Pređi na sadržaj

Milan Žerajić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Žerajić
Dr Milan Žerajić
Lični podaci
Datum rođenja(1865-10-12)12. oktobar 1865.
Mesto rođenjaNevesinje, Osmansko carstvo
Datum smrti2. jul 1935.(1935-07-02) (69 god.)
Mesto smrtiAranđelovac, Kraljevina Jugoslavija
Vojna karijera
Služba1894 — 1929.
Čin Sanitetski brigadni general
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat
OdlikovanjaOrden Belog orla
Zlatna medalja za hrabrost
Orden Svetog Save
Krst milosrđa
Kolajna Danilova reda

Milan Žerajić (Nevesinje 12. oktobar 1865 — Aranđelovac, 2. jul 1935) bio je srpski lekar, sanitetski brigadni general, načelnik saniteta III armijske oblasti u Skoplju, načelnik saniteta V armijske oblasti u Nišu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Milan Žerajić je rođen 12. oktobra 1865. godine u selu Miljevac kod Nevesinja (tadašnja Turska carevina) u poznatoj porodici Žerajić.[1] Porodica Žerajić odlikovala se nacionalnom snagom, koja je prinela mnoge žrtve za oslobođenje i ujedinjenje domovine.

Školovanje i studije u Rusiji[uredi | uredi izvor]

Nakon Bosansko-Hercegovačkog ustanka poslat je u Boku kotorsku, gde u Risnu završava osnovnu školu.[2] Klasičnu gimnaziju završava u Rusiji i kao odličan đak 1878. godine stupa u Imperatorsku Vojnomedicinsku akademiju u Petrogradu.[2] Još kao student medicine poslat je od strane Ruskog Vojnog ministarstva 1892. godine u Samarsku Guberniju, gde je učestvovao u suzbijanju zaraznih bolesti.[3]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Njegov rođeni brat bio je hirurg Risto Žerajić. Njegov brat od strica bio je Bogdan Žerajić član „Mlade Bosne”.

Povratak i rad u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Austrougarske vlasti nisu mu dozvolile da se vrati i radi kao lekar u Hercegovini. Potom se obratio Srbiji koja ga prihvata i šalje kao državnog pitomca 1893. godine na specijalizaciju u Beč. Nakon povratka u Srbiju, primljen je u srpsku vojsku kao vojni lekar i 29. septembra 1894. godine promovisan je u čin sanitetskog kapetana II klase.[1] Kao vojni lekar služio je u raznim garnizonima predratne Srbije. Početkom 1898. godine postaje lekar XIII pešadijskog puka u Negotinu.[4] Za upravnika Požarevačke privremene vojne bolnice i trupnog lekara istog garnizona postavnjen je 31. marta 1900. godine.[5] U čin sanitetskog majora postavljen je 6. januara 1901. godine. Nakon toga, 7. oktobra 1903. godine postavljen je za upravnika Negotinske vojne bolnice i vršioca dužnosti trupnog lekara Negotinskog garnizona.[6] Za upravnika Timočke vojne bolnice postavljen je 24. aprila 1904. godine.[2]

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

U Balkanskim ratovima 1912—1913. bio je referent saniteta Timočke divizije I poziva.[2] Učestvovao je u Kumanovskoj bici i u opsadi Jedrena kao načelnik saniteta Timičke divizije I poziva, koja je bila u sastavu Druge armije pod komandom vojvode Stepe Stepanovića.[7] Čin pukovnika dobio je 20. oktobra 1912. godine.[8] Godine 1913. učestvovao je u Bici na Bregalnici, gde se pokazao kao hrabar oficir i kao požrtvovani lekar u borbi protiv kolere. Postavljen je za načelnika saniteta komande trupa novih oblasti u Skoplju.

Za vreme Prvog svetskog rata od 1914. do 1916. godine bio je referent saniteta Vardarske divizijske oblasti. Milan Žerajić se 1915. godine povlači sa srpskom vojskom preko Albanije. Na Solunskom frontu izabran je za Načelnika saniteta dobrovoljačkog korpusa u Rusiji. Od 1916 do 1918. godine bio je Načelnik saniteta dobrovoljačkog korpusa u Rusiji.[1] Ovaj korpus je vodio žestoke borbe u Dobrudži od avgusta do oktobra 1916. godine, pa je povučen u rezervu, a onda su nastupila revoluciona previranja i revolucija (februarska i oktobarska).[9] Za vreme bonjševičke revolucije bio je uhapšen zajedno sa članovima srpske vojne misije, a krajem 1918. godine vraćen je u Jugoslaviju. Kao predsednik Srpskog Crvenog krsta u Rusiji doneo je sa sobom štednu knjižicu sa 10.000 rubalja, koju je sačuvao od boljševika i predao je Crvenom krstu u Beogradu.[1] Posle rata penzionisan je kao pukovnik.

Povratak u službu[uredi | uredi izvor]

Po potrebi službe 26. novembra 1924. godine sanitetski pukovnik Milan Žerajić reaktiviran je i postavljen u sanitetsko odeljenje III armijske oblasti.[10] Nesebično se zalagao 1925. godine na suzbijanju trbušnog tifusa u okolini Đevđelije i sa dosta uspeha. Na predlog Ministarstva Vojske i Mornarice 16. maja 1927. godine postavljen je za načelnika sanitetskog odeljenja komande Osečke Diviziske Oblasti.[11] Milan Žerajić je na predlog Ministarstva Vojske i Mornarice 26. septembra 1928. godine postavljen za Načelnika sanitetskog odeljenja V armijske oblasti.[12] U čin sanitetskog brigadnog generala unapređen je 17. decembra 1928. godine.[13] Penzionisan je 11. aprila 1929. godine kao sanitetski brigadni general na položaju Načelnika saniteta V armijske oblasti.[1] Kao penzioner živeo je u Skoplju, gde je uživao veliko poštovanje i ugled.

Preminuo je iznenada od srčane kapi 2. jula 1935. godine u Aranđelovcu, gde je došao da se oporavi od bolesti.[14][15]

Stručna i opšta književnost[uredi | uredi izvor]

Dopisni član Srpskog lekarskog društva postao je 1898. godine. Prisustvuje Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka, koji je održan u Beogradu od 5-7. septembra 1904. godine. Kao vojni lekar 1909. godine objavio je udžbenik za izvođenje bolničke nastave i službe u vojsci „Bolnička služba u ratu i miru”, a 1929. godine knjigu „Profilaksa i terapija infekcije i njenih posledica”.[16] Knjiga Vladana Đorđevića „Bolničarska služba” bila je u upotebi u vojnom sanitetu, sve dok se nije pojavila knjiga Milana Žerajića „Bolnička služba u ratu i miru”, da je zameni.[17] Objavio je više stručnih radova štampanih u „Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo” i „Ratniku”. U ruskom časopisu „Istorijski vjesnik” objavio je 1917. godine članak „Odstupanje srpske vojske kroz Albaniju 1915. godine” i u njemu je izložio pogibiju više naših ratnika kao i svoga brata hirurga Riste Žerajića, od kačačkih napada iz zasede.[3] Sem stručne književnosti bavio se i opštom književnošću. Po odobrenju crnogorskog kralja Nikole preveo je na ruski jezik „Balkansku caricu”.[18] Kada je taj prevod pogledala specijalna komisija, određena od strane kralja Nikole, delo je bilo štampano 1894. godine u Petrogradu. Za to je odlikovan kolajnom Danilova reda četvrtog stepena.[19] U rukopisu su ostali njegovi prevodi na ruski Njegoševog Gorskog vijenca i zbirke rodoljubive poezije Kosovski božuri od Filipovića.[3]

Milan Žerajić se nalazio u odboru za podizanje spomenika Petru Petroviću-Njegošu u Beogradu. Nosilac je velikog broja domaćih i stranih odlikovanja.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • K problemu služenja trahomaša u vojsci i suzbijanju samozaražavanja i simulacija kod rekruta.
    K problemu služenja trahomaša u vojsci i suzbijanju samozaražavanja i simulacija kod rekruta.
  • Posmatranje i upečatci ruskih lekara za vreme Rusko-japanskog Rata.
    Posmatranje i upečatci ruskih lekara za vreme Rusko-japanskog Rata.
  • Povodom uredbe o oceni sposobnosti vojnih obveznika za službu u miru i ratu.
    Povodom uredbe o oceni sposobnosti vojnih obveznika za službu u miru i ratu.
  • Profilaksa i terapija infekcije i njenih posledica.
    Profilaksa i terapija infekcije i njenih posledica.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Žerajić M., Balkanska carica, prevod na ruski jezik, izdanje 1894 i 1912.
  • Žerajić M., Stanje zdravlja obaveznika Požarevačkog Vojnog Okruga (VII Pukovska Komanda) za 1895. godinu, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina I (1895), sveska 1. str. 876.
  • Žerajić M., Impotentia coeundi (zbog anomalije polnih organa). Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina I (1895). str. 731.
  • Žerajić M., Život u jednom malom garnizonu, zbornik „Srpska vojska”, god. (1901). str. 851.
  • Žerajić M., Posmatranje i upečatci ruskih lekara za vreme Rusko-japanskog Rata. Predavanje po ruskim izvorima od dr Vredena i dr Pusepa. Ratnik, godina XXIX (1907), sveska 62. str. 873.
  • Žerajić M., Ministarstvo Vojno: Bolničarska služba u mirno i ratno doba. Napisao Žerajić Milan, lekar, sanitetski potpukovnik, upravnik Timočke Divizijske Bolnice. Beograd : Ministarstvo vojno, 1909 (Beograd : Štamparska radionica Ministarstva vojnog).
  • Žerajić M., Profilaksa i terapija infekcije i njenih posledica. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XXXIII (1931), sveska 12. str. 995.
  • Žerajić M., Povodom uredbe o oceni sposobnosti vojnih obveznika za službu u miru i ratu. Ratnik, godina XLII (1926), broj X. str. 102.
  • Žerajić M., K problemu služenja trahomaša u vojsci i suzbijanju samozaražavanja i simulacija kod rekruta. Ratnik, godina XLV (1929), broj VII-IX. str. 72.
  • Žerajić M., Profilaksa i terapija infekcije i njenih posledica : značaj kombinovanja kristaloida i enzima u praktičnoj medicini : moje ratno i poratno iskustvo. Beograd : Naučna knjižara "Scientia", 1931.
  • Žerajić M., Slučaj gastronomije pri potpunom suženju jednjaka, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina I (1895), sveska 21-22. str. 731.
  • Žerajić M., Nevesinje u 1874/1875, Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875, Beograd, god. (1928). str. 71—87.

Napomene[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Dr Milan Žerajić, Vojno-sanitetski glasnik, godina VI (1935), broj 1-2. str. 277.
  2. ^ a b v g Bjelajac 2004, str. 311.
  3. ^ a b v Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 263.
  4. ^ Državni kalendar Kraljevine Srbije od 1. 1. 1898. godine. str. 52.
  5. ^ Službeni vojni list / uređuje Opšte vojno odeljenje, godina XXIII (1903), broj 39-40, 8. oktobar (1903). str. 761-762.
  6. ^ Službeni vojni list / uređuje Opšte vojno odeljenje, godina XX (1900), broj 13, 2. april (1900). str. 285-286.
  7. ^ Miljanović N. Dr Milan Žerajić (1865—1935), Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina IC (1971), sveska 10-11. str. 796.
  8. ^ Službeni vojni list / uređuje Opšte vojno odeljenje, godina 32 (1912), broj 22, 24. oktobar (1912). str. 477-478.
  9. ^ Miljanović N. Dr Milan Žerajić (1865—1935), Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina IC (1971), sveska 10-11. str. 797.
  10. ^ Službeni vojni list / uređuje Opšte vojno odeljenje, godina 43 (1924), broj 56, 29. novembar (1924). str. 2285-2286.
  11. ^ Službeni vojni list / uređuje Opšte vojno odeljenje, godina 46 (1927), broj 21, 21. maj (1927). str. 947-948.
  12. ^ Službeni vojni list / uređuje Opšte vojno odeljenje, godina 47 (1928), broj 42, 27. septembar (1928). str. 1747-1748.
  13. ^ Službeni vojni list / uređuje Opšte vojno odeljenje, godina 47 (1928), broj 55, 17. decembar (1928). str. 2257-2258.
  14. ^ Politika, godina XXXII (1935), broj 9739, 3. jul 1935. godine. str. 7.
  15. ^ Vreme, godina XV (1935), broj 4658, 3. jul 1935. godine. str. 8.
  16. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 201.
  17. ^ Stanojević V., Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre), Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 149.
  18. ^ Prvi potpuni prevod „Gorskog Vijenca” na ruski jezik, Vreme, broj 3623, 2. februar 1932. godine. str. 7.
  19. ^ Književne beleške, Stražilovo, godina VI (1893), broj 39. str. 624.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bjelajac, Mile S. (2004). Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918—1941. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  • Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014 (Beograd : Vojna štamparija)
  • Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010. (Beograd : Vojna štamparija)
  • Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007. (Beograd : "Filip Višnjić")
  • Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  • Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  • Jeremić R., Bibliografija srpske zdravstvene književnosti : 1757-1918, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1947 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće), Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 1.
  • Bibliografija Srpskog arhiva : 1918-1941., Beograd : [b. i.], 1948 ([b. m. : b. i.]), Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 2.
  • Živanov M., Radulović Z., Crljić V., Crnojević M., Bogdanović M., Stevanović G., Srpska bibliografija : knjige : 1868-1944. Knj. 20, Vul-Ž, Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2008 (Beograd : Standard 2)
  • Stanojević S., Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 1. Sv. 7, Dud - Zadružno pravo, Zagreb : Bibliografski zavod, 1926 (Zagreb : Narodne novine)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Жерајић&oldid=26938775”