingo Osle and John Witte, Jr., eds, Christianity and Global Law (Routledge, 2020)
- Anaya, S.J. (2004). Indigenous Peoples in International Law. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517350-5. Arhivirano iz originala 2021-07-19. g. Pristupljeno 2015-12-06.
- Klabbers, J. (2013). International Law. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19487-7. Arhivirano iz originala 2021-07-19. g. Pristupljeno 2015-12-06.
- Shaw, M.N. (2014). International Law. Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-06127-5. Arhivirano iz originala 2021-07-19. g. Pristupljeno 2015-12-06.
- B. Fassbender and A. Peters (eds.), S. Peter and D. Högger (assistant eds.), The Oxford Handbook of the History of International Law
- W.G. Grewe, Epochen der Völkerrechtsgeschichte, translated as The Epochs of International Law
- M. Koskenniemi, The Gentle Civilizer of Nations
- A. Nussbaum, A Concise History of the Law of Nations
- V. Genin, La laboratoire belge du droit international. Une communauté épistémique et internationale de juristes (1869-1914), Brussels, 2018 ; Incarner le droit international. Du mythe juridique au déclassement international de la Belgique (1914-1940), Brussels, 2018.
- H. Legohérel, Histoire du Droit International Public
- A. Truyol y Serra, Histoire du Droit International Public
- S. Laghmani, Histoire du droit des gens
- D. Gaurier, Histoire du droit international
- C. Focarelli, Lezioni di Storia del Diritto Internazionale
- A. Eyffinger (ed.), Compendium volkenrechtsgeschiedenis
- Journal of the History of International Law, since 1999
- Book series: Studien zur Geschichte des Völkerrechts (Max Planck Institut für europäische Rechtsgeschichte, Nomos Verslag)
- Book series: Studies in the History of International Law (Martinus Nijhoff)
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- United Nations Rule of Law Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2013), the United Nations' centralised website on the rule of law
- UNOG Library Legal Research Guide
- Centre for International Law (CIL), Singapore Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2021)
- International law overview
- Department of International Law, Graduate Institute of International and Development Studies, Geneva
- Primary Legal Documents Critical to an Understanding of the Development of Public International Law
- Public International Law as a Form of Private Ordering
- The European Institute for International Law and International Relations
- Public International Law – Resources
- A Brief Primer on International Law With cases and commentary. Nathaniel Burney, 2007.
- American Society of International Law – 100 Ways International Law Shapes Our Lives
- Department of Public International Law, Graduate Institute of International and Development Studies, Geneva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2012)
- American Society of International Law – Resource Guide (Introduction)
- International Law Details
- International Law Observer – Blog dedicated to reports and commentary on International Law
- Official United Nations website
- Official UN website on International Law
- Official website of the International Court of Justice
- Opinio Juris – Blog on International Law and International Relations
- United Nations Treaty Collection
- UN – Audiovisual Library of International Law
- The European Institute for International Law and International Relations
- Public International Law as a Form of Private Ordering
- Public International Law, Research Guide Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. april 2021), Peace Palace Library
- UNOG Library – Legal Research Guide
