Mihalj Kišpeter

Mihalj Kišpeter (Kispéter Mihály)
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-10-09)9. oktobar 1919.
Mesto rođenja	Segedin, Mađarska
Datum smrti	19. januar 1966.(1966-01-19) (46 god.)
Mesto smrti	Tata, NR Mađarska
Pozicija	odbrana
Seniorska karijera*
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
hhhh—1939.	Moravaroš
1939—1945.	Solnok MAV
1945—1947.	Debrecin
1947—1957.	Ferencvaroš	215	(7)
Reprezentativna karijera
1941—1953.	Mađarska	11	0
Trenerska karijera
1957—1963.	Ganz MAVAG
1963—1966.	Honved Bp.
* Datum aktuelizovanja: 25. avgust 2024.

Mihalj Kišpeter (mađ. Kispéter Mihály) je bio mađarski defanzivni fudbaler, reprezentativac i fudbalski trener.

Karijera

Fudbal je počeo da igra u svom rodnom gradu, u timu Moravaroš TE. Godine 1939. pridružio se timu Solnok MAV. Bio je član tima koji je osvojio Kup Mađarske 1941. i osvojio treće mesto u sezoni 1941/42. Godine 1941. debitovao je i u reprezentaciji, što je tada bilo jedno od najvećih priznanja za igrača rođenog izvan glavnog grada. Posle Drugog svetskog rata igrao je u Debrecinu, pa 1947. sa 28 godina prelazi u Ferencvaroš. Bio je član šampionskog tima u sezoni 1948/49. Nakon što je Ferenc Rudaš bio teško povređen, preporučen je za kapitena tima. U sezoni 1952, kada je tim bio u teškoj situaciji, blizu ispadanja, preuzeo je više od svoje snage kako na terenu tako i van njega. Igrao je sjajno tokom cele sezone. Sudbina tima odlučena je u poslednjoj utakmici protiv Šalgotarjana na stadionu Ulei ut. Kišpeter nije čuvao jednog ili dvoje ljudi, već čitav niz napadača. Ferencvaroš je pobedio sa 1 : 0.

Iako je veći deo karijere igrao u dresu Kinižija, posle početnih uspeha u zeleno-belim, dobio je opciju da tako završi karijeru. Svoju poslednju ligašku utakmicu za Kiniži je odigrao 21. aprila 1956. (1-2 protiv Honveda na Nepstadionu), ali je tokom Fradijeve čuvene turneje po Australiji, sada ponovo u zeleno-belom, mogao da odigra još devet mečeva. Poslednji, u gradu Njukaslu, 4. avgusta 1957. protiv reprezentacije Hong Konga. U Ferencvarošu je nastupio na ukupno 291 utakmici (215 ligaških, 54 internacionalne, 22 domaće takmičarske utakmice) i postigao 9 golova (7 ligaških, 2 ostala).

Reprezentacija

Između 1941. i 1953. godine, on se pojavio u reprezentaciji 11 puta. Održao je vrhunsku formu tokom mnogih godina, ali je posle uspešnog debija bio ignorisan. Iako je javnost insistirala na njegovom uključivanju u tim, on se nikada nije požalio. Skromno je izjavio da je drugi igrač koji je zauzeo njegovo mesto bio bolji. Bio je svestan toga, kao i svi ostali, a njegova jedina "greška" bila je što je igrao na Ulei utu i odbijao da ga napusti (Ferencvaroš, tada je Mađarska reprezentacija nastupala većinom sa igračima Honveda). S obzirom na njegove sposobnosti, izuzetan prosek i pouzdanost, zaslužio je da bude u reprezentaciji mnogo više puta. Međutim, ovaj propust nije uticao na njegovu volju. Njegov najzapaženiji nastup za reprezentaciju bio je 4. oktobra 1953. godine na utakmici protiv Bugarske, koja je završena rezultatom 1-1.

Trener

Nakon penzionisanja, postao je trener Ganc-Mavaga od 1957. godine, a zatim je od 1963. radio kao glavni trener Honveda. 19. januara 1966. preminuo je od srčanog udara dok je igrao fudbal na trening kampu u Tati. U njegovo sećanje, jedna od staza u Regeneracionom centru FTC-a nazvana je staza Mihalja Kišpetera.

Dostignuća

Igrač

• Prva liga Mađarske u fudbalu
  • šampion: 1948/49
  • 2.: 1949/50
  • 3.: 1941–42, 1947–48, 1955.
• Kup Mađarske u fudbalu
  • pobednik: 1941, 1958
• Najbolji igrač lige: 1948/49.
• Zaslužni sportista Mađarske Narodne Republike (1954)

Trener

• Prva liga Mađarske u fudbalu
  • 2.: 1963. jesen, 1964.
• Kup Mađarske u fudbalu
  • pobednik: 1964.

Spoljašnje veze

• Mihalj Kišpeter na eu-football.info
• Mihalj Kišpeter na magyarfutball.hu
• „Mihalj Kišpeter - www.ftcbk.eu”. Arhivirano iz originala 2009-12-06. g. Pristupljeno 2009-12-14. 
• „Kispéter Mihály Meksiko”. Mađarski biografski leksikon 1000–1990. 
• „Mihalj Kišpeter - www.sportmuzeum.hu”. Arhivirano iz originala 2011-07-21. g. Pristupljeno 2009-12-14. 
• „Mihalj Kišpeter je rođen pre 90 godina”. Pristupljeno 2009-12-14. 
• Antal Zoltán, Hoffer József: Od Alberta do Žakija. Budimpešta: Izdavačka kuća Sport. 1968. ISBN 0439001507018
• Rejtő László, Lukács László, Szepesi György: Nezaboravnih 90 minuta. Budimpešta: Izdavačka kuća Sport. 1977. ISBN 963-253-501-4