Иштван Тот

Иштван Тот
*(Tóth Potya István)*
Иштван Тот; (Tóth Potya István)
Лични подаци
Датум рођења	28. јул 1891.
Место рођења	Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти	6. фебруар 1945. (53 год.)
Место смрти	Будимпешта, Мађарска
Позиција	напад
Јуниорска каријера
1906—1912.	Будимпешта ТК
Сениорска каријера*
Године	Клуб
1906—1912.	Немзет
1912—1926.	Ференцварош
Репрезентативна каријера
1909—1926.	Мађарска
Тренерска каријера
1925—1930.	Ференцварош
1930—1931.	Триестина
1931—1932.	Интер
1932—1934.	Ујпешт
1934—1936.	Триестина
1937.	Електромош
1938—1939.	Триестина
1943.	Ференцварош
	* Датум актуелизовања: 26. јул 2024.

Иштван Тот (мађ. Tóth Sándor Dezső István) је био мађарски фудбалер, репрезентативац и тренер који је играо на позицији нападача. Био је члан мађарске олимпијске репрезентације на Летњим олимпијским играма 1912. Био је неискоришћени резервни играч за време игара и није играо меч на фудбалском турниру 1912. године.^[1] За репрезентацију Мађарске одиграо је 19 утакмица и постигао 8 голова. Касније је имао тренерску каријеру, наизменично је водио тимове у Мађарској и Италији.

По повратку из Италије и служећи као резервни официр у мађарској војсци, током Другог светског рата постао је члан мађарског антифашистичког отпора након мађарске инвазије Немачке, у сарадњи са бившим саиграчем Гезом Кертезом^[2] је поогао неколико стотини људи да се сакрију и побегну од фашистичког терора и из нацистичког притвора и смрти.^[3] Њега и Кертеза је крајем 1944. ухапсио немачки Гестапо и били су погубљени у фебруару 1945. у Будимпешти од стране Хитлерових мађарских савезника, Салашијевих приврженика Стреличастог крста.^[2]

Његово и Кертезово тело поново су сахрањени после рата у априлу 1946. на гробљу Керепеши у Будимпешти.^[2]

Играчка каријера

Каријеру је започео у БТК-у и, када је неколико људи напустило клуб 1906. године и основало Национални спортски клуб, Поћа Тот је био са онима који су отишли. Године 1909. са својим новим удружењем освојио је другоразредно првенство. Следеће сезоне су завршили на трећем месту у Дивизији I иза ФТК-а и МТК-а. Исте сезоне је већ дебитовао у репрезентацији.

Постао је фудбалер Ференцвароша између 1912. и остао у клубу све до 1926. године и са Ференцварошем је постао двоструки шампион и освајач купа. За Ференцварош је играо на 372 утакмице (197 лига, 116 међународних, 59 домаћих наградних утакмица). Постигао је укупно 128 голова (63 лига, 65 осталих).

У репрезентацији се појавио 19 пута између 1909. и 1926. године и постигао 8 голова. Године 1912. учествовао је на Олимпијским играма у Стокхолму, али није играо ни на једној утакмици.

Тренерска каријера

Био је први професионални тренер Ференцвароша између 1925. и 1930. године. Са Ференцварошем је освојио три шампионске титуле, једну титулу у Средњоевропском купу и две победе у мађарском купу. Његов тим је 21. јула 1929. у Монтевидеу победио двоструког олимпијског шампиона и будућег светског првака Уругвај са 3:2.

Састав Ференцвароша који је победио Уругвај:

Амсел, Хунглер II, Пап, Фурман, Букови, Обиц, Разо, Такач II, Тураи, Толди, Кохут.

Голови: Разо, Такач II (2).

Између 1930. и 1939. тренирао је италијанску екипу Трестина три пута, укупно четири сезоне, а једну сезону је тренирао Интернационале. Између 1932. и 1934. био је тренер Ујпешта. Прво је био консултант у Електромошу, а затим тренер клуба од октобра 1937. године.^[4]

Достигнућа

Играч

Тренер

Референце

^ „István Tóth”. Olympedia. Приступљено 25. 5. 2021.
^ ^а ^б ^в [1] Архивирано 15 мај 2021 на сајту Wayback Machine news archive in Hungarian, from Four Four Two, Toth-Potya, Brull, Kertesz - Soccer victims of the Holocaust, accessed 17 May 2021.
^ „AS Roma official website Remembering Geza Kertesz, Roma coach and war hero”. Приступљено 14. 3. 2021.
^ „Иштван Тот-Поћа је званично преузео трнерску позицију Електромоша”. Nemzeti Sport. 1937-11-02.

Спољашње везе

Иштван Тот на magyarfutball
Иштван Тот на eu-football
„Zsebben-talalt-szemuveg-es-ora-segitett-azonositani-az-edzomartirokat -”. Приступљено 2020-04-11.
A modern labdarúgás magyar úttörője^{[мртва веза]}
Antal Zoltán, Hoffer József: Alberttől Zsákig. Budapest: Sportkiadó. 1968. ISBN 0439001507018
Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4

[1] „István Tóth”. Olympedia. Приступљено 25. 5. 2021.

[FourFourTwo-2] а ^б ^в [1] Архивирано 15 мај 2021 на сајту Wayback Machine news archive in Hungarian, from Four Four Two, Toth-Potya, Brull, Kertesz - Soccer victims of the Holocaust, accessed 17 May 2021.

[3] „AS Roma official website Remembering Geza Kertesz, Roma coach and war hero”. Приступљено 14. 3. 2021.

[4] „Иштван Тот-Поћа је званично преузео трнерску позицију Електромоша”. Nemzeti Sport. 1937-11-02.

[1]

[2]

[3]

[4]