Minezang (nemačka književnost)
| Minezang (nem. Minnesang) | |
|---|---|
 | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Nemačka i Austrija |
| Vreme nastanka | 12. vek |
Minezang (nem. Minnesang, „Ljubavne pesme”) je najstarija umetnička lirika svetovnog karaktera pisana na nemačkom jeziku. Razvio se u Nemačkoj i Austriji početkom 12. veka i predstavljao je pisane pesme sa ljubavnom tematikom (nem. Minnelied), koje su izvodili minezengeri (nem. Minnesänger).[1]
Minezang ime dobija po staronemačkoj reči Minne, koja je značila ljubav, a tvorci ove svetovne poezije su bili vagandi — putujući pesnici, lutalice, bivši manastirski đaci kao i propali studenti.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Postoji više teorija o nastanku minezanga. Dugo se smatralo da vodi poreklo od provansalskih trubadura iz Francuske, ali pojedini teoretičari tvrde da vodi poreklo od Arapske ljubavne lirike, koja se u 9. i 10. veku izvodila na dvorovima u Španiji. Na minezang je uticala i poezija na latinskom, pa je kao inspiracija poslužila tema ljubavi kakvu je i sam Ovidije razume — požrtvovano služenje izabranici.
Tokom rane faze minezanga se razvijaju dva centra: dunavski i rajnski. Najstariji tekstovi datiraju iz 1150. godine, a među prvim minezengerima se smatraju Kirenberg (nem. Der von Kürenberg) i Ditmar fon Ajst (nem. Dietmar von Aist), najpoznatiji predstavnici dunavskog centra, u kom je snažan uticaj francuske trubadurske lirike. Sa druge strane su za rajnski centar karakteristični provansalsa osećanja i truveri sa juga Francuske. Predstavnici ove grupe su Fridrih von Hauzen (nem. Friedrich von Hausen) i Hajnrih von Feldeke (Heinrich von Veldeke).
Odlike minezanga
[uredi | uredi izvor]Paralelno sa minezangom se razvija i viteška kultura, zbog čega su nosioci ove lirike dvorski pevači, vitezovi ili riteri. Osnovna tematika minezanga je unutrašnja borba između viteškog kodeksa časti, koji je podrazumevao hrabrost, odmerenost, postojanost kao i vernost Bogu i vladaru, ali sa druge strane i vernost izabranici — dvorskoj dami, kojoj je mogao da se divi samo iz daljine i prema kojoj je potiskivao osećanja. Vitez je u pesmama opevavao njenu spoljašnju i unutrašnju lepotu, iskazivao divljenje, a stav dvorske dame se menjao sa vremenom razvoja minezanga — u ranom minezangu ona takođe iskazuje svoja osećanja, dok u visokom minezangu ona predstavlja hladnu, distanciranu i često oholu osobu. U klasičnoj fazi minezanga čovek teži oslobođenju asketskih stega. U poznoj fazi su u centru selo i svet seljaka.
Napisavši tekst, minezengeri komponuju svoje pesme i zaista ih pevaju, ali danas nema sačuvanih podataka o melodijama, već samo napisani stihovi.
Forma
[uredi | uredi izvor]Posebna pažnja se posvećivala formi, zbog čega su ritam, metrika i stilska sredstva bila značajna za doprinos melodičnosti.
Po formi se razlikuju:
- Lied — vrsta lirske pesme najsličnija kanconi.
- Leich — vrsta lirske pesme slična Lidu ali obimnije i složenije forme
- Spruch — vrsta didaktičke pesme kojom su se prenosile razne poruke
Prema sadržaju se razlikuju:
- Minnelied — divljenje (nedostižnoj) dami
- Mädchenlied — „ženski stihovi” u kojima se žena ili devojka najčešće žali zbog odlaska ili neverstva voljenog
- Naturlied — pesme o prirodi
- Botenlied — pesme o vesnicima u kojima glasnim obaveštava zaljubljene da je vreme da se rastanu
- Tagelied — jutarnje pesme u kojima je opisan rastanak dvoje zaljubljenih (nastavak Botenlied)
- Klagelied — tužbalice
- Loblied — pohvalne pesme
- Scheltlied — pogrdne pesme
- Kreuzzuglied — pesme u kojima su tema krstaški ratovi
Značajni nemački minezengeri
[uredi | uredi izvor]Rani minezang
- Fridrih fon Hauzen (Friedrich von Hausen)
- Hajnrih VI (Henry VI, Holy Roman Emperor)
- Hajnrih fon Feldeke (Heinrich von Veldeke)
- Rajnmar Fidler (Reinmar der Fiedler)
- Šperfogel (Spervogel)
Klasični minezang
- Albreht fon Johansdorf (Albrecht von Johansdorf)
- Bernger fon Horhajm (Bernger von Horheim)
- Gotfrid fon Štrazburg (Gottfried von Strassburg)
- Hartman fon Aue (Hartmann von Aue)
- Hajnrih fon Morungen (Heinrich von Morungen)
- Rajnmar fon Hagenau (Reinmar von Hagenau)
- Valter Fugelvajd (Walther von der Vogelweide)
- Volfram fon Ešenbah (Wolfram von Eschenbach)
Pozni minezang
- Rajnmar fon Brenenberg (Reinmar von Brennenberg)
- Regenbogen (Regenbogen)
- Fridrih fon Zonenburg (Friedrich von Sonnenburg)
- Gotfrid fon Najfen (Gottfried von Neifen)
- Hajnrih fon Majsen (Heinrich von Meissen)
- Hugo fon Montfort (Hugo von Montfort)
- Konrad fon Vircburg (Konrad von Würzburg)
- Najdhart (Neidhart)
- Oto fon Botenlauben (Otto von Botenlauben)
- Rajnmar fon Cveter (Reinmar von Zweter)
- Havart (Hawart)
- Zuskind fon Trimberg (Süßkind von Trimberg)
- Tanhojzer (Der Tannhäuser)
- Ulrih fon Lihtenštajn (Ulrich von Liechtenstein)
- Valter fon Klingen (Walther von Klingen)
- Johanes Hadlaub (Johannes Hadlaub)
- Muskatblut (Muskatblüt)
- Visenlo (Der von Wissenlo)
- Osvald fon Volkenštajn (Oswald von Wolkenstein)
Primeri Minnelied
[uredi | uredi izvor]Srednjevisoko nemački Srpski
Dû bist mîn, ich bin dîn: Ti si moja, ja sam tvoj -
des solt dû gewis sîn. To sigurno znaš.
dû bist beslozzen Zaključana si
in mînem herzen. U srcu mom.
verlorn ist das slüzzelîn: Ključ je izgubljen
dû muost immer drinne sîn! Bićeš zauvek tamo.
Vidi i
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pregled nemačke književnosti od početka do vajmarske klasike, Aleksandra Lazić — Gavrilović, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2021.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Lazić – Gavrilović, Aleksandra (2021). Pregled nemačke književnosti od početka do vajmarske klasike. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 23.
