Пређи на садржај

Минезанг (немачка књижевност)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Минезанг (нем. Minnesang)
Опште информације
МестоНемачка и Аустрија
Време настанка12. век

Минезанг (нем. Minnesang, „Љубавне песме”) је најстарија уметничка лирика световног карактера писана на немачком језику. Развио се у Немачкој и Аустрији почетком 12. века и представљао је писане песме са љубавном тематиком (нем. Minnelied), које су изводили минезенгери (нем. Minnesänger).[1]

Минезанг име добија по старонемачкој речи Minne, која је значила љубав, а творци ове световне поезије су били ваганди — путујући песници, луталице, бивши манастирски ђаци као и пропали студенти.

Историја

[уреди | уреди извор]

Постоји више теорија о настанку минезанга. Дуго се сматрало да води порекло од провансалских трубадура из Француске, али поједини теоретичари тврде да води порекло од Арапске љубавне лирике, која се у 9. и 10. веку изводила на дворовима у Шпанији. На минезанг је утицала и поезија на латинском, па је као инспирација послужила тема љубави какву је и сам Овидије разуме — пожртвовано служење изабраници.

Током ране фазе минезанга се развијају два центра: дунавски и рајнски. Најстарији текстови датирају из 1150. године, а међу првим минезенгерима се сматрају Киренберг (нем. Der von Kürenberg) и Дитмар фон Ајст (нем. Dietmar von Aist), најпознатији представници дунавског центра, у ком је снажан утицај француске трубадурске лирике. Са друге стране су за рајнски центар карактеристични провансалса осећања и трувери са југа Француске. Представници ове групе су Фридрих вон Хаузен (нем. Friedrich von Hausen) и Хајнрих вон Фелдеке (Heinrich von Veldeke).

Одлике минезанга

[уреди | уреди извор]

Паралелно са минезангом се развија и витешка култура, због чега су носиоци ове лирике дворски певачи, витезови или ритери. Основна тематика минезанга је унутрашња борба између витешког кодекса части, који је подразумевао храброст, одмереност, постојаност као и верност Богу и владару, али са друге стране и верност изабраници — дворској дами, којој је могао да се диви само из даљине и према којој је потискивао осећања. Витез је у песмама опевавао њену спољашњу и унутрашњу лепоту, исказивао дивљење, а став дворске даме се мењао са временом развоја минезанга — у рaном минезангу она такође исказује своја осећања, док у високом минезангу она представља хладну, дистанцирану и често охолу особу. У класичној фази минезанга човек тежи ослобођењу аскетских стега. У позној фази су у центру село и свет сељака.

Написавши текст, минезенгери компонују своје песме и заиста их певају, али данас нема сачуваних података о мелодијама, већ само написани стихови.

Форма

[уреди | уреди извор]

Посебна пажња се посвећивала форми, због чега су ритам, метрика и стилска средства била значајна за допринос мелодичности.

По форми се разликују:

  1. Lied — врста лирске песме најсличнија канцони.
  2. Leich — врста лирске песме слична Лиду али обимније и сложеније форме
  3. Spruch — врста дидактичке песме којом су се преносиле разне поруке

Према садржају се разликују:

  1. Minnelied — дивљење (недостижној) дами
  2. Mädchenlied — „женски стихови” у којима се жена или девојка најчешће жали због одласка или неверства вољеног
  3. Naturlied — песме о природи
  4. Botenlied — песме о весницима у којима гласним обавештава заљубљене да је време да се растану
  5. Tagelied — јутарње песме у којима је описан растанак двоје заљубљених (наставак Botenlied)
  6. Klagelied — тужбалице
  7. Loblied — похвалне песме
  8. Scheltlied — погрдне песме
  9. Kreuzzuglied — песме у којима су тема крсташки ратови

Значајни немачки минезенгери

[уреди | уреди извор]

Рани минезанг

Класични минезанг

Позни минезанг

Примери Minnelied

[уреди | уреди извор]

Средњевисоко немачки Српски

Dû bist mîn, ich bin dîn: Ти си моја, ја сам твој -

des solt dû gewis sîn. То сигурно знаш.

dû bist beslozzen Закључана си

in mînem herzen. У срцу мом.

verlorn ist das slüzzelîn: Кључ је изгубљен

dû muost immer drinne sîn! Бићеш заувек тамо.

Види и

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Преглед немачке књижевности од почетка до вајмарске класике, Александра Лазић — Гавриловић, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 2021.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lazić – Gavrilović, Aleksandra (2021). Pregled nemačke književnosti od početka do vajmarske klasike. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. стр. 23. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Минезанг_(немачка_књижевност)&oldid=28446160”