Pređi na sadržaj

Mihajlo Ratković

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Datum smrti1953.
Mesto smrtiBeograd, NR Srbija, 
FNR Jugoslavija
Mandatpredsednik Izvršnog odbora Narodnog odbora Beograda
Prethodnikniko
NaslednikNinko Petrović

Mihajlo Ratković (? — Beograd, 1953) bio je stolarski radnik i prvi gradonačlenik Beograda nakon Drugog svetskog rata.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Po zanimanju je bio stolarski radnik. Stanovao je na Kotež Neimaru, u Beogradu.

Tokom okupacije Beograda, 1941—1944. aktovno je sarađivao sa Narodnooslobodilačkim pokretom (NOP). Posebno je pomagao svom zetu Đorđu Andrejeviću Kunu, koji je izrađivao falsifikovane legitimacije za komunističke ilegalce i vodio brigu o ilegalnim skloništima za partijske aktiviste.[1]

Nakon oslobođenja Beograda, odlukom Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Srbije 26. oktobra 1944. ukinuta je Komanda grada i imenovan prvi Narodnooslobodilački odbor grada Beograda. Ovaj organ bio je privremenog tipa sa zadatkom organizovanja života u oslobođenom gradu dok se nesteknu uslovi za izbore. Za predsednika Izvršnog odbora Narodnooslobodilačkog odbora izabran je Mihajlo Ratković, koji je tako postao prvi gradonačelnik Beograda nakon Drugog svetskog rata.[2] Nakon što je Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS) preimenovana u Narodnu skupštinu Srbije, njeno Predsedništvo je 18. aprila 1945. donelo odluku o raspuštanju Izvršnog odbora NO odbora Beograda i izboru novog čiji je predsednik ponovo bio Mihajlo Ratković. Potpredsednici Izvršnog odbora bili su — Branko Maksimović i Marko Nikezić, a sekretar Dobrivoje Radosavljević.[3]

Dan nakon izbora Narodnooslobodilačkog odbora Beograda, 27. oktobra 1944. formiran je Gradski odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta (JNOF) Beograda čiji je predsednik bio Siniša Stanković, a potpredsednici Vučko Ivković i Mihajlo Ratković.[4] Na Skupštini JNOF Beograda održanoj 25. februara 1945. izabran je novi Izvršni odbor čiji je predsednik bio Kirilo Savić, a jedan od članova Izvršnog odbora bio je i Mihajlo Ratković.[5]

Dužnost predsednika Izvršnog odbora Narodnog odbora Beograda Ratković je vršio do 27. septembra 1946. kada je podneo ostavku, a na mestu predsednika ga je zamenio potpredsednik Ninko Petrović.[6]

U braku sa suprugom Dragom imao je ćerku Nadu (1908—1993), koja je bila supruga slikara Đorđa Andrejevića Kuna (1904—1964).

Umro je 1953. u Beogradu, gde je i sahranjen.[7]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Beograd 1984, str. 540.
  2. ^ Beograd 1984, str. 652.
  3. ^ Beograd 1984, str. 725.
  4. ^ Beograd 1984, str. 640.
  5. ^ Beograd 1984, str. 648.
  6. ^ „Novi članovi INO grada Beograd”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 28. 9. 1946. str. 5. 
  7. ^ Protić 1978.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михајло_Ратковић&oldid=28705456”