Пређи на садржај

Михаљ Патаки

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаљ Патаки
(Pataki Ferencz Mihály)
Михаљ Патаки 1916.
Лични подаци
Датум рођења (1886-10-10)10. октобар 1886.
Место рођења Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти 25. септембар 1956.(1956-09-25) (69 год.)
Место смрти Пилишсентиван, Мађарска
Позиција напад
Јуниорска каријера
1908—1910. Ференцварош
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1910—1927. Ференцварош 185 113
Репрезентативна каријера
1912—1927. Мађарска 24 21
Тренерска каријера
1930. Мађарска
* Датум актуелизовања: 26. јул 2024.
Фудбалска репрезентација Мађарске на Летњим олимпијским играма 1912. Патаки седи први са лева

Михаљ Патаки (мађ. Pataki Mihály) био је мађарски фудбалер аматер који се такмичио на Летњим олимпијским играма 1912. Био је члан мађарске олимпијске репрезентације и одиграо је један меч на главном турниру као и један меч на утешном турниру. У финалу утешног турнира Патаки је постигао један гол против Аустрије.[1] Такође је накратко радио, 3 утакмице, као селектор фудбалске репрезентације Мађарске 1930. године.[2]

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Фудбалом је почео да се бави 1908. године у подмладкубудимпештанског фудбалског клуба Ференцварош. У мађарској првој лиги дебитовао је са 17 година, 12. септембра 1910. против Немзет ШК и на тој утакмици је постигао два гола. Прве три сезоне три пута су заредом освојили шампионску титулу, а 1913. године и мађарски куп. Након тога годинама су били други и трећи, само једном четврти. У последње две године Патакијеве фудбалске каријере поново су постали шампиони а у сезони 1925/26, са 32 године, постао је фудбалер године и поново постао репрезентативац. И после увођења професионализма 1926. године, играо је у тиму као аматер. У Фрадију је наступио на укупно 380 утакмица (185 лигашких, 140 међународних, 55 домаћих наградних мечева) и постигао 280 голова (113 лигашких, 167 осталих).[2]

Имао је занимљиву навику да по хладном, кишном времену игра у рукавицама од белог конца како би заштитио прсте, јер је волео и да свира виолину.[2]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Између 1912. и 1927. године 24 пута је био у репрезентацији Мађарске и постигао је 20 голова. Био је члан тима који је учествовао на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму. Репрезентација Мађарске је овај турнир завршила као пета и у утешној категорији.[2]

Након играчког пензионисања 1927. године, на захтев Беле Мејлингера, Патаки је радио за Ференцварош још 15 година, као спортски директор и професионални менаџер. Затим је, искуством своје каријере као двадесетогодишњи играч, помогао главним тренерима Фрадија, укључујући Золтана Блума, у шампионату који је освојио са 100% успеха, 1931/32, Ференцварош је одиграо 22 утакмице и остварио 22 победе.[3] Крајем тридесетих година, на његов предлог, екипа је почела да игра по VM систему, са три бека, а томе је заслужна и титула првака 1940/41.

Године 1930. био је савезни капитен репрезентације на три утакмице. Његов рекорд је био 2 ремија и 1 пораз:

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Августа куп победник: 1914.

  • Мађарски играч године: 1925/26.
  • Члан Ференцварошеве куће славних: 1925.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]