Pređi na sadržaj

Milan Tucović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Tucović
Lični podaci
Datum rođenja(1965-09-13)13. septembar 1965.
Mesto rođenjaPožega, SFR Jugoslavija
Datum smrti2. avgust 2019.(2019-08-02) (53 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Milan Tucović (Požega, 13. septembar 1965 — Beograd, 2. avgust 2019) bio je srpski slikar i vajar.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Milan Tucović: The Boy Who Carried the Light, 1998. Metal, oil on wood, 43 x 34 cm
Milan Tucović: Dečak koji je nosio svetlo, 1998. Metal, ulje na drvetu, 43 x 34 cm.

Milan Tucović je rođen 13. septembra u selu Gorobilje pored Požege. Veoma rano je pokazao prva interesovanja za umetnost. Sakupljao je glinu po gorobiljskim potocima i modelovao prve glave. Tokom osnovne škole, zahvaljujući nastavniku poljoprivrede Nikoli Mićiću otkrio je svet Pikasa, Modiljanija i Matisa.

Crtanje i vajanje je učio u ateljeu vajara Velimira Karavelića. Školu za industrijsko oblikovanje je upisao 1982. u Beogradu, a vajarstvo 1986. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Profesori su mu Nandor Glid, Vojislav Vujisić,... Još kao student dobio je treću nagradu na Jugoslovenskom konkursu za spomenik Ćirilu i Metodiju u Skoplju.

Venčao se sa Milom Kolarević i dobio prvo ćerku Jovanu, pa zatim Bojanu. Ćerke će mu ceo život biti centar svega i njegova najveća podrška.

Prvu samostalnu izložbu je imao u Galeriji U podrumu 1991. godine.

U Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta 1992. godine imao je veoma zapaženu i posećenu izložbu. Tim povodom nedeljnik NIN objavio je tekst poznatog scenariste i likovnog kritičara Đorđa Kadijevića. Takođe za vreme izložbe upoznao se sa Mićom Popovićem koji je bio oduševljen Milanovim radom:

(„... Kad god sretnem nekog mladog slikara koji se ponaša prirodno, odnosno ne slika protiv sebe, ja sam vrlo srećan...Pomenuću jedno ime: Milan Tucović. Izvrstan mladi slikar koji se ponaša kako treba. Kad svane jutro on kaže: Dobar dan! Kad dođe veče on: Laku noć!”

Iste godine dobio je Grand Prix i nagradu publike na Petom međunarodnom bijenalu „U svetlosti Milene” u Požarevcu.

Izlaže u Modernoj galeriji u Budvi, gde upoznaje ( i postaju veliki prijatelji ) poznatog slikara Jova Ivanovića, po kome ova galerija sada i nosi ime.

U ateljeu prijatelja Save Posavca nastaju prvi objekti sa mehanizmima, metalom, staklom.

Nastaje dokumentarni film Ostavština za budućnost, autora Mileta Begenišića. Pored ovog, o Milanu Tucoviću su snimljeni još mnogi dokumentarni filmovi i emisije: Pogled iz zaborava, autora Vaska Butrića, Moj Beograd, autor Ivana Nikolić, Požeški dokumenti,Forme ispovesti 44, scenario i režija Andrija Dimitrijević ...

Na poziv slikara Ljube Popovića izlagao je u Modernoj galeriji u Valjevu. Sa ovom galerijom ostaje povezan do samog kraja i kao član Saveta galerije.

Prva izložba posle obnavljanja kulturnih veza u Francuskom kulturnom centru je izložba Milana Tucovića, koju je otvorio zvanični predstavnik Francuske u Srbiji. Neopisiva gužva na otvaranju (zakrčena ulica kneza Mihaila) i veliko interesovanje za posetu izložbi, potvrdili su Tucovićev status na umetničkoj sceni Srbije.

Ređaju se mnogobrojne izložbe kako u zemlji tako i u inostranstvu, a među najznačajnijim su izložbe u Tokiju i Parizu, izložba u Modernoj galeriji Valjevo sa slikom "Memorija pristaništa", izložba u Galeriji RTS-a, u Subotici, Japanu, Puli, Beogradu, ...

Zajedno sa suprugom Milom osnovao je Studio Uroboros koji je postao mesto gde se održavaju mnogobrojne izložbe i kulturni događaji. Tu su izlagali već afirmisani slikari, ali i mladi umetnici kojima je Tucović uvek bio jak oslonac i velika podrška. Između ostalih, u Studiu Uroboros ( u organizaciji Fondacije "Plavo") je održana retrospektivna izložba Leonidu Šejki, kao i izložba radova Dušana Gerzića Gere . Takođe tu se priređuju i kljiževne večeri, projekcije filmova, muzički događaji, promocije književnih dela,...

Započinje rad na kapitalnom delu „Povratak delegacije”, koje nažalost nije uspeo da dovrši.[1]

Preminuo je iznenada, 2. avgusta 2019. u Beogradu.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Osmeh, nesvakidašnji talenat, skromnost i dobrota krasile su ovog umetnika. Oko sebe je širio i prenosio na druge neverovatnu pozitivnu energiju. Bio je „Dečak koji je nosio svetlo”

Stvaralaštvo Milana Tucovića[uredi | uredi izvor]

„Umetnost je spoznaja. Kroz nju ravnomerno uzrastamo, znanjem i osećanjem. Bivamo bolji na ovom našem večnom putu neznano kuda. Ona je kroz sve epohe bila mera naše ljudskosti.” - Milan Tucović.

Tucović je bio izvanredan vajar, slikar, ali i crtač i akvarelista i kao takav jedan od vodećih likovnih umetnika svoje generacije.[2] U njegovom izrazu primetan je uticaj vajarstva, njegovog akademskog poziva, ali i jugoslovenskog nadrealizma i struje „fantastičnog slikarstva“ Leonida Šejke[3].

Kao student dosta je čitao i posećivao Jugoslovensku kinoteku, pa u njegova dela polako "ulaze" Borhes, Singer, Harms, Paradžanov, Tarkovski, ali i nezaobilazni Danilo Kiš, čije je poprsje uradio za diplomski rad.

Na prvim slikama se vidi siguran crtež, likovi su slikani pažljivo i slojevito, nema jakih boja - svuda je tišina i spokoj.

Neke od najznačajnijih slika iz tog perioda su: Graditelj caričinog grada, Ben Isak, Darovi, Sokolari iz Pergama, Hrabal, Vojo firmopisac, Geologija, Život, zastava i ja, Mladić ili o sakupljanju, Čuvari sna, Verglaš iz Kane,...

„ Umetnost je lepota. Lepo je vrhunski pojam koji ima moć da objedini sve ostale. Lepo je nadređen pojam i samom dobru. Lepo može u sebe da uključi i zlo-na taj način će se proslaviti dobro. I ružno će nestati u lepom. Postaće samo fragment velike Lepote.” - Milan Tucović.

U ateljeu prijatelja Franja Posavca, kreće da stvara prve objekte, sa raznim mehanizmima, metalom, staklom, lepi fotografije,... Bočice, metalne kopče, mehanizmi nađeni ko zna gde, neobičan kamen, ptičije gnezdo, pa čak i puščani metak, postaju ravnopravan deo umetničkog dela. Svi ti predmeti zajedno sa oslikanim konkretnim likovima (dečak iz komšiluka, moler Milosav, Borhes ili Majakovski), postaju jedno višeslojno i višeznačno umetničko delo.

Neka od dela iz tog perioda su: Mobilijar Bogougodnog Jovana, U očekivanju promene, Esej o bilju, Ogled o ljudskom razumu, Kratki život Stoje Stanić, Noći i dani buregdžije Zamfira, Dečak koji je nosio svetlo, Srđa iz Zlota, Janja iz gore,...

Jedna od sledećih faza su Brodovi bez mora, kako ju je u svom tekstu prikazao srpski književnik i akademik Ljubomir Simović.

„Zaustavimo se na trenutak pred velikom serijom slika sa motivom brodova i brodogradilišta. Na tim slikama vidimo vrlo realistički naslikane brodove u izgradnji, brodove na remontu i vrlo realistički naslikane brodomontere i poslovođe i neke dečake koji se dosađuju ili se igraju ili prosto poziraju ispred tih brodova. Međutim, upadljivo je da u tim lukama, pristaništima i brodogradilištima nema mora....Gledajući ova platna-koja kao da nisu islikana nego iskovana-„Putnik”, „Dnevnik jednog brodara”, „Pristanište”, „Brodogradilište Bijela”, „Luka”, „Remont”, „Memorija pristaništa” „Đurđe Veselinović”, „U luci”-na kraju shvatimo da je Tucović, slikajući ove luke bez mora, i ove brodove kao gvozdene zidove, u stvari slikao nešto drugo, nešto nevidljivo: teskobu, hladnoću i jezu”[4]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Sreto Bošnjak, istoričar umetnosti i likovni kritičar

„Tek što se pojavio na javnoj umetničkoj sceni, ovaj mladi slikar (po obrazovanju inače vajar) svratio je na sebe ozbiljnu pažnju i kritike i publike: imao je snage, hrabrosti i dara da ostvari vlastitu slikarsku viziju. Celovitu i nesvakidašnju.[5]

Đorđe Kadijević, reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar

„ Francuzi su prihvatili Tucovićev slikarski klasicizam kao nešto što je kontekstualno razumljivo, bez straha (kakvog ima u nas) da u njegovom naglašenom estetizmu ima nečeg anahroničnog. Nas još fascinira to što je danas u umetnosti dopušteno da objekat zauzme mesto predstave-tj. da prost predmet postavi kao umetničko delo. A tamo u svetu, fascinirani su kada vide da predstava (tj. umetnička slika), zauzima mesto objekta!- baš onako kako to Tucović radi”[6]

Milan Komnenić, književnik

„U protivrečnom, ali neprekidnom smenjivanju građenja i razgrađivanja, Milan Tucović pronalazi opsesivne teme svog slikarstva. Do mističkih zanosa obuzetom mitom graditeljstva, taj slavitelj mistrije i kecelje istovremeno je i strasni sakupljač odbačenih, dakle "rastvarenih" stvari”.

„U suštini Tucovićeva figuralnost proističe iz slaganja fantazama. Najčešće, to slaganje nema vidljiv sled. Ono do kraja uživa izvesnu slobodu igre. Motivi su prevedeni u znakove, a znakovi su rasuti u svim pravcima po slici”[7]

Milanka Todić, istoričarka umetnosti

„Mada na prvi pogled izgleda da su slike Milana tucovića izrazito statične, da imaju staromodnu koherentnost i u sebe zagledan vanvremenski svet, u njima postoji jedna specifična vrsta dinamičnog ritma koja prisiljava posmatrača da neprekidno menja tačku posmatranja i izoštrava svoja, ne samo optička, čula”[8]

Kristijan Timonije (Christian Thimonier)

„ Umetnik današnjice u društvu koje zaboravlja brzinom kojom i proizvodi, bira, čuva ili sakuplja, da bi stvorio smisao ili razorio očiglednost potrošačkog. Toj porodici sakupljača pripada Milan Tucović.”[7]

Kajoko Jamasaki, književnica

„Naš slikar, međutim, ne daje smisao samo bezimenim ljudima , već i predmetima, koji nisu živa bića, ali ih je stvorila ljudska ruka. Savremeni slikar Leonid Šejka, jedan od najvažnijih Kišovih prijatelja, ima čuveni ciklus pod nazivom „Đubrište”, što je sjajna metafora za dvadeseti vek. I naš Tucović često crpi nadahnuće iz đubrišta.”[7]

Dragan Jovanović Danilov, pesnik i likovni kritičar

„Već na ranim dečačkim crtežima Milana Tucovića ( koje autor ovog teksta poznaje iz prve ruke), mogla se osetiti fina priroda jednog bogom danog talenta. Gonjen jakim stvaralačkim dajmonionom, Milan Tucović se još od dečaštva strasno predaje crtanju, prizivajući linijom milje i vilinje detinjstva”.[9]

Sanja Domazet, spisateljica, novinarka i univerzitetski profesor

„ Tucović slika blaga lica mlečnih i usamljenih žena, biblijske kovčege, u snu ulovljena mala sunca, dečake koji su zauvek ostali zarobljeni u lavirintima samoće i svojim providnim, dragocenim očima , miluju naše potiljke obolele od melanholije. A oči na Tucovićevim slikama ne stare. Liturgija slavljenja lepote i svetlosti se kod ovog slikara nikada ne prekida” [10]

Milenko Radović

„Kod Tucovića je jedan temperament treperav i suzdržan, a njegova inteligencija izrazita. On dostojno baštini nasleđe civilizacijsko i kulturno, on zna i razna znanja savremena, ali on je i odgovoran. Tako se i svetlosti njegove slike i koloriti, pa i zanat, sasvim nezavisno, naslanjaju i na tradiciju i na budućnost i slike i slikarstva.”

Vojislav Karanović, književnik

„Delo ovog umetnika odlikuje zamišljenost nad prolaznošću, ali i želja da se povrate ozarenost, da se probudi sjaj zaspao u materiji. Na slici " Dečak koji je nosio svetlo" vidi se dečak kako uz grudi pritiska nekakav krug svetla. Ali tu svetlost ne emituje neki predmet, svetiljka ili nešto slično. Nju emituje duša dečaka”.

Dejan Đorić, likovni kritičar

„Otišao je sjajan slikar, ali ostaje njegov opus, delo izrazito i likovno samosvojno, sa hrabrim i neočekivanim rešenjima, koja nisu nikada viđena u istoriji slikarstva.... Njegove najbolje slike slične su finim tkanicama, a svetlost toliko suptilna da kao na jednoj dolazi od svitaca u rukama dečaka. Za razliku od većine avangardnih dela Tucovićeva će se još dugo voleti i pamtiti”.[11]

Vladeta Jerotić, akademik SANU

„ Milane, reći ću Vam nešto, ali Vas molim da me pravilno razumete. Vama je kao slikaru ostalo samo da umrete, jer što se simbolike i stila tiče, dotakli ste sami vrh. Dalje se ne može ići.”[12]

Samostalne izložbe[uredi | uredi izvor]

  • 1991 – Beograd, Galerija „Znaci kulture (U podrumu)”
  • 1992 – Beograd, Galerija „Dom kulture Studentski grad“
  • 1993 – Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta
  • 1995 – Beograd, Etnografski muzej
  • 1995 - Budva, Moderna galerija
  • 1996 – Budva, Moderna galerija
  • 1996 – Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta
  • 1997 – Topola, Zadužbina kralja Petra I
  • 2000 – Podgorica, Mobilijar Bogougodnog Jovana,Galerija Pizana
  • 2000 – Valjevo, Moderna galerija Valjevo
  • 2002 – Beograd, Francuski kulturni centar
  • 2002 – Šamalijer, Galerie D`Art Contemporain
  • 2002 – Fer, Centre D`Art Contemporain
  • 2003 – Požega, Gradska galerija
  • 2003 – Arilje, Gradska galerija
  • 2004 – Tokio, Sesion House Garden
  • 2005 – Pariz, Kulturni centar Srbije i Crne Gore
  • 2005 – Bajina Bašta, Dani evropske baštine
  • 2005 – Užice, Gradska galerija
  • 2007 – Aranđelovac, Smotra „Mermer i zvuci“, Galerija „99“
  • 2007 - Beograd, Studio Uroboros
  • 2009 – Valjevo, Memorija pristaništa, Moderna galerija Valjevo
  • 2009 - Beograd, Memorija pristaništa, Studio Uroboros
  • 2009 - Beograd, Galerija RTS
  • 2010 - Gornji Milanovac, Muzej rudničko-takovskog kraja
  • 2010 - Beograd, Uroboros ili O mogućnosti obnove, Studio Uroboros
  • 2011 - Kragujevac, Galerija Spoemen-muzeja 21. oktobar
  • 2012 - Subotica, Savremena galerija Subotica
  • 2013 - Beograd, Studio Uroboros
  • 2013 - Tokijo (Tokyo, Okuno Building Room 306
  • 2013 - Maihama, Gallery B - Stile
  • 2014 - Tokijo, Tokyo,Ginza, Steps Gallery
  • 2014 - Vrnjačka Banja
  • 2015 - Chiba, Gallery Mutsu
  • 2016 - Beograd, Slike 2015-2016, Andrićev venac 2
  • 2017 - Galerija Andrićevog instituta „Petar Lubarda”, Višegrad
  • 2017 - Pula, Istra, Galerija SKUC Pula
  • 2018 - Prokuplje, Narodni muzej Toplice, Galerija Boža Ilić
  • 2018 - Užice, Galerija Pedagoškog fakulteta u Užicu
  • 2018 - Valjevo, Tikalo-Tucović, Crteži i slike, Moderna galerija Valjevo
  • 2021 - Beograd, Autoportret sa tuđim licem, Galerija RTS (posthumno)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milan Tucović, Povratak delegacije-nezavršena slika
  2. ^ „Politika - Bog je kolekcionar slika”. Политика. 
  3. ^ „Arte - Milan Tucović”. Арте. 
  4. ^ Televizijska serija „Čitanje slika”nastala prema istoimenoj knjizi Ljubomira Simovića,Redakcija za kulturu RTS-a, snimatelj Branko Pelinović, 2013-2014.godina
  5. ^ Monografija „Tucović”, Sreto Bošnjak, Izdavač Cicero, 1995. godina.
  6. ^ Đorđe Kadijević, NIN, 07.03.2002. godina
  7. ^ a b v "Monografija Tucović" Milan Komnenić, Kajoko Jamasaki, Kristijan Timonije, Agencija Valjevac, 2005.
  8. ^ Monografija „Tucović”, Milanka Todić, 2009.
  9. ^ Milan Tucović, Memorija pristaništa,2009.
  10. ^ Liturgija slavljenja lepote, Sanja Domazet, Blic, 04.05.2017. godina
  11. ^ Katalog povodom izložbe „Autoportret sa tuđim licem, Galerija RTS-a, 2021.
  12. ^ Agape, Milan Tucović, 10.07.2016.godine

Literatura i katalozi[uredi | uredi izvor]

  • Monografija „Тucović - Urbs quadrata ili O čuvarima sna”, Radovi od 1991-1995, Izdavač: Cicero&ArtMedia, Autor teksta Sreto Bošnjak, Fotografije Ljubiša Petrović - Pinokio & Veljko Žitarević, Prevod: Milorad Todorović-Kapiten, Grafički dizajn: Dragan Dimitrijević
  • Monografija „Tucović”, Izdavač: Agencija Valjevac, 2005, Autori teksta: Milan Komnenić, Kajoko Jamasaki, Christian Thimonier, Fotografije: Branko Pelinović, Veljko Žitarević, Dušan Jovanović, Aleksandar Damnjanović, Prevod na francuski Nađa Petrovski, Pascal Donjon, Tiraž 1000
  • Monografija „Tucović, Milanka Todić” Izdavač: Agencija Valjevac, Autor teksta: Milanka Todić, Fotografije: Miroslav Jeremić, Dušan Jovanović, Branko Pelinović i Velibor Žitarević, Tiraž: 1000, 2009. godina
  • Katalog „ Милан Туцовић Слике, Galerija Dom kulture Studentski grad, tekstovi Mirjana Miočinović i Đorđe Pavićević, 1992. godina
  • Katalog „Туцовић 12. - 26.I 993”, Fotografije: Velibor Žitarević, Štampa: Grafo NIN, Beograd
  • Katalog „ Tucović - Terra incognita ili o putovanju”, Izdavač Zadužbina Kralja Petra I, Topola, 1997. godina, katalog je izdat na srpskom, engleskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku
  • Katalog „Mobilijar Bogougodnog Jovana”, Izdavač: Galerija PIZANA, Autor teksta: Nenad Teofilović, Produkcija i grafički dizajn: Blažina Dizajn Studio, Fotografije: Veljko Žitarević, Tiraž:1000, 2000.god.
  • Katalog „Tucović” za izložbu u Kulturnom centru Srbije i Crne Gore u Parizu
  • Katalog „Milan Tucović,Crteži, slike, objekti”, za izložbu u Modernoj galeriji Valjevo, 2000. godina
  • Katalog „Beleška sa putovanja izvan svakog privida, Milan Tucović”,Kulturni centar Francuske (Centre Culture Francais, 2002. godina
  • Katalog „Beleške sa putovnja sa one strane pojavnog”, Gradska galerija Požega, 2003. godina
  • Katalog „Beleške sa putovnja sa one strane pojavnog”, Gradska galerija Arilje, 2003. godina
  • Katalog „Odande šapuće azurna tama”, 2004. godina
  • Katalog „ Les Imaginaires",Galerie D'Art Contemporain,Chamalieres, zajednička izložba, 2004-2005. godina
  • Katalog „ Milan Tucović, Memorija pristaništa” za izložbu u Modernoj galeriji Valjevo, 2009. godina
  • Katalog „Memorija pristaništa, Milan Tucović”, Branko Pelinović, Studio Uroboros, septembar 2009. godine
  • Katalog „Milan Tucović”, Autor izložbe Đorđe Kadijević,Galerija RTS, Beograd, 2009. godina
  • Katalog „Milan Tucović, U očekivanju promene”, Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, 2010. godina
  • Katalog „Uroboros- O mogućnosti obnove”, Tekstovi Mila Tucović i Milja Vuković, Galerija Uroboros, 2010. godina
  • Katalog „Milan Tucović, memorija pristaništa”, Galerija Spomen-muzeja 21. oktobar, 2011. godina
  • Katalog „U susretu sa drugim”, zajednička izložba, Studio Uroboros, Beograd, 2011. godina
  • Katalog „Milan Tucović” za izložbu Projekat Pošta, Studio Uroboros, 2013. godina
  • Katalog „Projekat Pošta Serbia - Japan, Tokijo, Japan, 2013. godina
  • Katalog „Tucović, Radovi 2009-2013”, za izložbu u Studio Uroboros, Beograd, 2013. godina
  • Katalog „Tucović”, Vrnjačka Banja, Izdavač Etno centar Gegula-Kraljevo, 2014. godina
  • Katalog „ 2+2 ” , Galerija RTS-a, Beograd, zajednička izložba Mitsunori Kurashige/Masami Yoshioka+Saša Marjanović/Milan Tucović, 2015. godina
  • Katalog „ 2 + 2 Report”, Steps Gallery-, zajednička izložba Mitsunori Kurashige/Masami Yoshioka+Saša Marjanović/Milan Tucović 2015.godina
  • Katalog „ Tucović, The Lady and The Unicorn”, Moderna galerija Likovni susret, 2012. godina
  • Katalog „ Tucović 2015/2016”, za izložbu slika iz kolekcije Jelene Janković, u Galeriji na Andrićevom vencu 2
  • Katalog „ Milan Tucović, Slike i objekti”, Pula, Srpski kulturni centar u Istri, 2017. godina
  • Katalog „Fantastičnih 6”, Zajednička izložba, Autor teksta i kustos izložbe: Maja Živanović, Kuća legata, Izdavač: Beoart, 2017. godina
  • Katalog „ Milan Komnenić, U odbranu slike”, autor izložbe Nikola Kusovac, izdavači: Informatika a.d, Fondacija „Plavo”, Beograd, 2017.godina
  • Katalog „Tucović, crteži, akvareli, kolaži”, Zbirka prof. dr Vladmile i prof. dr Zorana Bojanića,2018.
  • Katalog „Tikalo-Tucović, Crteži i slike”, za izložbu u Modernoj galeriji Valjevo, 2018. godina
  • Katalog „Razgovor sa umetničkim delom”, Tekst doc.dr. Kristinka Selaković, PFU, 2018. godina
  • Katalog „Milan Tucović - Autoportret sa tuđim licem” , autor teksta Dejan Đorić, izbor slika Saša Marjanović i Jovana Tucović, izdavač Galerija RTS-a, 2021. godina
  • Knjiga „Priče od vode", Mihajlo Pantić, Milan Tucović ilustracije
  • Knjiga „Zvezdobrojci-Pupin, Tesla, Milanković”, Aleksandra Ninković Tašić, Milan Tucović ilustracije
  • Studija „Teološke implikacije slikarstva Milana Tucovića”, Protojerej Željko R. Đurić,Tekst je prvobitno objavljen u časopisu Bogoslovlje, vol. 73, br. 2, Beograd 2013
  • Studija „Fajumski portreti Milana Tucovića, osvrt na izložbu slika galerija RTS, 10. decembar 2009. – 17. januar 2010.“, Čairović Ivica, Živopis godišnjak visoke škole SPC za umetnosti i konservaciju god. 4, Beograd
  • „Poetika slike”, Mr Nedeljko Ješić, zapis o autoru likovnog rešenja korica antologije požeškog poetskog duha, Milijan Despotović: "Pesnikon",Svitak, Požega, 2008
  • „Antologija srpskog slikarstva druge polovine 20. veka”, autori Đorđe Kadijević, Sreto Bošnjak, Sava Stepanović, 2008. godina
  • „Srpsko slikarstvo 20. veka, izbor iz privatnih zbirki”, autor Nikola Kusovac, 2019. godina
  • „Duša vina”, više autora (Branko Vasiljević, Žarko Trebješanin, Ratko Božović, Sanja Domazet, Petar Peca Popović, Aleksandar Gatalica, Vladimir Pištalo, Milan Tucović,..)
  • „Art and reality now - serbian perspectives”, Svetlana Rakić, sa uvodom Bogdan Rakić, izdavač „A.Pankovich publishers, New York”

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Intervjui[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Туцовић&oldid=27822219”