Pređi na sadržaj

Mejbel Lozano

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mejbel Lozano
Mejbel Lozano 2018. godine na dodeli nagrade Goja
Datum rođenja(1967-12-28)28. decembar 1967.[1]
Mesto rođenjaToledo, Španija

Mejbel Lozano (engl. Mabel Lozano; Toledo, 28. decembar 1967) je je španska spisateljica, manekenka, filmska rediteljka, filmska i televizijska glumica i aktivistkinja u odbrani ženskih prava.[2] U svom radu osuđuje seksualnu eksploataciju žena kroz prostituciju i trgovinu ljudima.

Godine 2021. je dobila nagradu Goja za najbolji kratki dokumentarni film Biografía del cadáver de una mujer.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Mladost

[uredi | uredi izvor]

Rođena je 28. decembra 1967. u Toledu.[2] Preselila se u Madrid gde je došla u kontakt sa svetom mode, živeći u Japanu, Parizu i Milanu. Po povratku u Španiju postala je popularna kada je počela da radi na televiziji.[3]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Bila je voditeljka TVE programa Noche de Fiesta 1999. godine, zajedno sa Migelom Anhelom Tobijasom, 2000. je zamenila Hunkal Rivero. Predstavljala je njihove novogodišnje specijale, kao zamena Norme Duval od 1999. do 2003. Delila je predstavničke dužnosti sa Ramonom Garsijom, Hunkal Riverom, Marijom Hose Suarez, Nurijom Rokom i Andonijem Ferenjom.

Godine 2007. je napravila zaokret u karijeri. Diplomirala je filmsku režiju i magistrirala socijalni film i ljudska prava na Univerzitetu u Golveju. Započela je karijeru dokumentarca za ljudska prava pišući i režirajući svoj prvi dugometražni dokumentarni film Voices against trafficking in women, snimljen u Rumuniji, Moldaviji i Španiji, u kojoj je osudila kupovinu i prodaju žena i devojaka u svrhu seksualne eksploatacije.[4] Film je korišćen za obuku organa za sprovođenje zakona i javnog tužilaštva.[5]

Od tada, pored kratkih filmova i spotova, snimila je i druge dugometražne dokumentarne filmove: La teoría del espiralismo 2009. sa pet paraolimpijskih sportista,[6] Las sabias de la tribu 2010. kao počast generacijama posleratnih žena koje su se borile za svoja prava[7] i Madre 2012, dokumentarac o majčinstvu u 21. veku.[8] Godine 2014. je objavila kratki film Las mujeres que triunfan o uspehu žena starijih od četdeset i pet godina.[9][10]

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Godine 2015. je objavila dokumentarni film Chicas nuevas 24 horas o trgovini i seksualnoj eksploataciji žena između Argentine, Kolumbije, Paragvaja, Perua i Španije.[11] Nominovan je za nagradu Goja[12] i Platino Ibero-American Film.[13]

Godine 2018. je predstavila El proxeneta. Paso corto, mala leche, istinitu priču u prvom licu trgovca ženama kroz koju podstiče evoluciju prostitucije i trgovine ljudima u Španiji od 1980-ih.[14][15] Napisala je nefikcijski roman sa istom pričom koji je osvojio nagradu Rodolfo Volš.[16]

Godine 2021. je osvojila nagradu Goja za kratki dokumentarni film Biografía del cadáver de una mujer.[17][18] Maja 2021. je predstavila spot za kampanju „Ako plaćaš, zlostavljaš” kako bi odvratila mlade od plaćanja seksa. Promovisao ga je Generalitat Valenciana u okviru Foruma za ukidanje prostitucije.[19]

Članica je Udruženja filmskih stvaralaca i audiovizuelnih medija.

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Na svom Instagram nalogu je 19. aprila 2020. saopštila da je bila podvrgnuta hitnoj operaciji raka dojke, dijagnostikovanog u martu.[20]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]

Reditelj

[uredi | uredi izvor]
Godina Film
2014. Las mujeres que triunfan
2015. Chicas nuevas 24 horas
2017. El proxeneta
2020. Biografía del cadáver de una mujer

Bioskop

[uredi | uredi izvor]
Godina Film Reditelj
2004. Tiovivo c. 1950 Hose Luis Garsi
2002. Navidad en el Nilo Neri Parenti
2001. Corazón de bombón Alvaro Saens de Eredija
1999. París-Tombuctú Luis Garsija Berlanga
1999. ¡Mamá, preséntame a papá!
1998. Una pareja perfecta Frančesk Betriju
1998. Grandes ocasiones Felipe Vega
1997. Al límite Eduardo Kampoj
1995. Dile a Laura que la quiero Hose Migel Huarez
1992. Vivir por nada Havijer Sakristan

Televizija

[uredi | uredi izvor]
Godina Serija Uloga
2005. Lobos Paloma
2004. La sopa boba Patricia
2003. Código fuego Marga
2000—2001. La ley y la vida Karmino
1996—2000. La casa de los líos Mari Luz
1994. Vecinos
1993—1996. Los ladrones van a la oficina Rejm

Programi

[uredi | uredi izvor]
Godina Serija Uloga
2011— El ojo del tigre Saradnica
2011— TDT: Te damos la tarde Saradnica
2007—2011. Noche sensacional Domaćica
2003, 2004, 2006, 2007,2008, 2009, 2010, 2011. i 2013. Pasapalabra Pomoćnica
1998, 2001. i 2006. Furor Saradnica
2002. Con la primera al 2003 Domaćica
2001. Con la primera al 2002 Domaćica
2000. Con la primera al 2001 Domaćica
2000. Humor se escribe con H
1999. i 2000. Telepasión espYearla Saradnica
1999. Con la primera al 2000 Domaćica
1999. Noche de fiesta Domaćica
1997. Navidades en Series Domaćica
1996. i 1997. Grand Prix Kuma
1991—1992. La ruleta de la fortuna Domaćica

Publikacije

[uredi | uredi izvor]
  • El Proxeneta (2018)
  • PornoXplotación: La explosión de la gran edición de nuestros tiempos (2020)

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]
  • 2009: Nagrada filmskog festivala u Malagi – Krst za zasluge nacionalne policije.[21]
  • 2013: Nagrada Participando Creamos espacios de Igualdad u kategoriji umetnost i kultura od Saveta žena opštine Madrid.[22]
  • 2015: Nagrada Avanzadoras Oxfam Intermon-a.[23][24]
  • 2016: Amnesti internašonal – ABCyCine nagrada,[25] Latinska zlatna nagrada[26] i nagrada za lik.[27]
  • 2017: Počasni građanin Gradskog veća Toleda.[28]
  • 2018: Nagrada Rodolfo Volš za najbolji nefikcijski kriminalistički roman 2017. napisan El proxeneta na španskom jeziku koji pripoveda o životu vlasnice jednog od najvećih bordela u Španiji.[29][30]
  • 2018: Nagrada za najbolji aktivistički scenario 2018. od Federacije progresivnih žena.[31]
  • 2021: Nagrada Goja za kratki dokumentarni film Biografía del cadáver de una mujer.[32][33]
  • 2021: Nagrada Comadre de Oro od La Tertulia Feminista 'Les Comadres' kao priznanje „za njene trajne i neumorne napore da osvetli tragične živote prostituisanih žena i devojaka koje društvo zaboravlja, osuđujući svojim radom trgovce ženama, pornografiju i prostituciju”.[34]
  • 2021: Civilna garda ju je odlikovala Ordenom zasluga za njen rad protiv trgovine ljudima.[35]
  • 2021: EVAP nagrada za integritet od Udruženja poslovnih žena i profesionalaca Valensije.[36][37]
  • 2021: Nagrada Fransiska de Pedrasa protiv rodnog nasilja od Udruženja progresivnih žena Alkala de Henares.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Mabel Lozano: "La Selección es un ejemplo para los chavales"”. sefutbol (na jeziku: španski). 28. 5. 2015. [mrtva veza]
  2. ^ a b „Mabel Lozano: "En mi pueblo no había ni instituto pero sí puticlub"” (na jeziku: španski). abc. 20. 12. 2017. 
  3. ^ Jabois, Manuel (17. 9. 2017). „"Cuando tu cuerpo vale cinco euros, tu vida no vale nada"”. El País (na jeziku: španski). 
  4. ^ Rio, Festival do. „A dirty market: Interview with Mabel Lozano”. Festival do Rio. Pristupljeno 2024-11-02. 
  5. ^ „Mabel Lozano: "Además de cineasta soy una activista contra la trata de mujeres"”. www.programaibermedia.com (na jeziku: španski). 
  6. ^ La teoría del espiralismo (2009) (na jeziku: španski), Pristupljeno 2024-11-02 
  7. ^ Lozano, Mabel (2010-10-24), Las sabias de la tribu, Carmen Alborch, María Area, Mariví Bilbao, Mafalda Entertainment, Televisión Española (TVE), Pristupljeno 2024-11-02 
  8. ^ Madre (2012) (na jeziku: španski), Pristupljeno 2024-11-02 
  9. ^ „Mabel Lozano presenta su corto ‘Mujeres que triunfan’” (na jeziku: španski). Que Me Dices. 21. 5. 2014. 
  10. ^ „Mabel Lozano asegura: "No hay edad para triunfar"”. EuropaPress (na jeziku: španski). europapress.es. 21. 5. 2014. 
  11. ^ „Estrenan "Chicas nuevas 24 horas"”. ABC (na jeziku: španski). 
  12. ^ „Mabel Lozano: 'La gente cree que estoy loca cuando me oye hablar de la trata'” (na jeziku: španski). ELMUNDO. 
  13. ^ „Mabel Lozano: "Además de cineasta soy una activista contra la trata de mujeres"”. www.programaibermedia.com (na jeziku: španski). 
  14. ^ „Mabel Lozano publica 'El Proxeneta', la historia real y en primera persona de un esclavista de mujeres en España” (na jeziku: španski). Europa Press. 12. 11. 2017. 
  15. ^ „Mabel Lozano: Yo educo a mi hijo para que respete a las mujeres, no para que las cuide” (na jeziku: španski). Diez Minutos. 20. 1. 2018. 
  16. ^ „"El proxeneta" gana el Premio Rodolfo Walsh”. 
  17. ^ Redacción/Diario16 (18. 1. 2021). „Mabel Lozano, nominada a los Goya por su infatigable lucha contra la trata de mujeres”. Diario16 (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 02. 06. 2023. g. Pristupljeno 02. 11. 2024. 
  18. ^ „'Biografía del cadáver de una mujer', de Mabel Lozano, Mejor Cortometraje Documental en los Premios Goya 2021”. 
  19. ^ „'Si pagas, abusas', la campaña de la Generalitat para disuadir a los jóvenes de pagar por sexo”. elperiodic.com (na jeziku: španski). 
  20. ^ „Mabel Lozano, operada de urgencia de un cáncer de mama en plena pandemia”. EL PAÍS (na jeziku: španski). 20. 4. 2020. 
  21. ^ „Mabel Lozano, presentadora de Publifestival 2018 - Publifestival” (na jeziku: španski). 
  22. ^ „Consejo de las Mujeres del Municipio de Madrid – Histórico”. www.consejomujeresmadrid.org (na jeziku: španski). 
  23. ^ 20Minutos. „Mabel Lozano: "Si en nuestro primer mundo no se compraran mujeres, no habría trata"” (na jeziku: španski). 20minutos.es - Últimas Noticias. 
  24. ^ 20Minutos. „Avanzadoras: mujeres frente a la trata, los centros de internamiento de extranjeros y el cáncer” (na jeziku: španski). 20minutos.es - Últimas Noticias. 
  25. ^ „Organismos de Derechos Humanos. Amnistía internacional”. Delito y Sociedad. 1 (2). 8. 11. 2003. doi:10.14409/dys.v1i2.106 Slobodan pristup. 
  26. ^ „Mabel Lozano, Premio Latino de Oro a la Mejor Directora en Documental Social 2016 - Premios Latino”. premioslatino.es (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 06. 07. 2022. g. Pristupljeno 02. 11. 2024. 
  27. ^ „Mabel Lozano, Personaje más solidario 2016 – Premios Solidarios del Seguro 2016”. premiossolidarios.inese.es (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 23. 7. 2018. g. 
  28. ^ „Mabel Lozano, Cristina Romero, Fernando Aranda y Ricardo Izquierdo, distinguidos por el Ayuntamiento” (na jeziku: španski). abc. 
  29. ^ „Mabel Lozano gana el premio Rodolfo Walsh de la Semana Negra de Gijón con su libro 'El proxeneta'” (na jeziku: španski). 
  30. ^ „Mabel Lozano, Premio Rodolfo Walsh de la Semana Negra de Gijón con 'El proxeneta' Tribuna Feminista” (na jeziku: španski). Tribuna Feminista. 20. 7. 2018. 
  31. ^ „Inscripción PREMIOS MUJERES PROGRESISTAS 2018”. Google Docs. 
  32. ^ Redacción/Diario16 (18. 1. 2021). „Mabel Lozano, nominada a los Goya por su infatigable lucha contra la trata de mujeres”. Diario16 (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 02. 06. 2023. g. Pristupljeno 02. 11. 2024. 
  33. ^ „'Biografía del cadáver de una mujer', de Mabel Lozano, Mejor Cortometraje Documental en los Premios Goya 2021”. 
  34. ^ „'Les Comadres' elige a Mabel Lozano 'Comadre de Oro' y otorga el 'Felpeyu' al 'Trifachito' y a Canteli el 'Babayu'”. Europa Press. 5. 2. 2021. 
  35. ^ „La Guardia Civil otorga una Medalla al Mérito a Mabel Lozano – CIMA – Asociación de mujeres cineastas y de medios audiovisuales” (na jeziku: španski). 
  36. ^ „Silvia Gil, Mabel Lozano, Victoria Fernández y Cristina Aristoy, ganadoras de los Premios EVAP 2021”. Europa Press. 15. 6. 2021. 
  37. ^ „Ganadoras de los premios EVAP 2021”. www.evap.es. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мејбел_Лозано&oldid=28966382”