Pređi na sadržaj

Mikl Typ G

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mikl Typ G[1]

Hidroavion Mikl Typ G6
Opšte
Namena izviđački/bobmarderski avion
Posada 4 člana
Zemlja porekla  Austrougarska
Proizvođač Albatros Flugzeugwerke GmbH; Oeffag-Oesterreichische Flugzeugfabrik AG,
Prvi let 23.11.1915.
Početak proizvodnje 1915–1916.
Uveden u upotrebu 1916.
Povučen iz upotrebe 1918.
Status neaktivan
Prvi korisnik Austrougarska mornarica
Broj primeraka 10
Dimenzije
Dužina 16,10 m
Razmah krila 28,00 m
Visina 5,70 m
Površina krila 115,70 m²
Masa
Prazan 3.000 kg
Normalna poletna 5.000 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 3 x 165 Austro-Daimler / 3 x 225 Austro-Daimler / 3 x 240 Hiero
Snaga 3 x 120 / 3 x 165 / 3 x 176 kW
Performanse
Brzina krstarenja 125 km/h
Maks. brzina na H=0 130 km/h
Plafon leta 1.400 m
Brzina penjanja 13 m/min

Mikl Typ G (nem. Mickl Type G) (pored ovih u literaturi se još mogu naći nazivi: Mikl Albatros, Albatros G ili Mikl Oeffag, Oeffag G za ovaj avion) je tromotorni, dvokrilac hidroavion koga je u toku Prvog svetskog rata projektovao inženjer Josip Mikl a proizvodile austrougarske firme Albatros Flugzeugwerke i Oeffag-Oesterreichische Flugzeugfabrik AG, za potrebe Ausrougarske ratne mornarice.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]

Mikl Typ G je bio veliki leteći čamac, nastao na osnovu zahteva Austrijske ratne mornarice za hidroavionom koji će imati veliki dolet kako bi bio u stanju da operiše u dalekoj pozadini neprijatelja. Projekt ovog aviona je napravio inž. Josip Mikl prateći inženjersku praksu koja se u to vreme koristila u Austriji za projektovanje manjih letećih čamaca kao što je bio Loner. Letelica je bila dvokrilni avion sa krilima postavljenim iznad vitkog trupa monokoka konstrukcije od drveta, sa dvokrilnom repom postavljenim iznad krajnjeg zadnjeg dela trupa. Tri potisna motora bila su postavljena u otvorene gondole, oslonjene potpornim nosačima, između krila.

Prototip ovog aviona je prvi put poleteo 23. novembra 1915. godine iz luke Pula.

Prema prvobitnom predlogu inž. Jozefa Mikla, koji je Admiralitet odobrio, trebalo je da se izgradi leteći čamac sa tri motora, koji je nosio dva torpeda ili 800 kg bombi, a eventualno je trebalo opremiti hidroavion sa topom kalibra 66 mm. Top za ovu letelicu je razvijen i proizveden u Škodi. To je bio top D / 20 kalibra 66 mm. Topovsko naoružanje bilo je teško oko 400 kg lakše od torpeda i bombi, ali bi trzaj mogao oštetiti kostur hidroaviona. Probojne granate ovog topa težine 5 kg nisu mogle da ugroze veći brod od torpednog čamca. I pre završetka prototipa u leto 1915. godine, odlučeno je da se napusti koncepcija torpedonosca a za uništavanje neprijateljskih brodova upotrebljava samo top od 66 mm. U toku korišćenja ovog aviona odustalo se i od ove varijante tako da se avion koristio samo kao bombarder ili dalekometni izviđač[2].

Problem kod ovog aviona je bio u tome što u vreme kada je projektovan na raspolaganju nije postojao motor dovoljne snage za pogon ovog aviona čija je poletna masa bila oko 5 tona.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Avion Mikl Typ G je tromotorni dvokrilni trosedi izviđačko-bombarderski hidroavion. Avion je potpuno drvene konstrukcije.

Trup aviona je u obliku čamca obložen vodootpornim šperom. Kokpit pilota i izviđača je bio otvoren i nalazio su u trupu aviona ispred krila, u samom kljunu aviona sedeo je izviđač koji je bio naoružan jednim mitraljezom 7,92 mm a pilot i komandir su sedeli jedan pored drugog. Vertikalni i horizontalni repni stabilizatori su bili izdignuti u odnosu na trup i rešetkastom konstrukcijom vezana za njega. Konstrukcija repnih stabilizatora i kormila bila je kao i kod krila: drvena konstrukcija presvučena impregniranim platnom.

Pogonska grupa: U među prostoru između krila bila su smeštena tri šesto cilindarska linijska vodom hlađena motora Hiero 6 snage 150 kW (200 KS) ili Austro-Daimler AD.6 snage 185 kW (250 KS) ili Hiero 6 snage 230 kW (313 KS) ili Austro-Daimler AD.6 snage 180 kW (245 KS) koji su bili pričvršćeni na čeličnu konstrukciju oslonjenu na trup aviona. Potisne elise koje pokreću avion su dvokrake, napravljena od drveta fiksnog koraka.

Krila su drvene konstrukcije, relativno tankog poprečnog preseka, presvučena platnom, pravougaonog oblika, blago zakošene napadne ivice krila prema trupu aviona sa kosim krajevima. Sa svake strane krila, avion je imao po tri para upornica. Ukrućivanje krila se postizalo unakrsno postavljenim čeličnim užadima sa zatezačima. Donja krila kod ovog aviona su nešto kraća od gornjih. Ispod donjih krila su postavljeni plovci koji obezbeđuju stabilnost pri uzburkanom moru. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima.

Varijante

[uredi | uredi izvor]

Avioni Mikl Typ G su potpuno isti ili se veoma malo razlikuju. Razlike se ogledaju u različitim motorima koji su u njih ugrađeni i neophodne izmene kod ugradnje motora određenog tipa. Pored toga postojale su razlike u konstrukciji repa aviona.

  • G.1 do G.3 - sa motorima Hiero 6 snage 150 kW (200 KS) 6-cilindrični tečnošću hlađen linijski motor,
  • G.4 do G.7 - sa motorima Austro-Daimler AD.6 snage 185 kW (250 KS) 6-cilindrični tečnošću hlađen linijski motor,
  • G.8 i G.9 - sa motorima Hiero 6 snage 230 kW (313 KS) 6-cilindrični tečnošću hlađen linijski motor,
  • G.10 i G.11 - nedovršeni aparati.
  • G.12 - sa motorima Austro-Daimler AD.6 snage 180 kW (245 KS) 6-cilindrični tečnošću hlađen linijski motor.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno od 1916. do 1918. godine 12 aviona Mikl Typ G. Proizvodnja ovih aviona se obavljala u dve firme: Albatros iz Beča i Oeffag iz Viner Nojštata. Od ovih 12 aviona dva (G 10 i G 11) su bili nedovršeni a ostali su bili funkcionalni. Prvi avion iz ove klase G 1 je poleteo 23. novembra 1915. godine. Nažalost avion je na tom probnom letu doživeo pad i pri tome potpuno uništen[3]. Pre sletanja, gornja krila Hidroaviona G 1 su se otkinula i hidroavion se srušio u pulsku luku. Glavni pilot, tada komandant pomorskog vazduhoplovstva, Hugo Okermiler je poginuo, a kopilot Gotfrid Frajher fon Banfild i mehaničar Havelka su teško povređeni. Uprkos ovoj tragediji, nastavljeno je testiranje drugog prototipa sa jačim Daimler motorima.

Avioni klase G su smatrani lošim letačem, ali bez obzira na to, dva aviona G 6 i G 3 su izvršila prepad na Veneciju septembra 1916. teret bombe koji je pri tom prenet bio je 600 kg[4].

Zemlje koje su koristile ovaj avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 418. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  2. ^ https://www.valka.cz/Oeffag-G-t168843#353161
  3. ^ Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: AVIATIC VERLAG GmbH. str. 354. ISBN 978-3-925505-78-2. 
  4. ^ https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4732.htm

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 418. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: AVIATIC VERLAG GmbH. str. 354. ISBN 978-3-925505-78-2. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Schupita, Peter (1983). Die k. u. k. Seeflieger : Chronik und Dokumentation der österreichisch-ungarischen Marineluftwaffe 1911-1918 (na jeziku: German). Koblenz: Bernard & Graefe. ISBN 9783763754267. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Микл_Typ_G&oldid=27886586”