Пређи на садржај

Сава Микић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сава Микић
Сава Микић
Лични подаци
Датум рођења(1894-08-15)15. август 1894.
Место рођењаСировац код Боана, Књажевина Црна Гора
Датум смртисептембар 1982.
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Сава Микић (Сировац код Боана, 1894 — Београд, 1982) био је српски адвокат, политичар, официр, солунски ратник и пилот. Први је историчар ваздухопловства на просторима бивше Југославије. Добитник је многобројних одликовања, међу којима и два Ордена легије части, а проглашен је и почасним грађанином Париза.

Животни пут му је био пребогат догађањима, успесима, признањима и на одређен начин специфичан је. Почео је као чобанче на Сињајевини, а доживео да постане почасни грађанин Париза, први и најзначајнији историчар српског и југословенског ваздухопловства.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Сава Ј. Микић је рођен 15. августа 1894. године у селу Сировцу, у шавничком срезу. Основну школу је завршио у месту рођења. Ниже разреде гимназије је завршио у Смедереву а више и правни факултет у Београду. Као гимназијалац се добровољно пријавио на војну дужност за време балканског рата и у војсци остао до септембра 1913. године. Служећи, због своје младости, у болничкој чети у Крагујевцу. Када је избио Први светски рат. Добровољно се јавио у војску и распоређен је у ђачку чету. Заједно са својом јединицом се повлачио до Солуна где је његова јединица прикључена 114-тој француској бригади. Овде је био тумач, а касније је као такав пребачен у штаб 156-сте француске дивизије, ради одржавања везе са српском војском која је након реорганизовања заједно са савезницима формирала Солунски фронт. Био је рањен у околини Битоља 24. јануара 1917. године.

Био је врло добар ђак, укључио се као добровољац у југословенску војску за време Првог светског рата. Био је један од малобројних југословенских пилота током рата од 1914. до 1918. године, након што је завршио пилотску школу у Шартру (енгл. Chartres). Сава Микић је човек који је живот почео као чобанче на Сињајевини, био је један од пионира српског ваздухопловства, као истакнути учесник у савезничкој српској и француској војсци доживео је да постане и почасни грађанин Париза.

Дом Аеро Клуба у Београду ул. Узун Миркова 4

Заједно са саборцима из Првог светског рата и својим великим пријатељем Арчибалдом Рајсом, основао је Аероклуб Краљевине Југославије и био његов први секретар (данас Аероклуб, у Узун Мирковој 4, Београд).[1][2][3]

Као политичар био је монархиста[тражи се извор], кључну улогу је имао у развоју пуча[тражи се извор] за спречавање Србије да сарађује са нацистима. У току и после Другог светског рата затваран је три пута: у почетку од стране нациста који су га насилно мучили, а затим два пута од стране комуниста[тражи се извор] Јосипа Броза Тита, који су му замерали то што је монархиста а не комуниста. Побегао је после другог затварања[тражи се извор], захваљујући шефу затвора, коме је неколико година раније спасао сина. После ове ужасне судбине, Сава Микић је дефинитивно престао да се бави било каквом политиком.

Признања

[уреди | уреди извор]

Признања су му многобројна, међу којима велики број одликовања које су његове ћерке поклониле Музеју ваздухопловства. Између осталих добитник је и два Ордена легије части, инфо слика[мртва веза].

За посебне заслуге на Солунском фронту и савезништву српске и француске војске постао је и почасни грађанин Париза.

Данас на Савином посмртном плавом јастучету, у Музеју ваздухопловства, вредни су историјски експонати:

  • два Ордена легије части,[2]
  • споменице балканских ратова,
  • грчка споменица,
  • два ордена светог Саве и друга признања која би била многобројна и за целу чету заслужних ратника.[1]

Ваздухопловна историја

[уреди | уреди извор]
Велики број одликовања Савине ћерке су поклониле Музеју ваздухопловства у Београду

Сава Микић је написао[4], што је једно од најзначајних дела из те области.

Ово дело је штампано као књига: Сава Ј. Микић Историја југословенског ваздухопловства, Београд 1933. год., штампарија Драг. Грегорића

Књига представља прво свеобухватно дело из историје српског и југословенског ваздухопловства у коме је описана хронологија и карактеристике развоја ваздухопловства на овим просторима, а обухвата период од 1909. до 1930. године.

Организована је у неколико делова:

  • Први део - Почеци наше авијације и балкански ратови,
  • Други део - Светски рат,
  • Трећи део - Наше ваздухопловство у ослобођеној и уједињеној отаџбини.

У првом делу књиге, који је подељен на пет глава, описани су први резултати у развоју ваздухопловства у Србији и овухвата период од 1909. до 1914. године, то јест до почетка Првог светског рата. У другом делу књиге је описан период развоја „Српске авијатике“ у току Првог светског рата то јест период од 1914. до 1919. године. Овај део је подељен на седам глава и детаљно су описане све активности које су обављене у току рата а односе се на развој ваздухопловства. Нарочито значајно поглавље ове књиге је део са биографијама ратних „авијатичара“. У трећем делу је детаљно описан развој ваздухопловства у Краљевини Југославији, од завршетка Првог светског рата до 1932. године. Ту су детаљно описани развој војног ваздухопловства, формирање и развој поморског војног ваздухопловства, развој цивилног ваздухопловства (Аероклуб , једриличарство, Аеропут и привредна авијација), формирање и развој ваздухопловне индустрије (фабрике авиона и фабрике мотора) и део о истакнутим југословенским конструкторима авиона тога доба.

Књига има 694 стране и укупно 615 слика и представља капитално дело наше ваздухопловне историографије. Стога није чудо што аутора ове књиге многи сматрају за најзначајнијег и првог југосоловенског историчара југословенског ваздухопловства.

Посљедњи пут је, на јавном скупу, говорио на симпозијуму о ратном ваздухопловству у Земуну 1980. године, када је истакао:

Цео говор је пренет у Листу „Војска“ 1994. године.[2][3]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Veliko srce ispod krila | Aktuelno | Novosti.rs”. Приступљено 5. 4. 2013. 
  2. ^ а б в Кнежевић, Гојко. Са Сињавине у небеске и људске висине : Шавничанин Сава Микић, пилот са Солунског фронта и носилац тридесет највиших одликовања. // Побједа, год. 65, бр. 15576, 19. и 20. IV 2009, ISSN 0350-4379. стр. 20.
  3. ^ а б [1][мртва веза]
  4. ^ Историју Југословенскг ваздухопловства

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Циглић, Борис (2009). Крила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920. Београд: Инфинитас д.о.о. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  • Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Драг. Грегорића. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сава_Микић&oldid=28753207”