Пређи на садржај

Милан Туцовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Туцовић
Лични подаци
Датум рођења(1965-09-13)13. септембар 1965.
Место рођењаПожега, СФР Југославија
Датум смрти2. август 2019.(2019-08-02) (53 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Милан Туцовић (Пожега, 13. септембар 1965 — Београд, 2. август 2019) био је српски сликар и вајар.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Milan Tucović: The Boy Who Carried the Light, 1998. Metal, oil on wood, 43 x 34 cm
Милан Туцовић: Дечак који је носио светло, 1998. Метал, уље на дрвету, 43 x 34 цм.

Милан Туцовић је рођен 13. септембра у селу Горобиље поред Пожеге. Веома рано je показао прва интересовања за уметност. Сакупљао je глину по горобиљским потоцима и моделовао прве главе. Током основне школе, захваљујући наставнику пољопривреде Николи Мићићу открио је свет Пикаса, Модиљанија и Матиса.

Цртање и вајање је учио у атељеу вајара Велимира Каравелића. Школу за индустријско обликовање је уписао 1982. у Београду, а вајарство 1986. године на Факултету примењених уметности у Београду. Професори су му Нандор Глид, Војислав Вујисић,... Још као студент добио је трећу награду на Југословенском конкурсу за споменик Ћирилу и Методију у Скопљу.

Венчао се са Милом Коларевић и добио прво ћерку Јовану, па затим Бојану. Ћерке ће му цео живот бити центар свега и његова највећа подршка.

Прву самосталну изложбу је имао у Галерији У подруму 1991. године.

У Галерији Коларчевог народног универзитета 1992. године имао је веома запажену и посећену изложбу. Тим поводом недељник НИН објавио је текст познатог сценаристе и ликовног критичара Ђорђа Кадијевића. Такође за време изложбе упознао се са Мићом Поповићем који је био одушевљен Милановим радом:

(„... Кад год сретнем неког младог сликара који се понаша природно, односно не слика против себе, ја сам врло срећан...Поменућу једно име: Милан Туцовић. Изврстан млади сликар који се понаша како треба. Кад сване јутро он каже: Добар дан! Кад дође вече он: Лаку ноћ!”

Исте године добио је Grand Prix и награду публике на Петом међународном бијеналу „У светлости Милене” у Пожаревцу.

Излаже у Модерној галерији у Будви, где упознаје ( и постају велики пријатељи ) познатог сликара Јова Ивановића, по коме ова галерија сада и носи име.

У атељеу пријатеља Саве Посавца настају први објекти са механизмима, металом, стаклом.

Настаје документарни филм Оставштина за будућност, аутора Милета Бегенишића. Поред овог, о Милану Туцовићу су снимљени још многи документарни филмови и емисије: Поглед из заборава, аутора Васка Бутрића, Мој Београд, аутор Ивана Николић, Пожешки документи,Форме исповести 44, сценарио и режија Андрија Димитријевић ...

На позив сликара Љубе Поповића излагао је у Модерној галерији у Ваљеву. Са овом галеријом остаје повезан до самог краја и као члан Савета галерије.

Прва изложба после обнављања културних веза у Француском културном центру је изложба Милана Туцовића, коју је отворио званични представник Француске у Србији. Неописива гужва на отварању (закрчена улица кнеза Михаила) и велико интересовање за посету изложби, потврдили су Туцовићев статус на уметничкој сцени Србије.

Ређају се многобројне изложбе како у земљи тако и у иностранству, а међу најзначајнијим су изложбе у Токију и Паризу, изложба у Модерној галерији Ваљево са сликом "Меморија пристаништа", изложба у Галерији РТС-а, у Суботици, Јапану, Пули, Београду, ...

Заједно са супругом Милом основао је Студио Уроборос који је постао место где се одржавају многобројне изложбе и културни догађаји. Ту су излагали већ афирмисани сликари, али и млади уметници којима је Туцовић увек био јак ослонац и велика подршка. Између осталих, у Студиу Уроборос ( у организацији Фондације "Плаво") је одржана ретроспективна изложба Леониду Шејки, као и изложба радова Душана Герзића Гере . Такође ту се приређују и кљижевне вечери, пројекције филмова, музички догађаји, промоције књижевних дела,...

Започиње рад на капиталном делу „Повратак делегације”, које нажалост није успео да доврши.[1]

Преминуо је изненада, 2. августа 2019. у Београду.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Осмех, несвакидашњи таленат, скромност и доброта красиле су овог уметника. Око себе је ширио и преносио на друге невероватну позитивну енергију. Био је „Дечак који је носио светло”

Стваралаштво Милана Туцовића

[уреди | уреди извор]

„Уметност је спознаја. Кроз њу равномерно узрастамо, знањем и осећањем. Бивамо бољи на овом нашем вечном путу незнано куда. Она је кроз све епохе била мера наше људскости.” - Милан Туцовић.

Туцовић је био изванредан вајар, сликар, али и цртач и акварелиста и као такав један од водећих ликовних уметника своје генерације.[2] У његовом изразу приметан је утицај вајарства, његовог академског позива, али и југословенског надреализма и струје „фантастичног сликарства“ Леонида Шејке[3].

Као студент доста је читао и посећивао Југословенску кинотеку, па у његова дела полако "улазе" Борхес, Сингер, Хармс, Параџанов, Тарковски, али и незаобилазни Данило Киш, чије је попрсје урадио за дипломски рад.

На првим сликама се види сигуран цртеж, ликови су сликани пажљиво и слојевито, нема јаких боја - свуда је тишина и спокој.

Неке од најзначајнијих слика из тог периода су: Градитељ царичиног града, Бен Исак, Дарови, Соколари из Пергама, Храбал, Војо фирмописац, Геологија, Живот, застава и ја, Младић или о сакупљању, Чувари сна, Верглаш из Кане,...

„ Уметност је лепота. Лепо је врхунски појам који има моћ да обједини све остале. Лепо је надређен појам и самом добру. Лепо може у себе да укључи и зло-на тај начин ће се прославити добро. И ружно ће нестати у лепом. Постаће само фрагмент велике Лепоте.” - Милан Туцовић.

У атељеу пријатеља Фрања Посавца, креће да ствара прве објекте, са разним механизмима, металом, стаклом, лепи фотографије,... Бочице, металне копче, механизми нађени ко зна где, необичан камен, птичије гнездо, па чак и пушчани метак, постају равноправан део уметничког дела. Сви ти предмети заједно са осликаним конкретним ликовима (дечак из комшилука, молер Милосав, Борхес или Мајаковски), постају једно вишеслојно и вишезначно уметничко дело.

Нека од дела из тог периода су: Мобилијар Богоугодног Јована, У очекивању промене, Есеј о биљу, Оглед о људском разуму, Кратки живот Стоје Станић, Ноћи и дани бурегџије Замфира, Дечак који је носио светло, Срђа из Злота, Јања из горе,...

Једна од следећих фаза су Бродови без мора, како ју је у свом тексту приказао српски књижевник и академик Љубомир Симовић.

„Зауставимо се на тренутак пред великом серијом слика са мотивом бродова и бродоградилишта. На тим сликама видимо врло реалистички насликане бродове у изградњи, бродове на ремонту и врло реалистички насликане бродомонтере и пословође и неке дечаке који се досађују или се играју или просто позирају испред тих бродова. Међутим, упадљиво је да у тим лукама, пристаништима и бродоградилиштима нема мора....Гледајући ова платна-која као да нису исликана него искована-„Путник”, „Дневник једног бродара”, „Пристаниште”, „Бродоградилиште Бијела”, „Лука”, „Ремонт”, „Меморија пристаништа” „Ђурђе Веселиновић”, „У луци”-на крају схватимо да је Туцовић, сликајући ове луке без мора, и ове бродове као гвоздене зидове, у ствари сликао нешто друго, нешто невидљиво: тескобу, хладноћу и језу”[4]

Критика

[уреди | уреди извор]

Срето Бошњак, историчар уметности и ликовни критичар

„Тек што се појавио на јавној уметничкој сцени, овај млади сликар (по образовању иначе вајар) свратио је на себе озбиљну пажњу и критике и публике: имао је снаге, храбрости и дара да оствари властиту сликарску визију. Целовиту и несвакидашњу.[5]

Ђорђе Кадијевић, редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар

„ Французи су прихватили Туцовићев сликарски класицизам као нешто што је контекстуално разумљиво, без страха (каквог има у нас) да у његовом наглашеном естетизму има нечег анахроничног. Нас још фасцинира то што је данас у уметности допуштено да објекат заузме место представе-тј. да прост предмет постави као уметничко дело. А тамо у свету, фасцинирани су када виде да представа (тј. уметничка слика), заузима место објекта!- баш онако како то Туцовић ради”[6]

Милан Комненић, књижевник

„У противречном, али непрекидном смењивању грађења и разграђивања, Милан Туцовић проналази опсесивне теме свог сликарства. До мистичких заноса обузетом митом градитељства, тај славитељ мистрије и кецеље истовремено је и страсни сакупљач одбачених, дакле "растварених" ствари”.

„У суштини Туцовићева фигуралност проистиче из слагања фантазама. Најчешће, то слагање нема видљив след. Оно до краја ужива извесну слободу игре. Мотиви су преведени у знакове, а знакови су расути у свим правцима по слици”[7]

Миланка Тодић, историчарка уметности

„Мада на први поглед изгледа да су слике Милана туцовића изразито статичне, да имају старомодну кохерентност и у себе загледан ванвременски свет, у њима постоји једна специфична врста динамичног ритма која присиљава посматрача да непрекидно мења тачку посматрања и изоштрава своја, не само оптичка, чула”[8]

Кристијан Тимоније (Christian Thimonier)

„ Уметник данашњице у друштву које заборавља брзином којом и производи, бира, чува или сакупља, да би створио смисао или разорио очигледност потрошачког. Тој породици сакупљача припада Милан Туцовић.”[7]

Кајоко Јамасаки, књижевница

„Наш сликар, међутим, не даје смисао само безименим људима , већ и предметима, који нису жива бића, али их је створила људска рука. Савремени сликар Леонид Шејка, један од најважнијих Кишових пријатеља, има чувени циклус под називом „Ђубриште”, што је сјајна метафора за двадесети век. И наш Туцовић често црпи надахнуће из ђубришта.”[7]

Драган Јовановић Данилов, песник и ликовни критичар

„Већ на раним дечачким цртежима Милана Туцовића ( које аутор овог текста познаје из прве руке), могла се осетити фина природа једног богом даног талента. Гоњен јаким стваралачким дајмонионом, Милан Туцовић се још од дечаштва страсно предаје цртању, призивајући линијом миље и вилиње детињства”.[9]

Сања Домазет, списатељица, новинарка и универзитетски професор

„ Туцовић слика блага лица млечних и усамљених жена, библијске ковчеге, у сну уловљена мала сунца, дечаке који су заувек остали заробљени у лавиринтима самоће и својим провидним, драгоценим очима , милују наше потиљке оболеле од меланхолије. А очи на Туцовићевим сликама не старе. Литургија слављења лепоте и светлости се код овог сликара никада не прекида” [10]

Миленко Радовић

„Код Туцовића је један темперамент треперав и суздржан, а његова интелигенција изразита. Он достојно баштини наслеђе цивилизацијско и културно, он зна и разна знања савремена, али он је и одговоран. Тако се и светлости његове слике и колорити, па и занат, сасвим независно, наслањају и на традицију и на будућност и слике и сликарства.”

Војислав Карановић, књижевник

„Дело овог уметника одликује замишљеност над пролазношћу, али и жеља да се поврате озареност, да се пробуди сјај заспао у материји. На слици " Дечак који је носио светло" види се дечак како уз груди притиска некакав круг светла. Али ту светлост не емитује неки предмет, светиљка или нешто слично. Њу емитује душа дечака”.

Дејан Ђорић, ликовни критичар

„Отишао је сјајан сликар, али остаје његов опус, дело изразито и ликовно самосвојно, са храбрим и неочекиваним решењима, која нису никада виђена у историји сликарства.... Његове најбоље слике сличне су финим тканицама, а светлост толико суптилна да као на једној долази од свитаца у рукама дечака. За разлику од већине авангардних дела Туцовићева ће се још дуго волети и памтити”.[11]

Владета Јеротић, академик САНУ

„ Милане, рећи ћу Вам нешто, али Вас молим да ме правилно разумете. Вама је као сликару остало само да умрете, јер што се симболике и стила тиче, дотакли сте сами врх. Даље се не може ићи.”[12]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милан Туцовић, Повратак делегације-незавршена слика
  2. ^ „Политика - Бог је колекционар слика”. Политика. 
  3. ^ „Арте - Милан Туцовић”. Арте. 
  4. ^ Телевизијска серија „Читање слика”настала према истоименој књизи Љубомира Симовића,Редакција за културу РТС-а, сниматељ Бранко Пелиновић, 2013-2014.година
  5. ^ Монографија „Туцовић”, Срето Бошњак, Издавач Цицеро, 1995. година.
  6. ^ Ђорђе Кадијевић, НИН, 07.03.2002. godina
  7. ^ а б в "Монографија Туцовић" Милан Комненић, Кајоко Јамасаки, Кристијан Тимоније, Агенција Ваљевац, 2005.
  8. ^ Монографија „Туцовић”, Миланка Тодић, 2009.
  9. ^ Милан Туцовић, Меморија пристаништа,2009.
  10. ^ Литургија слављења лепоте, Сања Домазет, Блиц, 04.05.2017. година
  11. ^ Каталог поводом изложбе „Аутопортрет са туђим лицем, Галерија РТС-а, 2021.
  12. ^ Агапе, Милан Туцовић, 10.07.2016.године

Литература и каталози

[уреди | уреди извор]
  • Монографија „Тucović - Urbs quadrata ili O čuvarima sna”, Радови од 1991-1995, Издавач: Цицеро&АртМедиа, Аутор текста Срето Бошњак, Фотографије Љубиша Петровић - Пинокио & Вељко Житаревић, Превод: Милорад Тодоровић-Капитен, Графички дизајн: Драган Димитријевић
  • Монографија „Туцовић”, Издавач: Агенција Ваљевац, 2005, Аутори текста: Милан Комненић, Кајоко Јамасаки, Christian Thimonier, Фотографије: Бранко Пелиновић, Вељко Житаревић, Душан Јовановић, Александар Дамњановић, Превод на француски Нађа Петровски, Pascal Donjon, Тираж 1000
  • Монографија „Туцовић, Миланка Тодић” Издавач: Агенција Ваљевац, Аутор текста: Миланка Тодић, Фотографије: Мирослав Јеремић, Душан Јовановић, Бранко Пелиновић и Велибор Житаревић, Тираж: 1000, 2009. година
  • Каталог „ Милан Туцовић Слике, Галерија Дом културе Студентски град, текстови Мирјана Миочиновић и Ђорђе Павићевић, 1992. година
  • Каталог „Туцовић 12. - 26.I 993”, Фотографије: Велибор Житаревић, Штампа: Графо НИН, Београд
  • Каталог „ Tucović - Terra incognita ili o putovanju”, Издавач Задужбина Краља Петра I, Топола, 1997. година, каталог је издат на српском, енглеском, немачком, француском и италијанском језику
  • Каталог „Мобилијар Богоугодног Јована”, Издавач: Галерија ПИЗАНА, Аутор текста: Ненад Теофиловић, Продукција и графички дизајн: Блажина Дизајн Студио, Фотографије: Вељко Житаревић, Тираж:1000, 2000.год.
  • Каталог „Туцовић” за изложбу у Културном центру Србије и Црне Горе у Паризу
  • Каталог „Милан Туцовић,Цртежи, слике, објекти”, за изложбу у Модерној галерији Ваљево, 2000. година
  • Каталог „Белешка са путовања изван сваког привида, Милан Туцовић”,Културни центар Француске (Centre Culture Francais, 2002. година
  • Каталог „Белешке са путовња са оне стране појавног”, Градска галерија Пожега, 2003. година
  • Каталог „Белешке са путовња са оне стране појавног”, Градска галерија Ариље, 2003. година
  • Каталог „Оданде шапуће азурна тама”, 2004. година
  • Каталог „ Les Imaginaires",Galerie D'Art Contemporain,Chamalieres, заједничка изложба, 2004-2005. година
  • Каталог „ Милан Туцовић, Меморија пристаништа” за изложбу у Модерној галерији Ваљево, 2009. година
  • Каталог „Меморија пристаништа, Милан Туцовић”, Branko Pelinović, Студио Уроборос, септембар 2009. године
  • Каталог „Милан Туцовић”, Аутор изложбе Ђорђе Кадијевић,Галерија РТС, Београд, 2009. година
  • Каталог „Милан Туцовић, У очекивању промене”, Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 2010. годинa
  • Каталог „Уроборос- О могућности обнове”, Текстови Мила Туцовић и Миља Вуковић, Галерија Уроборос, 2010. година
  • Каталог „Милан Туцовић, меморија пристаништа”, Галерија Спомен-музеја 21. октобар, 2011. година
  • Kаталог „У сусрету са другим”, заједничка изложба, Студио Уроборос, Београд, 2011. година
  • Каталог „Милан Туцовић” за изложбу Пројекат Пошта, Студио Уроборос, 2013. година
  • Каталог „Projekat Pošta Serbia - Japan, Токијо, Јапан, 2013. година
  • Каталог „Туцовић, Радови 2009-2013”, за изложбу у Студио Уроборос, Београд, 2013. година
  • Каталог „Туцовић”, Врњачка Бања, Издавач Етно центар Гегула-Краљево, 2014. година
  • Каталог „ 2+2 ” , Галерија РТС-а, Београд, заједничка изложба Mitsunori Kurashige/Masami Yoshioka+Саша Марјановић/Милан Туцовић, 2015. година
  • Каталог „ 2 + 2 Report”, Steps Gallery-, заједничка изложба Mitsunori Kurashige/Masami Yoshioka+Саша Марјановић/Милан Туцовић 2015.година
  • Каталог „ Tucović, The Lady and The Unicorn”, Модерна галерија Ликовни сусрет, 2012. година
  • Каталог „ Туцовић 2015/2016”, за изложбу слика из колекције Јелене Јанковић, у Галерији на Андрићевом венцу 2
  • Kаталог „ Милан Туцовић, Слике и објекти”, Пула, Српски културни центар у Истри, 2017. година
  • Каталог „Fantastičnih 6”, Заједничка изложба, Аутор текста и кустос изложбе: Маја Живановић, Кућа легата, Издавач: Беоарт, 2017. година
  • Каталог „ Милан Комненић, У одбрану слике”, аутор изложбе Никола Кусовац, издавачи: Информатика а.д, Фондација „Плаво”, Београд, 2017.година
  • Каталог „Туцовић, цртежи, акварели, колажи”, Збирка проф. др Владмиле и проф. др Зорана Бојанића,2018.
  • Каталог „Тикало-Туцовић, Цртежи и слике”, за изложбу у Модерној галерији Ваљево, 2018. година
  • Каталог „Разговор са уметничким делом”, Текст доц.др. Кристинка Селаковић, ПФУ, 2018. година
  • Каталог „Милан Туцовић - Аутопортрет са туђим лицем” , аутор текста Дејан Ђорић, избор слика Саша Марјановић и Јована Туцовић, издавач Галерија РТС-а, 2021. година
  • Књига „Приче од воде", Михајло Пантић, Милан Туцовић илустрације
  • Књига „Звездобројци-Пупин, Тесла, Миланковић”, Александра Нинковић Ташић, Милан Туцовић илустрације
  • Студија „Теолошке импликације сликарства Милана Туцовића”, Протојереј Жељко Р. Ђурић,Текст је првобитно објављен у часопису Богословље, вол. 73, бр. 2, Београд 2013
  • Студија „Фајумски портрети Милана Туцовића, осврт на изложбу слика галерија РТС, 10. децембар 2009. – 17. јануар 2010.“, Чаировић Ивица, Живопис годишњак високе школе СПЦ за уметности и консервацију год. 4, Београд
  • „Поетика слике”, Мр Недељко Јешић, запис о аутору ликовног решења корица антологије пожешког поетског духа, Милијан Деспотовић: "Песникон",Свитак, Пожега, 2008
  • „Антологија српског сликарства друге половине 20. века”, аутори Ђорђе Кадијевић, Срето Бошњак, Сава Степановић, 2008. година
  • „Српско сликарство 20. века, избор из приватних збирки”, аутор Никола Кусовац, 2019. година
  • „Душа вина”, више аутора (Бранко Васиљевић, Жарко Требјешанин, Ратко Божовић, Сања Домазет, Петар Пеца Поповић, Александар Гаталица, Владимир Пиштало, Милан Туцовић,..)
  • „Art and reality now - serbian perspectives”, Светлана Ракић, са уводом Богдан Ракић, издавач „A.Pankovich publishers, New York”
  • "Милан Туцовић - Радионица за израду анђела", Издавач: Службени гласник Републике Србије, Аутор: Зоран Јеремић

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Интервјуи

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Туцовић&oldid=28702401”