Пређи на садржај

Мејбел Лозано

С Википедије, слободне енциклопедије
Мејбел Лозано
Мејбел Лозано 2018. године на додели награде Гоја
Датум рођења(1967-12-28)28. децембар 1967.[1]
Место рођењаТоледо, Шпанија

Мејбел Лозано (енгл. Mabel Lozano; Толедо, 28. децембар 1967) је је шпанска списатељица, манекенка, филмска редитељка, филмска и телевизијска глумица и активисткиња у одбрани женских права.[2] У свом раду осуђује сексуалну експлоатацију жена кроз проституцију и трговину људима.

Године 2021. је добила награду Гоја за најбољи кратки документарни филм Biografía del cadáver de una mujer.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Младост

[уреди | уреди извор]

Рођена је 28. децембра 1967. у Толеду.[2] Преселила се у Мадрид где је дошла у контакт са светом моде, живећи у Јапану, Паризу и Милану. По повратку у Шпанију постала је популарна када је почела да ради на телевизији.[3]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Била је водитељка TVE програма Noche de Fiesta 1999. године, заједно са Мигелом Анхелом Тобијасом, 2000. је заменила Хункал Риверо. Представљала је њихове новогодишње специјале, као замена Норме Дувал од 1999. до 2003. Делила је представничке дужности са Рамоном Гарсијом, Хункал Ривером, Маријом Хосе Суарез, Нуријом Роком и Андонијем Ферењом.

Године 2007. је направила заокрет у каријери. Дипломирала је филмску режију и магистрирала социјални филм и људска права на Универзитету у Голвеју. Започела је каријеру документарца за људска права пишући и режирајући свој први дугометражни документарни филм Voices against trafficking in women, снимљен у Румунији, Молдавији и Шпанији, у којој је осудила куповину и продају жена и девојака у сврху сексуалне експлоатације.[4] Филм је коришћен за обуку органа за спровођење закона и јавног тужилаштва.[5]

Од тада, поред кратких филмова и спотова, снимила је и друге дугометражне документарне филмове: La teoría del espiralismo 2009. са пет параолимпијских спортиста,[6] Las sabias de la tribu 2010. као почаст генерацијама послератних жена које су се бориле за своја права[7] и Madre 2012, документарац о мајчинству у 21. веку.[8] Године 2014. је објавила кратки филм Las mujeres que triunfan о успеху жена старијих од четдесет и пет година.[9][10]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Године 2015. је објавила документарни филм Chicas nuevas 24 horas о трговини и сексуалној експлоатацији жена између Аргентине, Колумбије, Парагваја, Перуа и Шпаније.[11] Номинован је за награду Гоја[12] и Platino Ibero-American Film.[13]

Године 2018. је представила El proxeneta. Paso corto, mala leche, истиниту причу у првом лицу трговца женама кроз коју подстиче еволуцију проституције и трговине људима у Шпанији од 1980-их.[14][15] Написала је нефикцијски роман са истом причом који је освојио награду Родолфо Волш.[16]

Године 2021. је освојила награду Гоја за кратки документарни филм Biografía del cadáver de una mujer.[17][18] Маја 2021. је представила спот за кампању „Ако плаћаш, злостављаш” како би одвратила младе од плаћања секса. Промовисао га је Generalitat Valenciana у оквиру Форума за укидање проституције.[19]

Чланица је Удружења филмских стваралаца и аудиовизуелних медија.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

На свом Инстаграм налогу је 19. априла 2020. саопштила да је била подвргнута хитној операцији рака дојке, дијагностикованог у марту.[20]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Редитељ

[уреди | уреди извор]
Година Филм
2014. Las mujeres que triunfan
2015. Chicas nuevas 24 horas
2017. El proxeneta
2020. Biografía del cadáver de una mujer

Биоскоп

[уреди | уреди извор]
Година Филм Редитељ
2004. Tiovivo c. 1950 Хосе Луис Гарси
2002. Navidad en el Nilo Нери Паренти
2001. Corazón de bombón Алваро Саенс де Ередија
1999. París-Tombuctú Луис Гарсија Берланга
1999. ¡Mamá, preséntame a papá!
1998. Una pareja perfecta Франческ Бетрију
1998. Grandes ocasiones Фелипе Вега
1997. Al límite Едуардо Кампој
1995. Dile a Laura que la quiero Хосе Мигел Хуарез
1992. Vivir por nada Хавијер Сакристан

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Серија Улога
2005. Lobos Палома
2004. La sopa boba Патрициа
2003. Código fuego Марга
2000—2001. La ley y la vida Кармино
1996—2000. La casa de los líos Мари Луз
1994. Vecinos
1993—1996. Los ladrones van a la oficina Рејм

Програми

[уреди | уреди извор]
Година Серија Улога
2011— El ojo del tigre Сарадница
2011— TDT: Te damos la tarde Сарадница
2007—2011. Noche sensacional Домаћица
2003, 2004, 2006, 2007,2008, 2009, 2010, 2011. и 2013. Pasapalabra Помоћница
1998, 2001. и 2006. Furor Сарадница
2002. Con la primera al 2003 Домаћица
2001. Con la primera al 2002 Домаћица
2000. Con la primera al 2001 Домаћица
2000. Humor se escribe con H
1999. и 2000. Telepasión espYearla Сарадница
1999. Con la primera al 2000 Домаћица
1999. Noche de fiesta Домаћица
1997. Navidades en Series Домаћица
1996. и 1997. Grand Prix Кума
1991—1992. La ruleta de la fortuna Домаћица

Публикације

[уреди | уреди извор]
  • El Proxeneta (2018)
  • PornoXplotación: La explosión de la gran edición de nuestros tiempos (2020)

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • 2009: Награда филмског фестивала у Малаги – Крст за заслуге националне полиције.[21]
  • 2013: Награда Participando Creamos espacios de Igualdad у категорији уметност и култура од Савета жена општине Мадрид.[22]
  • 2015: Награда Аванзадорас Oxfam Intermon-а.[23][24]
  • 2016: Амнести интернашонал – ABCyCine награда,[25] Латинска златна награда[26] и награда за лик.[27]
  • 2017: Почасни грађанин Градског већа Толеда.[28]
  • 2018: Награда Родолфо Волш за најбољи нефикцијски криминалистички роман 2017. написан El proxeneta на шпанском језику који приповеда о животу власнице једног од највећих бордела у Шпанији.[29][30]
  • 2018: Награда за најбољи активистички сценарио 2018. од Федерације прогресивних жена.[31]
  • 2021: Награда Гоја за кратки документарни филм Biografía del cadáver de una mujer.[32][33]
  • 2021: Награда Comadre de Oro од La Tertulia Feminista 'Les Comadres' као признање „за њене трајне и неуморне напоре да осветли трагичне животе проституисаних жена и девојака које друштво заборавља, осуђујући својим радом трговце женама, порнографију и проституцију”.[34]
  • 2021: Цивилна гарда ју је одликовала Орденом заслуга за њен рад против трговине људима.[35]
  • 2021: EVAP награда за интегритет од Удружења пословних жена и професионалаца Валенсије.[36][37]
  • 2021: Награда Франсиска де Педраса против родног насиља од Удружења прогресивних жена Алкала де Хенарес.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mabel Lozano: "La Selección es un ejemplo para los chavales"”. sefutbol (на језику: шпански). 28. 5. 2015. [мртва веза]
  2. ^ а б „Mabel Lozano: "En mi pueblo no había ni instituto pero sí puticlub"” (на језику: шпански). abc. 20. 12. 2017. 
  3. ^ Jabois, Manuel (17. 9. 2017). „"Cuando tu cuerpo vale cinco euros, tu vida no vale nada"”. El País (на језику: шпански). 
  4. ^ Rio, Festival do. „A dirty market: Interview with Mabel Lozano”. Festival do Rio. Приступљено 2024-11-02. 
  5. ^ „Mabel Lozano: "Además de cineasta soy una activista contra la trata de mujeres"”. www.programaibermedia.com (на језику: шпански). 
  6. ^ La teoría del espiralismo (2009) (на језику: шпански), Приступљено 2024-11-02 
  7. ^ Lozano, Mabel (2010-10-24), Las sabias de la tribu, Carmen Alborch, María Area, Mariví Bilbao, Mafalda Entertainment, Televisión Española (TVE), Приступљено 2024-11-02 
  8. ^ Madre (2012) (на језику: шпански), Приступљено 2024-11-02 
  9. ^ „Mabel Lozano presenta su corto ‘Mujeres que triunfan’” (на језику: шпански). Que Me Dices. 21. 5. 2014. 
  10. ^ „Mabel Lozano asegura: "No hay edad para triunfar"”. EuropaPress (на језику: шпански). europapress.es. 21. 5. 2014. 
  11. ^ „Estrenan "Chicas nuevas 24 horas"”. ABC (на језику: шпански). 
  12. ^ „Mabel Lozano: 'La gente cree que estoy loca cuando me oye hablar de la trata'” (на језику: шпански). ELMUNDO. 
  13. ^ „Mabel Lozano: "Además de cineasta soy una activista contra la trata de mujeres"”. www.programaibermedia.com (на језику: шпански). 
  14. ^ „Mabel Lozano publica 'El Proxeneta', la historia real y en primera persona de un esclavista de mujeres en España” (на језику: шпански). Europa Press. 12. 11. 2017. 
  15. ^ „Mabel Lozano: Yo educo a mi hijo para que respete a las mujeres, no para que las cuide” (на језику: шпански). Diez Minutos. 20. 1. 2018. 
  16. ^ „"El proxeneta" gana el Premio Rodolfo Walsh”. 
  17. ^ Redacción/Diario16 (18. 1. 2021). „Mabel Lozano, nominada a los Goya por su infatigable lucha contra la trata de mujeres”. Diario16 (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 02. 06. 2023. г. Приступљено 02. 11. 2024. 
  18. ^ „'Biografía del cadáver de una mujer', de Mabel Lozano, Mejor Cortometraje Documental en los Premios Goya 2021”. 
  19. ^ „'Si pagas, abusas', la campaña de la Generalitat para disuadir a los jóvenes de pagar por sexo”. elperiodic.com (на језику: шпански). 
  20. ^ „Mabel Lozano, operada de urgencia de un cáncer de mama en plena pandemia”. EL PAÍS (на језику: шпански). 20. 4. 2020. 
  21. ^ „Mabel Lozano, presentadora de Publifestival 2018 - Publifestival” (на језику: шпански). 
  22. ^ „Consejo de las Mujeres del Municipio de Madrid – Histórico”. www.consejomujeresmadrid.org (на језику: шпански). 
  23. ^ 20Minutos. „Mabel Lozano: "Si en nuestro primer mundo no se compraran mujeres, no habría trata"” (на језику: шпански). 20minutos.es - Últimas Noticias. 
  24. ^ 20Minutos. „Avanzadoras: mujeres frente a la trata, los centros de internamiento de extranjeros y el cáncer” (на језику: шпански). 20minutos.es - Últimas Noticias. 
  25. ^ „Organismos de Derechos Humanos. Amnistía internacional”. Delito y Sociedad. 1 (2). 8. 11. 2003. doi:10.14409/dys.v1i2.106 Слободан приступ. 
  26. ^ „Mabel Lozano, Premio Latino de Oro a la Mejor Directora en Documental Social 2016 - Premios Latino”. premioslatino.es (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 06. 07. 2022. г. Приступљено 02. 11. 2024. 
  27. ^ „Mabel Lozano, Personaje más solidario 2016 – Premios Solidarios del Seguro 2016”. premiossolidarios.inese.es (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 23. 7. 2018. г. 
  28. ^ „Mabel Lozano, Cristina Romero, Fernando Aranda y Ricardo Izquierdo, distinguidos por el Ayuntamiento” (на језику: шпански). abc. 
  29. ^ „Mabel Lozano gana el premio Rodolfo Walsh de la Semana Negra de Gijón con su libro 'El proxeneta'” (на језику: шпански). 
  30. ^ „Mabel Lozano, Premio Rodolfo Walsh de la Semana Negra de Gijón con 'El proxeneta' Tribuna Feminista” (на језику: шпански). Tribuna Feminista. 20. 7. 2018. 
  31. ^ „Inscripción PREMIOS MUJERES PROGRESISTAS 2018”. Google Docs. 
  32. ^ Redacción/Diario16 (18. 1. 2021). „Mabel Lozano, nominada a los Goya por su infatigable lucha contra la trata de mujeres”. Diario16 (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 02. 06. 2023. г. Приступљено 02. 11. 2024. 
  33. ^ „'Biografía del cadáver de una mujer', de Mabel Lozano, Mejor Cortometraje Documental en los Premios Goya 2021”. 
  34. ^ „'Les Comadres' elige a Mabel Lozano 'Comadre de Oro' y otorga el 'Felpeyu' al 'Trifachito' y a Canteli el 'Babayu'”. Europa Press. 5. 2. 2021. 
  35. ^ „La Guardia Civil otorga una Medalla al Mérito a Mabel Lozano – CIMA – Asociación de mujeres cineastas y de medios audiovisuales” (на језику: шпански). 
  36. ^ „Silvia Gil, Mabel Lozano, Victoria Fernández y Cristina Aristoy, ganadoras de los Premios EVAP 2021”. Europa Press. 15. 6. 2021. 
  37. ^ „Ganadoras de los premios EVAP 2021”. www.evap.es. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мејбел_Лозано&oldid=28966382”