Албанска голгота

„Прелаз преко Албаније“, уље на платну, војни сликар 1. српске армије Василије - Васа Ешкићевић (1867-1933). На челу колоне су приказани краљ Петар I и председник Владе Никола Пашић.

Албанска голгота је устаљен назив за повлачење српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. током Првог светског рата. Ово повлачење је текло у више колона из правца Метохије ка обали Јадранског мора, где су Савезничке команде организовале транспорт бродовима и прихват до безбедносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији и северној Африци. Процењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености. Након опоравка, око 150.000 припадника Српске војске се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у јуну 1916. где су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења отаџбине. Свим учесницима, који су преживели овај епски марш, а потом и жестоке борбе на Солунском фронту, после рата уручивана је чувена спомен-медаља позната као Албанска споменица.

Тројна инвазија и пад Србије

Насловна страна француских малих новина са илустрацијом тројне инвазије на Србију.

Бугарске трупе напредују у Србији, октобра 1915. Фотографија из Бугарске државне агенције „Архива“.

Повлачење српске војске у октобру 1915. (Види још:Буша).

Повлачење српске војске према Косову и Метохији, долином Мораве. Фотографија Самсона Чернова из 1915.

После победе српске војске у Колубарској бици, децембра 1914. на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје. Међутим, под командом фелдмаршала Аугуста Макензена, Аустроугарска Балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на Дунаву и Сави, покренуле су 6. октобра 1915. највећу офанзиву на Краљевину Србију. До 15. октобра 1915, упркос крајњем пожртвовању српске војске, аустроугарска балканска војска правцем преко реке Саве и Дрине, и 11. немачка армија преко Дунава заузеле су Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац и створиле шири мостобран јужно од Саве и Дунава, натеравши српске трупе на повлачење према Јужној Србији.

Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две бугарске комплетне армије потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код Врања и до 22. октобра 1915. заузеле Куманово, Штип, Скопље, прекинуле моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Српска војска и избеглице су се нашле у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Пут према Солуну је пресечен. Аустроугарска војска са северозапада, немачка војска са севера и бугарска армија са југа и истока напредују према Косову са јединим циљем да униште Српску војску у расулу. Једини пут Српској војсци и избеглицама према савезницима и јадранској обали водио је преко албанских планина.

Под притиском велике аустроугарско-немачке и бугарске офанзиве, Врховна команда српске војске 24. новембра 1915. године одлучила је да се трупе војске повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море. Та одлука је донета после неуспелог покушаја да се војска повуче долином Вардарa, због продора бугарске армије, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна. Српска војска је успела да избегне окружење. Али се војни и државни врх нашао пред дилемом шта даље да би се избегла најопаснија криза од почетка рата. Капитулација се категорички одбацила јер је она значила крај државе, а предлог војводе Живојина Мишића да се изврши против удар је одбијен јер није био адекватан односу снага. Државни врх донео је ипак одлуку да се изврши повлачење преко Албаније ка јадранској обали тамо би их дочекали Савезници помогли да се опораве, а онда би се опорављена Српска војска придружила савезничким снагама на Солунском фронту. Председник владе Никола Пашић упутио је савезничкој команди телеграм следеће садржине:

Србија иако се нашла у тешком положају, иако још може доћи и у још гори положај, решена је да иде до краја у борби против завојевача, одано и верно уз своје Савезнике издржаће цео рат, који ће завршити поразом непријатеља.

После ове одлуке цела влада са председником Пашићем и краљем Петром I отишла је у цркву. При изласку из цркве председника Пашића је опсела маса избеглог и уплашеног народа питајући шта ће с њима бити очекујући речи утехе. Председник Пашић је уплашеном народу одговорио: Народе не бојте се, добро бити неће! У Риму је 23. новембра 1915. основана комисија за снабдевање састављена од војно-поморских изасланика Француске, Уједињеног Краљевства, Русије, Италије и војног изасланика Србије. Договорено је да се образују базе у Скадру и Драчу где би се одмах почели упућивати савезнички бродови са храном и другим потребама. У међувремену српска влада постиже споразум са председником албанске владе Есад пашом, који се сврстао у савезнике, о преласку Српске војске преко Албаније.

Битка у градићу Струга између Срба и Бугара

Повлачење

Тирана

Призрен

Скадар

Љеш

Пишкопеја

Елбасан

Пећ

Андријевица

Подгорица

Дебар

Струга

Драч

Валона

Окић

Јастребарско

Подчетртек

Брежице

Метлика

Ново Место

Жумберак

Копривница

Крижевци

Иванић-Град

Огулин

Храстовица

Пазин

Шкофја Лока

Горица

Камник

Птуј

Планина

Бизељско

Куншперк

Пилштањ

Чаковец (Међимурје)

Ђаковица

Севница

Севница

Мапа повлачења српске војске у Албанију 1915.

Прелазак Врховне команде преко залеђеног Везировог моста на Белом Дриму. Фотографија Ристе Марјановића.

Колона српских војника прелази завејане планине у зиму 1915/16.

Стање српске војске је било изузетно неповољно, владао је општи замор, слаба исхрана, недостатак ратног материјала, а пристизала је зима. Ипак, војнополитичко вођство Србије није променило своје схватање савезништва и даљег вођења рата. Прва колона је кренула, 26. новембра 1915. из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу, у којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, 30. новембра 1915. из Призрена креће друга колона, али другим правцем, преко Љум Куле, Пишкопеје, Елбасана и Тиране. А из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске, правцем Пећ - Андријевица - Подгорица - Скадар. Трупе Нових области правцем Ђаковица - Везиров мост - Љум Кула - Скадар, а Тимочка војска и одреди из западне Македоније преко Пишкопеје, Дебра и Струге у Елбасан. Српска влада је кренула 24. новембра из Призрена преко Љум Куле у Скадар, а за њом је кренула 26. новембра 1915. и Врховна команда.

Какво је било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта“.

Иако је стање било зрело за капитулацију, појавила се идеја о контраофанзиви која је потицала од војводе Живојина Мишића; на четири састанка (29. новембар - 1. децембар) са Степом Степановићем, Павлом Јуришићем Штурмом и Михаилом Живковићем, Мишић је предлагао контраофанзиву. Идеја није прихваћена, те је преостало да се поступи по наређењу Врховне команде.

Уништивши или закопавши тешке и пољске топове, српска војска је кренула 3. децембра пут Црне Горе и Албаније. Кретање је било споро по залеђеним путевима, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије. 13. децембра главнина српске војске је била између Андријевице и Подгорице, а у периоду од 15. до 21. децембра је стигла у околину Скадра. Према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу је стигло око 110.000 војника и 2.350 официра. Претпоставља се да је од почетка повлачења живот изгубило око 72.000 људи. Укупно је преко Албаније прешло око 54.000, а преко Црне Горе око 90.000 људи.

Српска тешка батерија у повлачењу 1915 прелази реку Бабуну у Македонији

Преношење војводе Радомира Путника преко Албаније у носиљци, прва горња слика

Долазак на јадранску обалу

Исцрпљени српски војници чекају савезничке бродове за транспорт на морској обали, јануара 1916. године.

После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила код Скадра, Драчa и Валоне. Долазак на албанску јадранску обалу није значио и коначан спас. На самој обали велики савезници нису били организовали задовољавајући прихват, а један савезник (Италија) се понашао као непријатељ. 28. децембар Николи Пашићу је уручена изјава италијанске владе у којој је речено да српска војска не прелази реку Шкумбу да не би дошла у сукоб са италијанском војском. У корист Срба је интервенисала руска дипломатија; пред руским послаником у Риму, италијански министар спољних послова Сиднеј Сонино се бранио да је учинио све што је могао за спас српске војске што се није косило са „животним интересима Италије“.

Никола Пашић је 15. јануара 1916. упутио циркулар руском цару Николају II тражећи помоћ. Он је стигао до цара Николаја 18. јануара и истог дана је Николај послао телеграм краљу Велике Британије и председнику Француске, у коме је рекао да ако српска војска не буде спасена, да ће Русија раскинути савез са њима. Интервенција руског цара је убрзала савезничку помоћ, а италијанска влада је дозволила Србима да уђу у Валону.

Долазак на Крф

Искрцавање регента Александра на Крф, 1916.

Менажа штаба Главне војне станице на Kрфу, списак примања официрских принадлежности и списак примања хране из 1918.

Дана 28. јануара француска влада је одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска. Од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превожење. До 15. фебруара превезено је на грчко острво Крф 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи. Прво искрцавање на Крфу, 'Острву спаса' како су га прозвали Срби, било је у пристаништу у Гувији (Говино), шест километара северно од града Крфа. До априла се на Крфу прикупило 151.828 војника и цивила. Материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

Први дани на Крфу су били ужасни за Србе. Савезници нису имали довољно времена да се припреме за адекватан прихват тако великог броја људи. Није било довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, па су војници, измучени од напорног марша, масовно умирали. Ни временске прилике нису биле наклоњене српским војницима јер је киша непрекидно падала данима. Преморена и измучена војска је под ведрим небом, без шатора и заклона седам дана тешко подносила ледену кишу. На острву Видо су искрцавани најтежи рањеници и болесници и то су углавном били најмлађи које је повлачење највише погодило Од 23. јануара до 23. марта 1916 умрло је 4.847 људи. Мало острво Видо код Крфа, које је било организовано као болница, је претворено у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“. Без могућности сахране, око 5.400 умрлих је спуштено у море. Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису изловљавали рибу у том подручју.

На Крфу је Дринска дивизија под управом Крсте Смиљанића била смештена у Сан Матијасу које је у брдима и одакле се не види море. На слави града Крфа 1916. у свечаној литији која је носила мошти Светог Спиридона учествовали су краљ Петар I и митрополит Димитрије, као и српски војници.

Последице

Српски војнички Маузолеј на острву Видо. Саграђен 1938. године по пројекту архитекте Николаја Краснова.

На овом путу српски народ је доживео један од највећих егзодуса у својој историји. У званичном извештају министра војног генерала Божидара Терзића, председнику владе Николи Пашићу пише да је нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи. Француски маршал Жозеф Жофр је o томе рекао: „Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“.

Српска војска се опоравила и реорганизовала до априла и таква је превезена на Солунски фронт где је добила свој сектор и играла важну улогу у његовом пробијању две године касније.

Сећања

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености. Неки од њихових гробова су остали сачувани, као на пример у Буризи код Скадра. У граду Фиру код локалног становништва сачувано је сећање на пролазак српске војске. У неким од приморских градова, као што је Валона, нема сачуваних гробова српске војске.

На острву Виду у Грчкој се налази споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј. На Крфу се налази Српска кућа.

Занимљивости

• Децембра 2015. године, мала група храбрих родољуба, ентузијаста и поштовалаца традиције и историје, организовала је експедицију под радним називом „Албанска голгота 100 година касније“ која је у част великим и одважним прецима након две недеље прешла комплетан пут повлачења Српске војске преко Албаније са Космета све до острва Крф.
• Такође, исте године, организована је петочлана веслачка експедиција која је у част предака и обележавања стогодишњице од Албанске голготе и повлачења српске војске превеслала у малом чамцу грчка мора и том приликом за 35 дана прешла 1.200 km од места Кавале у Егејском мору до острва Крф и Видо у Јонском мору.
• Албанска голгота је приказана у филму и серији „Краљ Петар Први“

Галерија

• 
  Аустроугарски војници испред споменика Карађорђу, у Београду, октобра 1915.
• 
  Српско повлачење 1915
• 
  Краљ Петар током повлачења
• 
  Краљ Петар 1915
• 
  Српско повлачење преко Косова 1915
• 
  Српско повлачење преко планине1915
• 
  Српско повлачење преко Албанских планина
• 
  Српско дете пронађено на путу кроз Албанију
• 
  Српска војска прелази преко реке Маће у Албанији (1915. година)
• 
  Ешкићевић Излазак српске војске на море 1916
• 
  Умрли српски војници на острву Видо, фебруара 1916. године.
• 
  Српска војска на Крфу.
• 
  Споменик императору Николају II и руским војницима који су погинулу за време Првог светског рата, у Београду. Саграђен је 1935. године по пројекту Роман Верховској.

Види још

• Мојковачка битка
• Јанко Вукотић
• Видо
• Крф (град)
• Српски санитет у албанској голготи
• Јанис Јанулис
• Егзодус регрута српске војске у албанској голготи
• Епилог албанске голготе
• Бараганска голгота

Литература

• Павловић, Живко Г. (2017). Рат Србије са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915. године. Београд: Медија центар „Одбрана". стр. 955. ISBN 978-86-3350-557-4. 
• Делић, Оливера (2019). НЕСТАЛИ – српски ратни заробљеници и интернирани цивили – сабирни логор у Сремској Митровици (1915–1916). Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 189. ISBN 978-86-515-1578-4. 
• Рајс, Арчибалд (2021). Зверства Бугара и Аустро-Немаца. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 408. ISBN 978-86-515-1856-3. 
• Опачић, Петар (2015). Од Београда до Крфа. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 432. ISBN 978-86-515-1046-8. 
• Николић, Снежана (1. јануар 2016). „Албанска голгота српске војске” (PDF). Магазин „Одбрана”. Специјални прилог бр. 136: 1 — 16. 
• Радојевић, Владимир Ј.; Миленковић, Добросав Ј. (2016). Пропаст српских регрута. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 352. ISBN 978-86-515-1153-3. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Михајловић, Мила (2017). Италијански морнари за српску војску: залог хуманости у одисеји пакла (1915 - 1916). Београд: Чигоја штампа. стр. 249. ISBN 978-86-531-0304-0. 
• Поповић, Жељко (2020). Крф: острво васкрсења Србије. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 510. ISBN 978-86-515-1594-4. 
• Милкић, Миљан (15. јул 2016). „Српска војска на Крфу - На острву спаса”. Магазин „Одбрана”. Специјални прилог бр. 148: 1 — 32. 
• Недок, Александар С. (2021). Видо. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 204. ISBN 978-86-515-1823-5. 
• Бојић, Милутин (2016). Плава гробница. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 344. ISBN 978-86-515-1159-5. 
• Геземан, Герхард (2023). Са српском војском кроз Албанију 1915–1916. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 240. ISBN 978-86-515-2220-1. 
• Сретеновић, Станислав (2016). Српско повлачење 1915/16 : француска сведочанства. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 329. ISBN 978-86-515-2220-1. 
• Прелевић, Милорад (1998). Срби на Крфу 1916-1918: каталог музејске поставке Српске куће на Крфу. Београд: Савезно министарство одбране СРЈ. стр. 155. 
• Николић, Снежана (15. фебруар 2016). „У недрима Бизерте” (PDF). Магазин „Одбрана”. Специјални прилог бр. 138: 1 — 32. 
• Пејчић, Предраг (2008). Српска војска у Бизерти. Београд: Завод за уџбенике. стр. 196. ISBN 978-86-17-15333-3. 
• Де Рипер, Д'Алозје (2021). Историјска драма – ускрснуће српске војске Албанија-Крф 1915–1916. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 259. ISBN 978-86-515-1680-4. 
• Опачић, Петар; Драшковић, Александар; Ратковић, Борислав (1998). У биткама код Београда 1915, Мојковца, Кајмакчалана и Доброг Поља [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 7. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 630. ISBN 86-335-0038-8. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Недок, Александар С. (2022). Српски војни санитет (од Цера до Целовца, јул 1914 - јун 1919). Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 273. ISBN 978-86-515-1995-9. 
• Група аутора; Уредници: Рудић, Срђан и Милкић, Миљан (2015). Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе (Зборник радова). Београд: Историјски институт, Институт за стратегијска истраживања и Министарство одбране. стр. 549. ISBN 978-86-7743-111-2. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Митровић, Андреј (2011). Продор на Балкан и Србија 1908-1918. Београд: Завод за уџбенике. стр. 707. ISBN 978-86-171-7001-9. 
• Митровић, Андреј (2018). Србија у Првом светском рату. Београд: Службени гласник. стр. 560. ISBN 978-86-519-1805-9. 
• Живојиновић, Драгољуб (2010). Невољни ратници: Велике силе и Солунски фронт (1914-1918). Београд: Завод за уџбенике. стр. 349. ISBN 978-86-17-16946-4. 
• Зорић, Мирјана (1. мај 2018). „Сведочанства с Крфа и Солунског фронта” (PDF). Магазин „Одбрана”. Специјални прилог бр. 186: 1 — 32. 
• Опачић, Петар (2018). Србија, Солунски фронт и уједињење 1918. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 769. ISBN 978-86-515-1413-8. 
• Опачић, Петар (2017). Солунски фронт - Зејтинлик. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 282. ISBN 978-86-515-1228-8. 
• Приређивачи: Ђурић, Силвија; Стевановић, Видосав (1990). Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1914 - 1915, Књ. 2. ИРО "Београд"/ ТИЗ "Зрински". стр. 644. ISBN 978-86-7003-052-7. 
• Приређивачи: Ђурић, Силвија; Перић, Раша; Стевановић, Видосав (1990). Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1915 - 1918, Књ. 3. ИРО "Београд"/ ТИЗ "Зрински". стр. 777. ISBN 978-86-7003-053-4. 
• Самарџић, Љубомир; Максимовић, Небојша (2006). Тамо далеко. Београд: Завод за уџбенике. стр. 135. ISBN 86-17-13601-4. 
• Група аутора (1968). Кроз Албанију 1915 – 1916: Спомен књига и албум приликом педесетогодишњице пробијање Солунског фронта. Београд: Просвета – Удружење носилаца Албанске споменица. 
• Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације [[1914]].1918 године. Лесковац: Народни музеј. 
• Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних. 
• Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. 

Спољашње везе

• Срби на Крфу, РТС Мерила времена - Званични канал
• Писмо храброг ратника (Политика, Љубиша Стојилковић, 5. мај 2017.)
• У Скадру се за јело није имало купити ништа (Политика, Гвозден Оташевић, 1. јул 2018.)
• „Кројачи српске судбине“, др Петар Опачић, Вечерње новости, фељтон, 25. октобар - 8. новембар 2009.
• „Откуд српски војник у гробовима северне Африке "... Само кад би брашно било ближе војсци, или војска ближа брашну!“, Владан Динић, часопис Сведок.
• „Месец дана умирања“, Владан Динић, часопис Сведок.
• Униформа Српске војске, Мирјана Крстовић, магазин Одбрана, специјални прилог бр. 113, 15. децембар 2014.
• Албанска голгота српске војске, Магазин „Одбрана“, специјални прилог бр. 136, Снежана Николић, 1. јануар 2016.
• У недрима Бизерте, Магазин „Одбрана“, специјални прилог бр. 138, Снежана Николић, 15. фебруар 2016.
• Српска војска на Крфу – острву спаса, Др Миљан Микић, магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 148, 15. јул 2016.
• Сведочанства с Крфа и Солунског фронта, Др Мирјана Зорић, магазин „Одбрана", специјални прилог бр. 186, 1. мај 2018.
• Марш смрти дуж обале Јадранског мора, Политика, Јован Гајић, 8. јануар 2016.
• Албанска голгота и крфски васкрс, РТС, 17. април 2016.